мини|десно|300px|Махатма Ганди преде вуну 1942. Ганди је веровао у живот у једноставности и самодовољности. Једноставан живот се односи на праксе које промовишу једноставност у начину живота. Уобичајене праксе једноставног живота укључују смањење броја поседа, мање ослањања на технологију и услуге и трошење мање новца. Поред таквих спољашњих промена, једноставан живот такође одражава начин размишљања и вредности особе. Праксе једноставног живота могу се видети у историји, религији, уметности и економији.

Присталице могу да се одлуче за једноставан живот из различитих личних разлога, као што су духовност, здравље, повећање квалитетног времена за породицу и пријатеље, рад-живот равнотежа, лични укус, финансијска одрживост, повећање филантропије, штедљивост, еколошка одрживост, или смањење стреса. Једноставан живот такође може бити реакција на економски материјализам и потрошачку културу. Неки наводе друштвено-политичке циљеве усклађене са еколошким, антиконзумеристичким или антиратним покретима, укључујући очување природе, дераст, дубоку екологију и отпор порезу.

Историја

Религијски и духовни аспекти Бројне верске и духовне традиције подстичу једноставан живот.; Рани примери укључују шрамана традиције гвозденог доба у Индији и библијске назиреје. Ове традиције су биле под снажним утицајем како националних култура тако и верске етике. Једноставност је била један од примарних концепата које је заступао Лао Це, оснивач таоизма. То је највише оличено у принципима Пу и Циран.Tao Te Ching Конфучије је често цитиран како промовише једноставан живот.Analects

Готама Буда је заступао једноставан живот као средишњу врлину будизма. Четири племените истине се залажу за одвајање од жеље као пут ка окончању патње и достизању Нирване.Dhammapada

Каже се да је Исус живео једноставним животом и да је охрабривао своје ученике „да ништа не узимају на пут осим штапа – ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу – него да носе сандале и не облаче две хаљине”.Библија, Јеванђеље по Марку, 6:8-9 (ESV). Такође је рекао својим ученицима да не могу служити Богу и новцу у исто време, и објаснио да је Бог способан да им обезбеди основне ствари за живот (храну и одећу), све док они „траже најпре његово царство”.Библија, Јеванђеље по Матеју, 6:24-33 (ESV). Апостол Павле је учио да људи треба да буду задовољни храном и одећом, и да је жеља за богаћењем узрок многих зала.Библија, Прва посланица Тимотеју, 6:6-10 (ESV).

Многе друге значајне верске личности, као што су Бенедикт Нурсијски, Фрањо Асишки, Лав Толстој, Рабиндранат Тагора, Алберт Швајцер и Махатма Ганди, тврдиле су да их је духовна инспирација навела на једноставан живот.

мини|усправно|Османски дервиш како га приказује Амедео Прециози, око 1860-их, Музеј уметности Румуније Суфизам у муслиманском свету се појавио и растао као мистична, помало скривена традиција у главним сунитским и шиитским деноминацијама ислама. Суфизам је посебно растао у пограничним подручјима исламских држава, где је аскетизам његових факира и дервиша привлачио становништво које је већ било навикло на монашке традиције хиндуизма, будизма и хришћанства.; Суфије су били утицајни и успешни у ширењу ислама између 10. и 19. века. Неки научници тврде да су суфијски муслимански аскете и мистици одиграли одлучујућу улогу у обраћању туркијских народа на ислам, углавном због сличности између екстремних, аскетских суфија (факира и дервиша) и шамана традиционалне турско-монголске религије.

Скромни хришћани (енгл. Plain people) обично су припадали хришћанским групама које су практиковале начин живота који је искључивао облике богатства или технологије из верских или филозофских разлога. Такве хришћанске групе укључују шејкере, Меноните, Амише, Хутере, Амана колоније, Брудерхоф,; Стару немачку баптистичку браћу, Друштво хармоније и неке квекере. Квекерско веровање звано Сведочанство једноставности каже да особа треба да живи свој живот једноставно. Неке тврдње о потпуном искључивању технологије у овим групама можда ипак нису тачне. Амиши и друге групе користе неку модерну технологију, након процене њеног утицаја на заједницу.;

Француски просветитељски филозоф 18. века Жан-Жак Русо снажно је хвалио једноставан начин живота у многим својим делима, посебно у две књиге: Расправа о наукама и уметностима (1750) и Расправа о пореклу неједнакости (1754).

