Софи Мери Вилсон (, рођена Роџер Вилсон (Roger Wilson); јун 1957) енглеска је информатичарка, кодизајнерка скупа инструкција за ARM архитектуру.
Вилсон је први пут дизајнирала микрорачунар током паузе у студијама на Селвин колеџу у Кембриџу. Након тога се придружила компанији Ејкорн компјутерс и била кључна у дизајнирању микрокомпјутера Би-Би-Си микро, укључујући Би-Би-Си Бејсик (BBC BASIC) програмски језик. Први пут је почела да дизајнира ARM RISC (рачунар са смањеним скупом инструкција) 1983. године, који је ушао у производњу две године касније. Постао је популаран у уграђеним системима и данас је најшире коришћена процесорска архитектура у паметним телефонима. Године 2011. уврштена је на листу часописа -{Maximum PC}- као број 8 у чланку под насловом „15 најважнијих жена у историји технологије”. Проглашена је за командира Реда Британске империје 2019. године.
Рани живот и образовање Вилсон је рођена у Лидсу, у породици школских наставника; њен отац се специјализовао за енглески, а мајка за физику. Детињство је провела у селу Берн Бриџ, у Северном Јоркширу. Након средње школе у Харогејт грамар скул, Вилсон је 1976. отишла на Селвин колеџ, Кембриџ, где је прве две године студирала математику, а на последњој години се пребацила на рачунарство. Била је члан универзитетског Микропроцесорског друштва.
Каријера Пре одласка на универзитет, Вилсон је пројектовала и изградила два електронска система за истраживачки центар ICI Fibres у Харогејту, у близини њеног родног села. Следеће године, на летњем распусту 1977. након прве године универзитета, дизајнирала је мали систем заснован на MOS технологија 6502 микропроцесору, који је коришћен за електронско контролисање исхране крава.
Вилсонин успех са пројектом хранилице за краве и папирни дизајн општијег система заснованог на њему привукли су пажњу Хермана Хаузера, у то време постдипломца на Кембриџу. Хаузер је био импресиониран и подржао је Вилсон да остане у Кембриџу током летњег распуста 1978. како би видела да ли може да претвори дизајн у стварност. У исто време, мали микрорачунарски комплет, MK14, управо је лансиран од стране компаније -{Science of Cambridge}-, коју је водио Крис Кари у име кембриџког предузетника у електроници Клајва Синклера. Вилсон је била уверена да може боље, а Хаузер ју је охрабрио да то и учини, користећи делове из -{MK14}-.
У децембру 1978, Хаузер и Кари основали су -{Cambridge Processor Unit Ltd (CPU)}-, у почетку као консултантску кућу за дизајн контролних система заснованих на микропроцесорима. Њихов први купац била је компанија -{Ace Coin Equipment Ltd}-, којој су били потребни контролери за њихове апарате за игре на срећу (fruit machines), при чему је Вилсон дизајнирала уређај за спречавање да варнице из упаљача покрећу исплате. У међувремену, Вилсонин компјутерски дизајн, комбинован са интерфејсом за касете који је дизајнирао Стив Фербер, постао је Ејкорн микро-рачунар, први у дугом низу рачунара које је компанија продавала. Вилсон је почела да ради у компанији 1979. године.
На основу ове процесорске плоче, CPU Ltd је развила све већи број различитих додатака за интерфејсе, дисплеје, контролу и тестирање за различите купце, што је заузврат довело до -{Acorn Eurocard rack systems}- који су постали опште доступни, а затим и до Ејкорн Атома представљеног у марту 1980. Вилсон, која је у почетку радила хонорарно уз завршну годину студија, допринела је прво монитором машинског кода, затим асемблером, па верзијом Бејсика и вишеструким драјверима за уређаје („невероватан задатак покретања ствари”), као и учешћем у свему осталом у канцеларији.
Би-Би-Си микро Вилсон је била на челу стварања прототипа који је омогућио компанији Ејкорн да добије уговор са Британским радиодифузним предузећем (Би-Би-Си) за њихов амбициозни пројекат рачунарског образовања.
