Шариф (арап. شريف, „племенит”, „високог рода”), понекад транскрибован и као шериф, а у енглеском језику и као shareef, женски облик шарифа (арап. شريفة), множина ашраф (арап. أشراف), шурафа (арап. شرفاء) или, у Магребу, шурфа, титула је која означава особу која потиче или тврди да потиче од породице исламског пророка Мухамеда (око 570–632). Термин се употребљава у три значења:
У најширем смислу, односи се на сваког потомка Мухамедовог прадеде Хашима (припадника племена Бану Хашим или Хашимита), које је већ у Мухамедово време представљало угледан клан унутар меканског племена Курејш. То обухвата и све потомке Мухамедових стрицева Абу Талиба (Талибиде) и ел Абаса (Абасиде).. У ужој, али чешћој употреби, означава потомка Алије, сина Абу Талиба и Мухамедовог брата од стрица (Алиде), нарочито, али не искључиво, преко Алијевог брака са Мухамедовом кћерком Фатимом (Фатимиди). У том смислу, термин се практично односи на све потомке Мухамеда. У најужем смислу, означава искључиво потомка Хасана, најстаријег сина Фатиме и Алије и Мухамедовог унука (Хасаниде). У овом значењу термин се супротставља називу сејид (арап. sayyid, „господар”, „господин”; множина сада, арап. سادة), који се односи искључиво на потомке Хусејна, Хасановог млађег брата (Хусејниде).
Тачно значење и употреба овог термина разликовали су се током историје и у различитим географским областима.
Етимологија Реч потиче од арапског корена ш–р–ф, који означава појмове повезане са чашћу, племенитошћу и угледом. Она нема етимолошке везе са енглеском речју sheriff, која потиче од староенглеског scīrgerefa („окружни управник”) и означавала је краљевог службеника задуженог за одржавање реда у грофовији (shire)..
Употреба
Историја Употреба термина шариф разликовала се током историје и у различитим крајевима исламског света. Често су се називи шариф и сејид користили као синоними, док су у другим срединама означавали потомке Хасана, односно Хусејна (нарочито у Хиџазу, где је положај шерифа Меке био резервисан за Хасаниде). У појединим случајевима оба назива односила су се на потомке Хашима, али су истовремено означавала и посебан друштвени статус.
У већини исламског света титула шариф представљала је знак племићког порекла, тим пре што су и Абасиди и Фатимиди у различитим раздобљима носили титулу калифа. Изузетак представља Јужна Азија, где је значење термина проширено на све муслимане страног порекла. Тако се у кастинском систему јужноазијских муслимана назив ашраф не односи само на муслимане арапског порекла (сејиде, односно стварне или наводне потомке Алије и Фатиме, као и шејхове који тврде да потичу од Курејша или неког од Мухамедових сапутника), већ и на муслимане паштунског или турко-монголског (могулског) порекла.
Временом су титулу шариф понекад добијале и личности које нису биле хашимитског порекла, као опште признање за племићки статус. Због тога је назив сејид данас постао чешћи за означавање особа које тврде да воде порекло од Мухамеда. Као последица тога, Сејид (или неки од бројних варијантних облика, као што су Сајед или Сјед) постао је и уобичајено лично име.
Значајне шарифске династије
Абасиди — потомци Мухамедовог стрица Абаса ибн Абдул Муталиба; владали су великим царством са средиштем у Багдаду од 750. до 945. године и полагали право на калифат од 750. до 1517. године. Идрисиди — Хасаниди; владали Мароком од 789. до 985. године.. Фатимиди — Хусејниди; владали великим царством са средиштем у Каиру и полагали право на калифат од 909. до 1171. године. Садиди — Хасаниди; владали Мароком од 1510. до 1659. године. Алауити — Хасаниди; владају Мароком од 1631. године до данас. Хашимити — Хасаниди; владали Краљевином Хиџаз (1916–1925), Арапском Краљевином Сиријом (1920), Краљевином Ирак (1932–1958), а владају Јорданом од 1921. године до данас.
Види још
Омар Шариф (1932–2015), египатски глумац са овим именом
Референце
Категорија:Титуле Категорија:Арабизми Категорија:Ислам