Тисароф () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунхеђеш јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Трајект, скела код Тисарофа мини|лево|200п|Учесници путујуће конференције Мађарског географског друштва у Солноку; ручак у Тисарофу. Први с лева је географ Јене Чолноки. мини|лево|200п|Остаци млина у Тисарофу Насеље се простире дуж реке Тисе, југозападно од области језера Тиса, смештено унутар велике окуке где река мења правац за више од 180 степени на деоници дугој око 14 километара. Готово цело село се налази на левој обали, само мали део његове територије, површина мања од два квадратна километра, окружена рукавцем (мртвајом) припада десној обали.Тисароф на 1hungary.comТисароф на iranyitoszamnavigator.hu
Клима је слична оној у централном делу Велике равнице и одликују је екстреми и непредвидивост, карактеристичне су мале количине падавина, као и високе летње температуре у контрасту са ниским зимским температурама.Географија Мађарске, са климом
Најјужнији периферни делови насеља углавном улазе у састав акумулације за прихват поплавних вода „Тисароф”, пуштене у рад 2009. године; на територији села налази се и северни комплекс објеката за улаз воде у ову акумулацију.Топографске информације
Суседна насеља су Тисабура на северу, Тисађенда на истоку, Тисабе на југоистоку, Кетелек на југу, Тисашиљ на западу и Пељ на северозападу (при чему се последња три налазе на супротној, десној обали Тисе).Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Археолошка истраживања у долини реке Тисе, недалеко од места Тисароф, открила су трагове раних људских активности, укључујући сахрану ратника са коњем из аварског периода (6–7. век) на оближњем локалитету Тисађенда, што указује на обрасце насељавања дуж плавног подручја.Усамљени гроб ратника са коњем из 6–7. века у Тисађенди Ови налази, који говоре о животу раних заједница у том крају, чувају се у археолошким збиркама Мађарског националног музеја.Услови запошљавања у новонасталом занимању kubikus (Кубикаш)
Тисароф, једно од најстаријих насеља у региону средње Тисе, први пут се помиње 1212. године у Варадском регистру под именом Rowei Rof, а кроз историју, још од средњег века, служио је као важно место за прелазак преко реке Тисе. Село се одликује значајним грађевинама као што су калвинистичка црква (освећена 1762. и реконструисана 1847. године, са сачуваним средњовековним торњем) и дворац породице Борбељ из раног 19. века, изграђен у стилу Луја XVI, који данас функционише као хотел са четири звездице. Међу осталим историјским здањима издвајају се зграда сеоске управе и полицијска станица у еклектичком стилу, као и некадашњи објекат за откуп дувана са елементима сецесије. У економском погледу, Тисароф је првенствено рурална заједница оријентисана на пољопривреду, али све више добија на популарности као летње одмаралиште захваљујући близини заштићеног природног подручја дуж плавног подручја Тисе, које обухвата заштићена мочварна станишта и рукавац реке.Кратка историја насеља Историја Тисарофа — Миклош Чепенте 1971.
Након Ракоцијевог рата за независност, у овом подручју је 1711. године живело 20 кметова и 6 сиромашних сељака без земље (тада звани cottars). У то време, део села прешао је у посед породице Борбељ. До осамдесетих година 18. века, село је имало више различитих земљопоседника. Михаљ Борбељ је 1757. године наручио изградњу торња за постојећи протестантски молитвени дом. Засебан камени торањ који и данас постоји саграђен је нешто касније, 1762. године. Све до четрдесетих година 19. века, село је са суседним насељима било повезано само лошим, често непроходним земљаним путевима.
Село се протеже у дужини од 13,5 km дуж обале реке Тисе, при чему изграђени део насеља заузима 2,5 km те дужине. Радови на регулацији реке (који су укључивали прокопавање канала за скраћивање тока) и изградња одбрамбених насипа завршени су у периоду 1854–1855. године. Центар села смештен је на узвишењу, што га је штитило од поплава, иако је околно земљиште често било плављено.
