Божидар Ђ. Нектаријевић (Дивостин, 1894. или 1899 – Ниш, 5. новембар 1944) био је српски и југословенски пешадијски мајор, војни писац, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата. Једини је познати троструки носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Биографија

Образовање и ратни пут лево|мини|292x292п|Нектаријевић као поручник Рођен 1899. године у крагујевачком селу Дивостин. После основне школе и гимназије, похађао је Пешадијску официрску школу и завршио је 1914. године.

Борио се у Церској и Колубарској бици, повлачењу преко Албаније и борбама на Солунског фронта где је тешко рањен и оперисан. У саставу 11. прекобројног пука Шумадијске дивизије је учествовао и у четничким акцијама.

За посебно показану храброст, марљивост и ратну вештину, чак три пута је одликован Карађорђевом звездом с мачевима, што га чини јединим познатим троструким носиоцем овог одликовања. Једно од њих стекао је као пешадијски наредник 11. пешадијског пука после борби на Облој Чуки и Ветернику, априла 1918. године.

Нектаријевић је учествовао и у пробој Солунског фронта, као и свим каснијим борбама за ослобођење.

Међуратна служба На положај вршиоца дужности командира 3. чете 10. пешадијског (Таковског) пука постављен је 16. јануара 1925. године, претходно обављајући дужност водника митраљеске чете батаљона школе за резервне пешадијске и артиљеријске официре.

Затим је 12. октобра 1926. године именован за командира треће чете Друге пешадијске подофицирске школе, тада у чину капетана II класе. По потреби службе је 8. новембра 1928. године као капетан I класе одређен за командира 4. чете 36. пешадијског пука Јелачића.

Наредну службу добио је 30. новембра 1930. године када је премештен у Сарајевски војни округ на послове регрутовања. Уследио је прелазак на место командира 43. чете граничних трупа, а затим од 1. новембра 1932. године и премештај у Ађутантско одељење Министарства војске и морнарице. Током службе у министарству, становао је у Дубљанској улици бр. 81 на Врачару.

Други светски рат Априлски рат затекао је мајора Нектаријевића на подрушју Босне, одакле се повлачи преко Дрине и избегава одлазак у заробљеништво након капитулације. Ступио је у везу са пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем који је на Равној гори окупљао официре и подофицире Југословенске војске који су избегли заробљеништво, како би организовао оружани отпор окупатору. У Команди четничких одреда Југословенске војске, како је првобитно гласио назив Југословенске војске у отаџбини, мајор Нектаријевић је обављао послвое техничког карактера и обуке војника. мини|Као припадник Српске државне страже После велике намачке офанзиве на Равну гору, децембра 1941. године, већина четничких команданата је добила инструкције да се „легализује” у оквиру постојећих снага које сарађују са немачким окупационим властима, како би тако сигурни сачекали да прође зима. Мајор Нектаријевић се зато вратио у Ниш и дошао у редове четника Косте Миловановића Пећанца. Добио је положај командира Одељења за везу Нишког четничког батаљона.

Када су Пећанчеве јединице распуштене крајем 1942. и почетком 1943. године, мајор Нектаријевић прелази у редове Српске државне страже како би одатле наставио да помаже Дражин покрет. Његовим људима у нишком и заплањском округу је слао храну, муницију, опрему и оружје. Није таква делатност прошла непримећено, па су га бугарске окупационе власти више пута приводиле и саслушавале.

Савезничко бомбардовање 1944. године навело га је да се са породицом склони из Ниша у Горња Врежина, где је ступио у контакт са командом Чегарског корпуса ЈВуО. Интегрисан је у среску команду.

Говор краља Петра II Карађорђевића од 12. септембра 1944. године, у којем је позвао своје војнике да се ставе под команду Јосипа Броза Тита, дубоко га је погодио и зато је одбио наређење да крене у повлачење према Босни.

Јавио се на позив партизанске Команде града Ниша, од 18. октобра 1944. године, који је путем плаката упуђен становништву, а којим се тражило да се сви припадници антикомунистичких снага јаве у команду под претњом смрте казне. Уверен да је током рата поступао исправно, часно и у складу са важећим домаћим и међународним војним прописима, одазвао се позиву. Заточен је у логору на Бубњу, испитиван под тортуром и 5. новембра стрељан без суђења.

Данас нема улицу са својим именом ни у свом родном месту, нити било где.

Дела

Потседник за вођење прозивника код основних јединица (1933)

Унапређења у чинове ПоднаредникПотпоручникПоручникКапетан Друге класеКапетан Прве класеМајор73x73п73x73п73x73п73x73п73x73п73x73п14. април 1913.1. септембар 1918.1. септембар 1918.1925/6.1927/8.6. септембар 1936.

Одликовања

Домаћа одликовања

50x50п Орден Карађорђеве звезде с мачевима 50x50п Орден Карађорђеве звезде с мачевима 50x50п Орден Карађорђеве звезде с мачевима 50x50п Орден белог орла 50x50п Орден Југословенске круне 50x50п Медаља за храброст 50x50п Албанска споменица

Страна одликовања

50x50п Орден Светог Георгија (Руска Империја) 50x50п Војна медаља (Француска)

Референце

Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Крагујевчани Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Четници Косте Пећанца Категорија:Личности Првог светског рата Категорија:Солунски борци Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Носиоци одликовања Француске Категорија:Носиоци Ордена Светог Георгија