Ђована Гарцони (Асколи Пичено, 1600 — фебруар 1670) била је италијанска барокна сликарка. Каријеру је започела сликајући религиозне, митолошке и алегоријске теме, али је стекла славу за своје мртве природе у ботаничким темама насликаним темперама и акварелом. Њена дела су хваљена због прецизности и равнотеже, као и због реалне слике приказаних предмета. У скорије време, њене слике су се сматрале асоцијацијама на женско тело и протофеминистичким осећањима. Веома инвентивно је комбиновала предмете, укључујући азијски порцелан, егзотичне шкољке и ботаничке примерке. Често су је називали Чедном Ђованом због њеног завета да ће остати девица.Jane Fortune, and Linda Falcone.Invisible Women. (Florence: The Florentine Press, 2010), 101. Научници су спекулисали да је на Гарцони можда утицао колега ботаничар Јакопо Лигоци, иако детаљи о њеном образовању нису познати.
Биографија Ђована Гарцони је рођена 1600. године у Асколи Пичену у округу Марке у Италији, од Ђакома Гарцонија и Изабете Гаје. Оба њена родитеља су била млетачког порекла и верује се да потичу из дуге лозе млетачких сликара - чињеница која се често оспорава. Њен деда Никола и ујак Винченцо са мајчине стране били су златари, док је њен други ујак, Пјетро Гаја, био сликар који је студирао код Палме Млађег. Историчари су увелико спекулисали да је Гарцони започела каријеру као шегрт код свог ујака негде пре 1615. Гарцони је такође имала брата, Матију, са којим је путовала током целог живота.Carole Collier Frick, Stefania Biancani, and Elizabeth S. G. Nicholson. Italian Women Artists: from Renaissance to Baroque. (Milano: Skira, 2007), 220–21.
Ђованина прва позната наруџбина била је у граду у којем је одрасла, Риму. Била је то 1616. године, од хемичара Ђованија Ворвина, да наслика хербаријум. Гарцони је посетила двор Медичија у Фиренци негде између 1618. и 1620. године, где је вероватно срела Артемизију Ђентилески. Четири године касније, 1620. Гарцони је стигла у Венецију и насликала Светог Андрију за млетачку цркву. Гарцони је остала у Венецији још неколико година и током тог времена похађала је школу калиграфије Ђакома Роњија. Убрзо након студија, Гарцони је написала књигу курзивних знакова илустрованих птицама, цвећем и инсектима под називом Libro de'caratteri Cancellereschi Corsivi.
Након завршетка школовања, она и њен брат Матија напустили су Венецију 1630. године и отишли у Напуљ, где је радила за шпанског вицекраља, војводу од Алкале. Она је остала у Напуљу годину дана пре него што се вратила у Рим 1631. године. Међутим, њен боравак у Риму био је кратак, због упорних напора Кристине Француске да уметница дође у Торино да служи као минијатуриста за торински двор. Ђована је стигла у Торино 1632. године и тамо живела до 1637. године. Након боравка у Торину, она се упознала са радом колега уметника Федеа Галиције и Панфила Нуволонеа. Неколико година касније, 1640. године, Ђована је стигла у Париз и тамо остала до 1642. године када је отишла у Рим. Путовала је и живела на релацији Рим - Фиренца до 1651. године, где су јој главни клијенти били из породице Медичи, посебно велики војвода Фердинандо II, велика војвоткиња Викторија и кардинал Ђован Карло.
Након што је служила на двору Медичи, Гарцони је одлучила да се настани у Риму 1651. године где је радила и наставила да ствара радове за фирентински двор. Поред сликарства, Гарцони је похађала Академију Сан Лука, где је пратила догађаје и дискусије усмерене на образовање, дружење и професионализацију сликара, архитеката и вајара Рима. Неколико историчара је приметило да су њена дела била тако добро прихваћена од стране јавности да је могла да тражи било коју цену за своје слике.
Историчари верују да се она никада није удала, али други спекулишу да је уметница једном била удата за венецијанског сликара портрета Тибериа Тинелија 1622. године. Ако је тако, брак је био кратког века, што је вероватно резултирало раздвајањем 1624.Francesca Bottacin, Appunti per il soggiorno veneziano di Giovanna Garzoni: documenti inediti, in "Arte Veneta", 52, 1998,
Године 1666, Ђована је саставила тестамент којим је оставила своју имовину цркви Санта Мартина, цркви Академије Сан Лука, уз услов да ће бити сахрањена у цркви. Гарцони је умрла у Риму у фебруару 1670. године у 70. години живота. Данас се њена гробница налази у цркви Санта Мартина, али је тамо сахрањена тек 1698. године, скоро 29 година након њене смрти. Портрет Гарцонијеве, који је написао римски сликар Ђузепе Геци, такође се налази у Академији.
Референце
Категорија:Рођени 1600. Категорија:Умрли 1670. Категорија:Италијански сликари