Поворка џинова и змајева () у Белгији и Француској је скуп фолклорних манифестација које је УНЕСКО уписао на спискове нематеријалног културног наслеђа 2008. године, првобитно проглашених у новембру 2005.

У случају Белгије, то су свечаности у Дендермондеу (Ros Beiaard Dendermonde), Мехелену (Ommegang van Mechelen), Монсу (Ducasse de Mons, и борба која носи назив „Lumeçon“), Ату (Ducasse d'Ath) и Бриселу (Meyboom). За Француску, ово су празници у Дуеу(светковине Gayant) и Каселу (карневал) и тотемске животиње и њихове прославе у Тараскону и Пезенасу (прве недеље у јулу).

Овај проглас омогућава валоризацију ових популарних фестивала и њихову заштиту.

Џин из поворке је џиновска фигура која представља измишљено или стварно биће. Наслеђена од средњовековних обреда, традиција каже да се он носи и да плеше на улицама током поворки или фестивала. Његова физиономија и величина су променљиви, а давање имена варира у зависности од региона; међу Фламанцима је познат под именом Реузе, међу Пикардима се зове Гајон.

Белгија Белгија на свом тлу има скоро 1500 џинова. Њихов изглед датира из 15. века; џин из Нивела, који се помиње већ 1457. године, најстарији је познати белгијски џин.Nivelles Tourism website, about Nivelles' Goliath Белгијанци имају и највећег џина у Европи, Жана Турпина из Ниупорта, који прелази 11 метара.

Белгијско културно наслеђе укључује следеће догађаје: Ducasse d'Ath Ducasse de Mons Meyboom of Brussels Ommegang van Dendermonde Ommegang van Mechelen

Француска десно|мини| Реузе тата и Реузе мама из Касела Див је један од симбола регије Нор Па де Кале. То је предмет културних обичаја предака који се и даље одржавају. Присутан на регионалним фестивалима и догађајима, представља северну заједницу.

Регија тренутно има више од 450 дивова, раширених на целој територији. Ипак постоје динамичније унутар-регионалне зоне, смештене око централних тачака. Фламански део регије је земља џинова; сваки град има једног или више њих. Примери укључују Реузе тату и Реузе маму из Касела, Тисје Тасје у Азебруку, Жана де Бушерона и Ла Бел Хелен у Стенворду, и Тотора из Стенверка. На југу, у региону Лангдок, постоји ждребац Пезенас, а у Прованси змај Тараскон (Bouches-du-Rhône).

Cassel: Reuze Papa и Reuze Maman Douai: Gayant, Marie Cagenon, Fillon, Jacquot, Binbin Pézenas: le Poulain Tarascon: la Tarasque

Види још Џинови и главоње

Референце

Спољашње везе

Processional giants and dragons in Belgium and France at the Unesco website L'effigie et la rue (historical article about the giants in northern France) (на француском) The federation of the giants of northern France (на француском)

Категорија:Нематеријално културно наслеђе Француске Категорија:Нематеријално културно наслеђе Белгије Категорија:Фестивали