Би-Би-Си је планирао да централни део њиховог пројекта буде предстојећа ТВ серија која би повезала могућности које рачунари отварају са демонстрацијама приказаним на стандардном референтном микрорачунару, са којим би гледаоци потом могли и сами да експериментишу. Међутим, до краја 1980. постало је јасно да Би-Би-Сијева намеравана машина, владин пројекат Њубери Њубрејн, неће моћи да испуни ни способности ни временски рок који је Би-Би-Си тражио, и програмски тим је започео хитну потрагу за другим опцијама. Кари је инсистирао на већ постојећем Ејкорн Атому, али када је овај одбијен почетком фебруара 1981. као превише ограничен и превише нестандардан, Кари је уместо тога понудио да Би-Би-Си дође у Кембриџ следеће недеље да погледа прототип Ејкорновог следећег рачунара – машине која у стварности још није постојала, осим неких општих дискусија о дизајну и имена, Ејкорн Протон. Хаузер је употребио обману, рекавши и Вилсоновој и колеги Стиву Ферберу да је други пристао да се прототип може направити у року од недељу дана.A week to remember: race to the BBC Micro prototype, The National Museum of Computing, 14. 1. 2022. via YouTube. Прихвативши изазов, Ејкорнов тим је дизајнирао систем укључујући плочу и компоненте од понедељка до среде, што је захтевало набавку брзих нових DRAM интегрисаних кола директно од Хитачија. До четвртка увече, прототип је направљен, али је прорадио тек у петак ујутру, омогућивши Вилсоновој (која је успела да ухвати неколико сати сна у току ноћи) да почне са преносом оперативног система, на време да би могла да покаже да прототип константно црта линију на екрану високе резолуције до тренутка када је Би-Би-Си стигао, са комплетним текстом и графиком на екрану до тренутка када се Би-Би-Си вратио из непродуктивне посете оближњем Синклеровом истраживачком центру.
Протон је прихваћен да постане Би-Би-Си микро,Meeting agenda, 12. 2. 1981. Agenda for the meeting at which the decision was taken. Made available by Richard Russell, 2016. при чему је Вилсоновој припао задатак да развије његов оперативни систем и верзију Бејсика, Би-Би-Си Бејсик – са 16K односно 16K што је четвороструко повећање у односу на 4K и 4K колико је имао Атом, укључујући комплетан сет математичких рутина са покретним зарезом. Вилсонин развој „Ејкорн супербејсика” достигао је око 10K до тренутка Би-Би-Сијеве посете, и била је вољна да сачува побољшања за која је сматрала да их је направила са Ејкорн систем бејсиком у односу на претходне верзије језика.BBC outline specification for tenders and Acorn initial response, December 1980/January 1981. Made available by Richard Russell, 2016. Accessed 2024-02-06. See also discussion thread Али Би-Би-Си, посебно њихов спољни консултант Џон Кол и Ричард Расел из Би-Би-Сијевог инжењеринга, били су непоколебљиви да основне утврђене карактеристике језика морају бити присутне са препознатљиво стандардном синтаксом. С друге стране, проширења која је Вилсон написала да омогуће више структурираног програмирања у Бејсику блиско су се поклапала са амбицијама Би-Би-Сијевог тима, и дуги потпуно значајни називи променљивих, понављај/док петље, и вишелинијске процедуре и функције са променљивим које могу бити декларисане као локалне, све су постали обележја Би-Би-Си Бејсика. Рад на дизајну система, оперативном систему и Бејсик језику (и уклапању свега у доступну меморију) наставио се током лета, а Вилсон се присећала да је гледала венчање принца Чарлса и леди Дајане Спенсер у јулу 1981. на малом преносном телевизору док је покушавала да дебагује и поново залеми прототип. Заједно са Фербером, Вилсон је била присутна иза сцене на првим студијским снимањима машине за телевизију, у случају да су потребне било какве софтверске поправке. Касније је описала догађај као „јединствен тренутак у времену када је јавност желела да зна како ове ствари функционишу и могла је да буде поучена и научена како да програмира.”
