Благостање

мини|upright=1.35|alt=Слика групе деце која седе напољу, смеше се и смеју се|Позитивни међуљудски односи доприносе добробити.

Добробит (или благостање) је оно што је неинструментално добро за особу. Такође се назива и квалитет живота, и представља меру тога колико добро иде живот некој особи. У најширем смислу, обухвата баланс свих позитивних и негативних аспеката живота неке особе. У ужем смислу, односи се само на позитивне степене и у супротности је са недобробити, која означава негативне степене. У овом смислу, добробит је оно што егоисти обично траже за себе, а алтруисти настоје да унапреде код других, служећи као централни циљ многих индивидуалних и друштвених настојања.

Истраживачи расправљају о различитим врстама добробити према томе како се мере, коме припадају и на коју област живота утичу. Субјективна добробит се односи на то како особа осећа и процењује свој живот. Објективна добробит обухвата факторе који се могу проценити из спољне перспективе, као што су здравље, приходи и безбедност. Индивидуална добробит се тиче квалитета живота одређене особе, док добробит заједнице мери колико добро група људи функционише и напредује. Облици добробити који припадају специфичним доменима живота укључују физичку, психолошку, емоционалну, социјалну и економску добробит.

Теорије добробити имају за циљ да идентификују њене суштинске карактеристике. Хедонизам тврди да добробит на крају зависи од равнотеже задовољства у односу на бол. Теорије жеља сматрају да је задовољење жеља извор добробити. Теорије објективне листе тврде да је комбинација различитих елемената одговорна за добробит. Често расправљани фактори који доприносе добробити укључују осећања, емоције, задовољство животом, достигнућа, проналажење смисла живота, међуљудске односе и здравље.

Добробит је релевантна за многа поља истраживања. Позитивна психологија проучава факторе и услове оптималног људског функционисања. Филозофија испитује природу и теоријске основе добробити и њену улогу као циља људског понашања. Остале сродне дисциплине укључују економију, социологију, антропологију, медицину, образовање, политику и религију. Иако филозофско проучавање добробити датира хиљадама година уназад, истраживања у емпиријским наукама су се интензивирала тек од друге половине 20. века.

Дефиниција Добробит је оно што је интринзично или неинструментално добро за особу или у њеном личном интересу. То је мера колико добро живот особе иде за њу. У најширем смислу, термин покрива цео спектар квалитета живота: равнотежу свих позитивних и негативних аспеката нечијег живота. У ужем смислу, добробит се односи само на позитивне степене и у супротности је са недобробити, која означава негативне. Њена прецизна дефиниција је спорна и варира међу дисциплинама и културама. Неке карактеризације се фокусирају на један елемент, попут среће, док друге укључују више компоненти, као што су добро физичко здравље и ментално здравље, позитивне емоције, ангажован и успешан начин живота, унутрашња хармонија и позитивни међуљудски односи. Неке дефиниције додатно укључују материјалне услове, као што су приходи, безбедност и квалитет животне средине. Ван академског контекста, термин добробит се користи слободније у различитим друштвеним и културним окружењима, обично као синоним за здравље и срећу. Иако се расправе о добробити обично фокусирају на људе, термин се такође може односити на квалитет живота нељудских животиња.

Као специфична вредност за особу, добробит је у супротности са безличном вредношћу (лат. ). Нешто има безличну вредност ако је добро за свет у целини тако што га чини бољим местом, а да није ограничено на једну одређену особу. Добробит, насупрот томе, представља оно што је добро за некога или у односу на некога. Иако се личне и безличне вредности често поклапају, могу се и разилазити, на пример, ако појединац тражи личну корист која је лоша из шире перспективе. Тачан однос између ове две врсте вредности је споран. Према једном предлогу, безлична вредност је збир свих личних вредности.

Добробит се обично схвата као интринзична или крајња вредност, што значи да је добра сама по себи, независно од спољних фактора. Ствари са инструменталном вредношћу, насупрот томе, добре су само као средства која воде ка другим добрим стварима, као што је вредност новца. Добробит се даље разликује од моралних, религиозних и естетских вредности, које описују оно што је етички исправно, свето или лепо. Добробит се може, али и не мора преклапати са другим вредностима. На пример, донирање новца хуманитарној организацији може бити морално добро, чак и ако не повећава добробит донатора.

Термини квалитет живота, добар живот, благостање, пруденцијална вредност, лично добро и индивидуална корисност често се користе као синоними за добробит. Слично томе, речи задовољство, задовољство животом и срећа се користе на начине који се преклапају са појмом добробит. Међутим, њихова прецизна значења се разликују у техничким контекстима попут филозофије и психологије: задовољство се односи на појединачна осећања о томе шта је привлачно; задовољство животом је позитиван став који особа има према свом животу у целини; срећа се понекад поистовећује са задовољством животом или се схвата као позитиван баланс задовољства у односу на бол.

Добробит је кључни циљ многих људских настојања на индивидуалном и друштвеном нивоу. Она је предмет различитих ставова и емоција, попут бриге за друге, као и осећаја сажаљења, зависти и злобе. Добробит је стање које егоисти траже за себе, а алтруисти настоје да повећају другима. Многе дисциплине испитују добробит или се воде њеним разматрањима, укључујући етику, психологију, социологију, економију, образовање, јавну политику, право и медицину. Реч добробит (енгл. ) долази од италијанског термина . У енглески језик је ушла у 16. веку.

