Тржишни социјализам је врста економског система који укључује друштвено власништво над средствима за производњу у оквиру тржишне економије. Постоје различити модели за такав систем, који обично укључују задружна предузећа, а понекад и мешавину која укључује јавна или приватна предузећа. За разлику од већине историјских самопроглашених социјалистичких економија, које су замениле тржишни механизам неким обликом економског планирања, тржишни социјалисти желе да задрже употребу сигнала понуде и потражње за вођење расподеле капиталних добара и средстава за производњу. У оквиру таквог система, у зависности од тога да ли су друштвена предузећа у државном власништву или послују као радничке задруге, профит се може различито користити за директно награђивање запослених, приписивати се друштву у целини као извор јавних финансија или се дистрибуирати међу становништвом у виду друштвене дивиденде.
Тржишни социјализам се може разликовати од концепта мешовите економије јер већина модела тржишног социјализма предлаже потпуне и саморегулишуће системе, за разлику од мешовите економије. Док социјалдемократија има за циљ да постигне већу економску стабилност и једнакост кроз политичке мере као што су порези, субвенције и програми социјалне заштите, тржишни социјализам има за циљ да постигне сличне циљеве кроз промену образаца власништва и управљања предузећима.
Иако се термин „тржишни социјализам“ појавио тек 1920-их током дебате о социјалистичком прорачуну, бројни предмарксовски социјалисти, укључујући рикардовске социјалистичке економисте и мутуалистичке филозофе, замишљали су социјализам као природни развој тржишних принципа класичне економије и предлагали стварање задружних предузећа која би се такмичила у слободној тржишној економији. Циљ таквих предлога био је да се елиминише експлоатација тако што би се појединцима омогућило да добију пуни производ свог рада, а истовремено се уклањају ефекти концентрације власништва и богатства у рукама мале класе приватних власника који искривљују тржиште.
Иако се понекад описује као „тржишни социјализам“, Лангеов модел је облик симулираног планирања тржишта где централни одбор за планирање распоређује инвестициона и капитална добра симулирајући трансакције на тржишту фактора производње, док тржишта распоређују радну снагу и потрошачка добра. Систем су осмислили социјалистички економисти који су веровали да социјалистичка економија не може да функционише ни на основу прорачуна у природним јединицама нити кроз решавање система симултаних једначина за економску координацију.
Покушаји стварања тржишно социјалистичких економија у стварном свету само су делимично спровели мере које су замислили њихови теоретичари, али се тај термин понекад користио за описивање резултата различитих покушаја либерализације у Источном блоку, укључујући Нови економски механизам у Мађарској, привреду Југославије, совјетску перестројку и реформе и отварање Кине, као и Лењинову Нову економску политику.
Референце
Литература
Alejandro Agafonow (2012). "The Austrian Dehomogenization Debate, or the Possibility of a Hayekian Planner," Review of Political Economy, Vol. 24, No. 02. Chartier, Gary; Johnson, Charles W. (2011). Markets Not Capitalism: Individualist Anarchism Against Bosses, Inequality, Corporate Power, and Structural Poverty. Brooklyn, NY:Minor Compositions/Autonomedia Bertell Ollman ed. (1998). Market Socialism: the Debate Among Socialists, with other contributions by James Lawler, Hillel Ticktin and David Schewikart. Preview.
Категорија:Економске идеологије Категорија:Социјализам