Ментални модел је унутрашња репрезентација спољашње стварности: то јест, начин представљања стварности унутар ума. Претпоставља се да такви модели играју главну улогу у спознаји, расуђивању и одлучивању. Термин за овај концепт сковао је 1943. године Кенет Крејк, који је сугерисао да ум конструише „мале моделе“ стварности које користи за предвиђање догађаја. Ментални модели могу помоћи у обликовању понашања, укључујући приступе решавању проблема и обављању задатака.
У психологији, термин ментални модели се понекад користи да се односи на менталне репрезентације или менталну симулацију уопште. Концепти шеме и концептуалних модела су когнитивно суседни. На другим местима се користи да се односи на теорију менталних модела резоновања коју су развили Филип Џонсон-Лерд и Рут М. Џ. Берн.
Ментални модел је генерално:
засновано на неквантификационим, спорним, нејасним или непотпуним чињеницама; флексибилан – знатно променљив како у позитивном тако и у негативном смислу; информациони филтер који изазива селективну перцепцију, перцепцију само одабраних делова информација; веома ограничен, у поређењу са сложеношћу света, и чак када је научни модел опсежан и у складу са одређеном стварношћу при извођењу логичких последица из њега, мора узети у обзир ограничења као што су радна меморија; тј. правила о максималном броју елемената које људи могу да запамте, гешталтизме или неуспех принципа логике итд.; зависе од извора информација, које се не могу наћи нигде другде, доступне су у било ком тренутку и могу се користити.
Ментални модели су фундаментални начин разумевања организационог учења. Ментални модели, у популарно-научном жаргону, описани су као „дубоко укорењене слике размишљања и деловања“."Leading for a Change", Ralph Jacobson, 2000, Chapter 5, Page102 Ментални модели су толико основни за разумевање света да људи једва да су их свесни.
Референце
Категорија:Наука о информацијама Категорија:Информација Категорија:Когнитивне науке Категорија:Когнитивна психологија Категорија:Специфични модели