АРМ процесор У октобру 1983, Вилсон је почела да дизајнира скуп инструкција за један од првих RISC процесора, -{Acorn RISC Machine}- (ARM). ARM1 је испоручен 26. априла 1985. и прорадио је из прве, ушавши у производњу исте године. Овај тип процесора је касније постао једно од најуспешнијих IP језгара – лиценцирано CPU језгро – а до 2012. се користило у 95% паметних телефона. Вилсон је такође дизајнирала Acorn Replay, видео архитектуру за Ејкорн машине. Ово је укључивало проширења оперативног система за видео приступ, као и кодеке, оптимизоване за покретање видеа са високим бројем кадрова у секунди на ARM процесорима почевши од ARM 2.
Била је неизвршни директор технолошке и гејминг компаније Eidos plc, која је купила и створила Eidos Interactive, током година након њеног изласка на берзу 1990. године. Била је консултант за ARM Ltd када се та компанија издвојила из Ејкорна 1990. године.
thumb|десно|Вилсон држи јавну презентацију о ARM развоју 2009. Након пропасти компаније Acorn Computers, Вилсон је имала мали број јавних наступа како би говорила о тамо обављеном послу.
Фајерпат Вилсон је била главни архитекта Бродкомовог Фајерпат процесора. Фајерпат води порекло из компаније Acorn Computers, која је, након што је преименована у Element 14, разбијена аквизицијом, при чему је име Element 14 пренето на нову компанију, коју је на крају купио Бродком 2000. године. Године 2001. постала је истраживачки сарадник и директор у Бродкому.
Вилсон је 2011. уврштена у -{Maximum PC}- на листу као број 8 у чланку под насловом „15 најважнијих жена у историји технологије”.
Почасти и награде Вилсон је 2012. добила награду за члана Музеја историје рачунара у Калифорнији „за њен рад, са Стивом Фербером, на Би-Би-Си микро рачунару и ARM процесорској архитектури.” Године 2009. изабрана је за члана Краљевске инжењерске академије, а 2013. за члана Краљевског друштва. Вилсон је 2014. добила Лави награду за животно дело као признање за њен проналазак ARM процесора. Године 2016. постала је почасни члан своје алма матер, Селвин колеџа у Кембриџу, и добила је Мулардову награду Краљевског друштва са Фербером за њихов рад на ARM-у. Године 2020. проглашена је за истакнутог члана Британског рачунарског друштва.
Вилсон је именована за командира Реда Британске империје (CBE) на рођенданским почастима 2019. за заслуге у рачунарству.
Године 2022, Награда Чарлс Старк Дрејпер за инжењерство додељена је у Вашингтону Дејвиду А. Патерсону, Џону Л. Хенесију, Стивену Б. Ферберу и Софи М. Вилсон за њихов „проналазак, развој и имплементацију” RISC чипова.
Стипендија Софи Вилсон за научно рачунарство успостављена је 2024. и суфинансира је Вилсон. Подржава студенте на MPhil студијама из научног рачунарства на Универзитету у Кембриџу.
Приватни живот Вилсон је медицински променила пол 1994. године. Ужива у фотографији и укључена је у локалну позоришну групу, где је задужена за костиме и сценографију и глумила је у бројним представама. Такође је имала камео улогу власнице паба у Би-Би-Сијевој телевизијској драми -{Micro Men}-, у којој млађу Вилсонову глуми Стефан Батлер.
Види још Списак пионира у рачунарству
Референце
Литература
Спољашње везе Интервју са Софи Вилсон Интервјуисао Алан Макфарлејн 21. маја 2017. (видео)
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Британски информатичари Категорија:Енглески ЛГБТ+ научници Категорија:Енглески информатичари Категорија:Енглеске трансродне жене