Административне реорганизације спроведене у деценији након Аустро-угарске нагодбе из 1867. године значајно су утицале на живот у Тисарофу. Дана 11. маја 1872. године, место је добило статус „великог села” (nagyközség). Током реорганизације жупанија 1876. године, дотадашња заједничка жупанија Хевеш и Килше-Солнок је подељена.Ефекат административне реформе на развој насеља Тисароф је тада, заједно са јужним територијама, припојен новоформираној жупанији Јас-Нађкун-Солнок. Све до 1908. године, када је седиште премештено у Терексентмиклош, место је служило као административни центар јараша Средња Тиса, а једно време се у њему налазила и пореска управа.[https://jnszmtisztviselok.hu/1876-1944/tisztviselok1876-1944/ifjbenkoalbert/index.html Archontologia, ifj. losonczi Benkó Albert (Tiszavárkony, 1862. július 3. – Kolozsvár, 1917. február 28.)]
Тисароф је достигао свој демографски врхунац са више од 4.000 становника 1900. године. Од тада број становника константно опада, изузев периода тридесетих и четрдесетих година 20. века. Након проглашења Мађарске Совјетске Републике 1919. године, у селу је формирана јединица Црвене гарде. Пошто је тај режим свргнут, њен командант је заробљен и погубљен. Према другим усменим сведочењима, смрт Ђуле Варге (1896–1919), сеоског учитеља који је предводио сеоску Црвену гарду, није била формално погубљење. Војници румунске војске, која је окупирала село, заробили су га и превозили запрежним колима када га је један локални земљопоседник (Сиграј?) упуцао из заседе. Спомен-обележје на његовом гробу и данас се може видети поред приступног пута ка Реформисаном гробљу у северном делу села. Мермерна плоча са натписом, која је отпала услед природног пропадања споменика, поново је постављена од стране непознатих особа између 2015. и 2016. године.
Након 1945. године, село је наставило са радом упркос губицима претрпљеним током рата. Године 1948. са радом је почела машинска станица са 24 радника и 9 машина. Основане су пољопривредне задруге. Село је било познато по свом парничком млину, изграђеном између 1906. и 1908. године, који је национализован 1949. године. Регионална задруга „Тисароф и околина” (FMSZ) почела је са радом у јануару 1963. године, са седиштем у Тисарофу. Нови културни центар изграђен је 1961. године, а у њему се налазила и библиотека. Село је имало јасле, вртић и осмогодишњу школу. У селу је од 1926. године радио и биоскоп. Спорт је одувек играо значајну улогу у Тисарофу; одбојкашки тим је постизао најбоље резултате, али су успешно радиле и фудбалска, стонотениска и бициклистичка секција.
Демографија Године 2001, 92% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 8% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 92,7% становника изјаснило се као Мађари, 11,4% као Роми, а 0,3% као Немци (7,3% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструке припадности). Верска структура била је следећа: римокатолици 28,3%, реформисти 31,9%, гркокатолици 0,4% и лица без верске припадности 25% (13,4% се није изјаснило).
Године 2022. 93,4% становништва изјаснило се као Мађари, 9,8% као Роми, 0,7% као Немци, 0,2% као Срби, по 0,1% као Бугари, Словаци и Румуни, а 2% као припадници других националности (6,3% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструке припадности). Према вероисповести, 20,1% су били реформисти, 14% римокатолици, 0,5% гркокатолици, 0,2% лутерани, 0,1% Јевреји, 1% припадници других хришћанских заједница, 3,9% припадници других католичких заједница, а 29,5% лица без верске припадности (30,6% није дало одговор).
Литература
Cseppentő Miklós: Tiszaroff története (1971)
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Архивирана Веб−страница Тисарофа Tiszaroff az utazom.com honlapján Центар за откуп дувана у Тисарофу []
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок