Зоран Пејашиновић (Бања Лука, 20. април 1968) српски је историчар и јавни радник. Аутор је више монографија, научних и стручних радова из области политичке, друштвене, културне и институционалне историје. Његова истраживања првенствено су посвећена историји Бање Луке, њених истакнутих личности, институција, школства, грађанских удружења, соколског покрета, споменичке архитектуре и јеврејске заједнице.COBISS; Google Books; Библиотека Матице српске.
Биографија
Рођен је 20. априла 1968. године у Бањој Луци.Весна Керкез, „Попут брзе хране, људи желе брзе истине. Али, у историји то не иде тако”, Мондо, 15. септембар 2021.
Основне студије је завршио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, гдје је стекао звање професора историје. Постдипломске студије наставио је на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Магистарски рад посветио је животу и дјелу др Васе Глушца, док је докторску дисертацију израдио на тему бањалучких друштава и клубова од 1918. до 1941. године.Исто.
Од 2000. године запослен је као професор историје у Гимназији Бања Лука, с тим да је од 2009. до 2017. обављао дужност директора Школе.Зоран Пејашиновић, Гимназија Бања Лука. Школа која спаја вијекове, Бања Лука, 2025.
Поред наставног рада, бави се локалном историјом, писањем и приређивањем књига и изложби, као и популаризацијом историје путем предавања, научних скупова и јавних наступа.
Научни и публицистички рад
На почетку свог научног рада истраживао је историју ционизма, Јевреја у Србији и антисемитизма. Његова прва књига, Ционистички покрет: од Базелске до Балфурове декларације, објављена је 1997. године у Београду. Из исте области написао је више научних и стручних радова, међу којима је и рад Антисемитска кампања у листу Време 1940. године, предговор српском преводу књиге Теодора Херцла Јеврејска држава, књигу прича и историјских цртица о бањалучким Јеврејима, те неколико десетина одредница у Српском биографском речнику.COBISS.
Централни дио његовог научног рада посвећен је историји Бање Луке. Истраживао је знамените личности, развој града, његових институција, школства, културног живота, грађанских друштава и организација. Објавио је књиге о бану Светиславу Тиси Милосављевићу (два издања), двојезичну, илустровану монографију прошлости и садашњости Бање Луке (пет издања), студију о Васи Глушцу, монографију о Ротари клубу Бања Лука, Соколском покрету, Гимназији Бања Лука и збирку историјских прича и цртица из прошлости бањалучких Јевреја.COBISS; Google Books.
Током истраживања заоставштине Васе Глушца, у Архиву Српске академије наука и уметности пронашао је до тада непознату приповијетку Петра Кочића Ђе је мама?, која је потом приређена за објављивање уз његов предговор.Глас Српске, 20. август 2021.
Истраживао је и теме из историје Врбаске бановине, школства, архитектуре, туризма, привреде и културне историје. Објавио је више научних и стручних радова у зборницима и часописима, као и већи број приказа, предговора и биографских прилога.
Аутор је више десетина биографских одредница у Српском биографском речнику Матице српске, као и више одредница у Енциклопедији Републике Српске.
Јавни рад
Од 2004. године члан је Ротари клуба Бања Лука (предсједник клуба био 2014/2015). Од 2010. године обавља је функцију потпредсједника а потом члана УО Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Од октобра 2012. члан је Одбора Лексикографског одељења Матице српске у Новом Саду; Оснивач је, први потпредсједник (од 2016) и актуелни предсједник Друштва српско-јеврејског пријатељства Бања Лука (од 2020). 2023-2024. године био је савјетник министра просвјете и културе у Влади Републике Српске. Од 2020. до 2026. био је предсједник УО Музеја савремене умјетности Републике Српске. Признања Године 2019. добио је Плакету Града Бање Луке за допринос развоју културе.Град Бања Лука, „Награде и признања Града”. Рјешењем Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске из 2020. уписан је у Регистар стручњака у култури (историчар). Као награду за допринос развоју туризма, Министарство трговине и туризма Републике Српске додијелило је 2024. Зорану Пејашиновићу титулу ''Почасног туристичког водича'' Библиографија
Самосталне публикације
Ционистички покрет: од Базелске до Балфурове декларације, Ars libri, Београд, 1997. Петрашин од бронзе, Завичајно друштво „Змијање” и Књижевна заједница „Васо Пелагић”, Бања Лука, 2003. Бан Милосављевић: прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2004; друго, допуњено издање Архив Републике Српске, 2023. Лакташке бање кроз вијекове (са Драганом Марићем), Туристичка организација општине Лакташи, Лакташи, 2007. Бања Лука: алејама прошлости и садашњости – Banja Luka: Boulevards of Past and Present, Град Бања Лука и AIS – Међународно удружење научних радника, Бања Лука, 2009; допуњена издања 2010, 2013, 2016. и 2022; издање на Брајевом писму 2010.Google Books; COBISS. Гимназија Бања Лука на Тргу историје од 1895. године до 2010. године, Гимназија Бања Лука, 2010. Васо Глушац: од Сане до Сената, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2017. Тридесет година уз привреду Српске: Привредна комора Републике Српске 1993–2023, Привредна комора Републике Српске, Бања Лука, 2024. Бањалучке јеврејске приче и причице, Јеврејски културни центар „Арие Ливне”, Бања Лука, 2025. Соколство у Бањој Луци: узлети и посрнућа, Бања Лука, 2025. Гимназија Бања Лука: школа која спаја вијекове, Гимназија Бања Лука, Бања Лука, 2025.
Коауторске публикације
Приручник за полагање стручног испита за туристичког водича (са Александром Ђурићем, Љубишом Прерадовићем, Љиљаном Шево и Мариом Вукићем), Министарство трговине и туризма Републике Српске, Бања Лука, 2006. Ротари клуб Бања Лука 1934–1941. и 1999–2014. (са Илијом Трнинићем), Ротари клуб Бања Лука, Бања Лука, 2014. Од Српске читаонице до Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске – 150 година (са Боривојем Милошевићем, Бојаном Милошевић и Вањом Шмуљом), Бања Лука, 2018.
Фељтони Сто година ционизма, Дневник, Нови Сад, 1997. Седам деценија од подизања споменика Петру Кочићу у Бањој Луци, Ослобођење, Бања Лука, 2002. Бан Милосављевић – 75 година од доласка Светислава Тисе Милосављевића у Бању Луку, Глас Српске, 2004.
Изабрани научни и стручни радови Небојша Поповић: Јевреји у Србији 1918-1941, „Зборник Матице српске за историју'', бр. 57, Нови Сад, 1998, стр. 237-238. Павле Шозбергер: Јевреји у Војводини, „Кровови”, бр. 41-43, Сремски Карловци, 1998, стр. 121. Шкриња народног блага. („Озрен, Возућа и Гостовић – завичајни албум у ријечи и слици”, Свет књиге, Београд, 1998), „Значења”, бр. 32-33, Добој, децембар 1998, стр. 49-51. Међуратна прошлост Јевреја у Србији: Небојша Поповић, Јевреји у Србији 1918-1941, „Кровови”, бр. 41-43, Сремски Карловци 1998, стр. 121-122. Браћа Руварац у српској историографији и култури. Нови Сад – Сремска Митровица, 1997, „Историјски часопис”, књ. 45-46, Београд, 2000(1998/1999), стр. 407-412. Руђер Бошковић (1711-1787) – Оквир за научну биографију, „Архимед”, бр. 5, Бања Лука, мај, 2003, стр. 6-15. Оквир за биографију бана Милосављевића, Светислав – Тиса Милосављевић, Зборник Округлог стола одржаног у Бањалуци 16. октобра 2004. године, Бања Лука, 2005, стр. 9-35. Међе Кочићевог живота, У: „О Кочићу за Кочића” (зборник радова), Бања Лука, 2007, стр. 113-122. Валтер Маношек: Холокауст у Србији. Војна окупациона политика и уништавање Јевреја 1941-1942, „Зборник Матице српске за историју”, бр. 77-78, Нови Сад, 2008, стр. 254-258. Бањалучки Нишлија из Београда, Предговор за књигу Светисава Тисе Милосављевића „Четири српске војводе. Р. Путник, Ж. Мишић, С. Степановић и П. Бојовић”, Бања Лука, 2008, стр. 7-28. Театар под ореолом Краља Петра: камичак за мозаик бањолучког позоришта, „Гласник Удружења архивских радника Републике Српске”, Год. I, бр. 1, Бања Лука, 2009, стр. 367-372. Антисемитска кампања у листу Време 1940. године, „Култура полиса”, Год. VI, бр. 11-12, Нови Сад, 2009, стр. 667-676. Избор другог бана Врбаске бановине: камарила против Крајине, „Гласник Удружења архивских радника Републике Српске”, Год. I, бр. 2, Бања Лука, 2010, стр. 311-316. Одјеци Сарајевског атентата и Јулске кризе у штампи на простору данашње Хрватске, У: „Одјеци. Европска штампа о Сарајевској кризи”, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2015, стр. 46-77. Трагедија бањалучке породице Пољокан октобра 1940. године: Обичан злочин или најава холокауста?, „Slovenski Judje: zgodovina in holokavst VI. [Razprave in članki]”, Марибор 2019, стр. 160-176.
Изложбе Ружа у мећави: Кочић и његова породица у фотографијама, приређена 2020. године у Бањој Луци, потом у Требињу, Бајној Башти, Ужицу и Гетебогру.Град Бања Лука, „У понедјељак отварање изложбе ‘Кочић и његова породица у фотографијама’”, 23. август 2020. Вијек и по пиварства. Изложба постављена 2018. у Управној згради Бањалучке пиваре. Историја бањалучких Јевреја, поставка у Меморијалној соби Јеврејског културног центра „Арие Ливне” Бања Лука.Град Бања Лука, „Отворена изложба ‘Бањалучки Јевреји – настајање, страдање и обнова заједнице’”, 25. фебруар 2021. Референце
Категорија:Босанскохерцеговачки историчари Категорија:Студенти Универзитета у Бањој Луци