Секуларни и политички аспекти Епикурејство, засновано на учењима атинског филозофа Епикура, цветалo je отприлике од до трећег века наше ере. Епикурејство је држало да је парадигма среће неометан живот, који се омогућава пажљиво промишљеним изборима. Епикур је истицао да невоље које подразумева одржавање екстравагантног начина живота обично надмашују задовољства уживања у њему. Због тога је закључио да оно што је неопходно за срећу, телесну удобност и сам живот треба одржавати уз минималне трошкове, док све изван онога што је неопходно за то треба или ублажити умереношћу или потпуно избегавати.

мини|лево|Реконструкција колибе Хенрија Дејвида Тороа на обали Волденског језера Хенри Дејвид Торо, амерички природњак и аутор, изнео је класично секуларно залагање за живот у једноставном и одрживом животу у својој књизи Волден (1854). Торо је спровео двогодишњи експеримент живећи једноставним и скромним животом на обали Волденског језера. Закључио је: „Наш живот је растрзан ситницама. Поједноставите, поједноставите, поједноставите! Кажем, нека ваши послови буду два или три, а не сто или хиљаду; уместо милион бројите пола туцета, и водите своје рачуне на нокту палца.”

У викторијанској Британији, Хенри Стивенс Сол, обожавалац Тороа, популаризовао је идеју „Поједностављења, разумнијег метода живљења”. Остали британски заговорници једноставног живота били су Едвард Карпентер, Вилијам Морис и чланови „Заједнице новог живота”. Карпентер је популаризовао фразу „једноставан живот” у свом есеју Simplification of Life у England's Ideal (1887).

К. Р. Ешби и његови следбеници такође су практиковали неке од ових идеја, повезујући тако једноставност са Покретом уметности и заната. Британски романописац Џон Каупер Повис залагао се за једноставан живот у својој књизи Филозофија самоће из 1933. године.; Видети такође Џон Мидлтон Мари и Макс Плауман практиковали су једноставан начин живота у свом Аделфи центру у Есексу 1930-их. Ирски песник Патрик Кавано залагао се за филозофију „праве једноставности” засновану на рурализму у неким својим делима.

Џорџ Лоренцо Нојс, природњак, минералог, критичар развоја, писац и уметник, познат је као Торо из Мејна. Живео је дивљим начином живота, залажући се кроз свој креативни рад за једноставан живот и поштовање природе. Током 1920-их и 1930-их, Вандербилтови аграрци из југа Сједињених Држава залагали су се за начин живота и културу усредсређену на традиционалне и одрживе аграрне вредности за разлику од прогресивног урбаног индустријализма који је доминирао западним светом у то време.

мини|десно|усправно|Теорија доконе класе, 1924 Норвешко-амерички економиста и социолог Торстен Веблен упозоравао је на упадљиву потрошњу материјалистичког друштва у свом делу Теорија доконе класе (1899); Ричард Грег сковао је термин „добровољна једноставност” у делу The Value of Voluntary Simplicity (1936). Од 1920-их, бројни савремени аутори артикулисали су и теорију и праксу једноставног живота, међу њима гандиста Ричард Грег, економисти Ралф Борсоди и Скот Ниринг, антрополог-песник Гери Снајдер и писац утопијске фикције Ернест Каленбах. Економиста Е. Ф. Шумахер аргументовао је против идеје да је „веће боље” у делу Small Is Beautiful (1973); а Двејн Елџин наставио је промоцију једноставног живота у делу Voluntary Simplicity (1981).

Аустралијски академик Тед Трејнер практикује и пише о једноставности, и основао је Институт за једноставност у Пигфејс Поинту, око од Универзитета Новог Јужног Велса коме је прикључен. Секуларни скуп од девет вредности развијен је у оквиру пројекта Ethify Yourself у Аустрији, имајући на уму поједностављен животни стил. У Сједињеним Државама добровољна једноставност почела је да привлачи већу пажњу јавности кроз покрет касних 1990-их око популарне књиге о „једноставности”, The Simple Living Guide Џенет Лурс.

Праксе Фокусирање на духовност Одређени хришћански манастири и самостани, попут Евангелистичко-лутеранских Сестара Светог Духа у Алсике конвенту, дозвољавају хришћанима да се посвете одређеном временском периоду (као што је летњи период) животу као пустињак у испосници. Док живе као пустињаци, појединци бораве у изолованим колибама без текуће воде, и фокусирају се на молитву (посебно на часове).

Они хришћани који желе да живе као пустињак, монах или монахиња могу да изаберу да уђу у посвећени живот (стање живота у католичкој, евангелистичко-лутеранској и англиканској деноминацији).

Смањење потрошње, радног времена и имовине мини|лево|265x265пиксела|Једноставно живљење у малом стану

Неки људи практикују једноставан живот смањујући своју потрошњу. Смањење потрошње може смањити лични дуг, што омогућава већу флексибилност и једноставност у животу. Ако неко троши мање на добра или услуге, може проводити мање времена зарађујући новац. Уштеђено време се може искористити за бављење другим интересима, за помоћ другима кроз волонтирање, или за побољшање квалитета живота, на пример, бављењем креативним активностима. Развијање одвајања од потраге за новцем навело је неке појединце, попут Суела и Марка Бојла, да живе без новца.; Људи који смањују своје трошкове такође могу повећати своју штедњу, што води ка финансијској независности и могућности раног пензионисања.

„Изазов 100 ствари” је масовни покрет за смањење личне имовине на сто предмета, са циљем деклутеризације и поједностављења живота. Људи у покрету за мале куће бирају да живе у малим, стамбеним објектима без хипотеке и са малим утицајем, попут брвнара или кућица на плажи.

Џошуа Бекер сугерише да људи који желе да поједноставе свој живот започну поједностављењем својих домова.

Повећање самодовољности мини|десно|200п|Шумска башта Роберта Харта у Шропширу, Енглеска, УК Повећана самоодрживост смањује зависност од новца и шире економије. Том Хоџкинсон верује да је кључ за слободан и једноставан живот престати конзумирати и почети производити. Списатељица и еко-блогерка Џенифер Нини напустила је град да би живела ван мреже, узгајала храну и „била део решења, а не део проблема”.

Шумска башта, коју је развио присталица једноставног живота Роберт Харт, је систем производње хране заснован на биљкама са ниским одржавањем, који се темељи на шумским екосистемима. Укључује воћке и орахе, грмље, зачинско биље, винову лозу и вишегодишње поврће. Харт је створио модел шумске баште на воћњаку од на својој фарми у Венлок Еџу у Шропширу.

„Прехрамбене миље” су опис броја миља које дата намирница или њени састојци пређу између фарме и стола. Заговорници једноставног живота користе ову метрику да би аргументовали за локално узгајану храну, на пример у књигама попут The 100-Mile Diet и Animal, Vegetable, Miracle: A Year of Food Life Барбаре Кингсолвер. У сваком од тих случајева, аутори су посветили годину дана смањењу свог карбонског отиска једући локално.

Становници градова могу производити домаће воће и поврће у баштама у саксијама или минијатурним затвореним стакленицима. Парадајз, зелена салата, спанаћ, блитва, грашак, јагоде и неколико врста зачинског биља могу успевати у саксијама. Џим Меркел каже: „Особа би могла да клија семе. Укусно је, невероватно хранљиво и лако за узгој... Гајимо их у теглама са широким грлом са квадратом најлонске мрежице за прозоре причвршћеним испод металног прстена”.

Преиспитивање технологије