Врсте С обзиром на то да дефиниција добробити обухвата неколико димензија, истраживачи су предложили различите оквире како би обухватили њене различите форме. Врсте добробити могу се категорисати према томе како се мере, на кога се односе и на коју област живота утичу. Неки истраживачи ограничавају своје испитивање на једну специфичну врсту, док други истражују њихове међусобне односе.

Субјективна и објективна добробит Субјективна добробит је мера како људи осећају и процењују свој живот, обухватајући и афективне и когнитивне компоненте. Особа има високу афективну добробит ако има много пријатних искустава и мало непријатних. Висока когнитивна добробит се јавља када особа позитивно процењује свој живот, доносећи глобалну процену да ствари иду добро.

Субјективна добробит се мери коришћењем упитника у којима појединци самостално пријављују квалитет својих искустава. Мере које користе једну ставку пружају најједноставнији приступ, фокусирајући се на једну скалу, као што је тражење од учесника да оцене колико су задовољни својим животом на скали од 1 до 10. Сложене скале са више ставки укључују питања за различите аспекте субјективне добробити, уз предност смањења утицаја формулације било ког појединачног питања. Оне имају посебна питања за домене као што су присуство позитивног афекта, одсуство негативног афекта и укупно задовољство животом, које затим комбинују у свеобухватан индекс.

Објективна добробит обухвата објективне факторе који указују на то да живот особе иде добро. За разлику од субјективне добробити, ови фактори се могу проценити и квантификовати из спољне перспективе. Они укључују личне, социјалне, економске и еколошке аспекте као што су здравље, ниво образовања, приходи, становање, количина слободног времена и безбедност.

Ослањајући се на објективне податке, мере објективне добробити мање су под утицајем културних и личних пристрасности које могу утицати на самопроцене. Међутим, није општеприхваћено да је објективна добробит облик добробити у најстрожем смислу. Ова сумња се заснива на идеји да је добробит у основи субјективни феномен везан за искуство особе. Према овом гледишту, објективни фактори утичу на добробит и указују на њу, али сами по себи нису облици добробити.

Неке студије се фокусирају искључиво на субјективну или објективну добробит. Друге комбинују обе перспективе како би пружиле свеобухватнију слику и уравнотежиле њихове недостатке. Иако се субјективна и објективна добробит често поклапају, то није нужно увек случај. На пример, особа која остварује лоше резултате на објективним мерилима, попут ниских прихода и крхког здравља, ипак може бити субјективно срећна.

Индивидуална добробит и добробит заједнице Разлика између индивидуалне добробити и добробити заједнице је кључна за разумевање како друштва напредују на различитим нивоима и за процену компромиса у доношењу политичких одлука. Индивидуална добробит се односи на квалитет живота одређене особе и главни је фокус дисциплина као што су психологија и поједине филозофске школе. Добробит заједнице примењује концепт добробити на групу људи. Обухвата широк спектар економских, социјалних, еколошких и културних аспеката који утичу на то како заједница функционише и напредује, осигуравајући притом да се задовоље потребе те заједнице.

Једно гледиште види добробит заједнице као збир степена добробити сваког појединца, док друга наглашавају да је однос између њих сложенији. Индивидуална добробит и добробит заједнице често подржавају једна другу. На пример, висока индивидуална добробит може навести особу да више доприноси својој заједници, а добро функционална заједница може учинити своје чланове срећнима. Међутим, могу постојати и тензије, на пример када се промене неопходне за добробит заједнице сукобе са индивидуалном добробити одређених чланова.

Уско повезане са добробити заједнице јесу категорије дефинисане за специфичне демографске групе. На пример, дечја добробит се односи на квалитет живота деце, укључујући факторе као што су здравље, образовање, материјална сигурност и социјални развој у окружењу пуном љубави и неге. Други примери укључују добробит жена, старијих особа, студената и запослених.

Остале врсте Различите врсте се разликују према домену живота којем припадају. Физичка добробит се односи на домен тела, укључујући способност за обављање физичке активности и одсуство болести и телесних болова. Обухвата општа здравствена разматрања и способност обављања социјалне улоге без ометања физичким ограничењима.

Психолошка добробит, која се назива и ментално здравље, јесте стање ума које карактерише унутрашња равнотежа. Укључује одсуство или успешно управљање поремећајима и сметњама, заједно са способношћу суочавања са изазовним ситуацијама, одржавањем позитивних односа и неговањем личног раста. Уско је повезана са интелектуалном, духовном и емоционалном добробити. Интелектуална добробит обухвата добро функционалне когнитивне способности и особине, као што су критичко размишљање, решавање проблема и радозналост. Духовна добробит је стање у којем људи проналазе сврху у животу и имају унутрашњи мир, самопоуздање и осећај идентитета. Емоционална добробит укључује способности разумевања, артикулисања и регулисања емоција, заједно са укупно позитивним расположењем.

Хедонистичка добробит се односи на живот богат пријатним искуствима и лишен патње. Еудајмонистичка добробит је облик личног испуњења у којем појединац цвета тежећи изврсности и остварујући своје урођене потенцијале.

Социјална добробит се тиче квалитета и броја међуљудских веза, укључујући и то колико добро особа функционише у свом друштвеном окружењу и ниво социјалне подршке који јој је доступан. Економска добробит се односи на економску ситуацију особе, као што су њена тренутна ситуација при запошљавању, могућности за посао, финансијска стабилност и други релевантни ресурси и вештине. Остале врсте добробити укључују финансијску, културну, политичку и еколошку добробит.

Теорије добробити