Недељко Јешић (Горобиље код Пожеге, 1. септембaр 1930 – Београд, 8. април 2019) био је српски и југословенски професор, новинар, књижевник, публициста и уредник емисија.
Биографија Родио се као син Јешић M. Љубомира Љубe и Милице.„Хроника Горобиље“ (2002.), Недељко Љ. Јешић.„Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић.„Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић.https://www.facebook.com/groups/39605935264/permalink/10161452992885265/?app=fbl Добио је име по свом стрицу, Јешић M. Недељку (1890–1914), који је као младић погинуо у Првом ветском рату.Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. https://www.politika.rs/scc/clanak/308907/Na-bunaru-uklesao-spomenik-palim-sinovima Основну школу, завршио је у свом завичају,Портал Пасаж, 11. 04. 2019. године. https://pasaz.rs/preminuo-novinar-publicista-i-knjizevnik-nedeljko-jesic/ гимназију у Пожеги, Ужицу и Чачку, а филолошки факултет – одсек за југословенску књижевност, у Београду,Радио Телевизија Србије, 09. 04. 2019. године. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3484244/preminuo-nedeljko-jesic.html где је и магистрирао 1961. године, на тему „Критика о делу Милоша Црњанског“
Радио је једно време као професор гимназије у Чачку, а након тога одселио се у Београд и радио је у „Вечерњим новостима“ и у Републичком заводу за издавање уџбеника. Од 1963. године, радио је као новинар у Радио Београду, а 1973. прелази у oбразовни програм Телевизију Београд, где остаје до краја радног века, до 1995. године. Oстаће упамћен као уредник емисија: „Златне руке”, „Азбука занимања” (1975/76)https://m.imdb.com/title/tt0756178/https://m.imdb.com/name/nm2149508/, „Очеви и деца”https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/175661/trezor.htmlhttps://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2700/rts-trezor/4562644/ocevi-i-deca--trinaestoro-pavlica.html, а његова емисија „Људи говорe”, коју је радио од 1979. до 1995. године, оставила је трајне записе о људимa нашег поднебља, у распону од читавог 20. века.
Недељко Јешић бавио се и публицистичким и књижевним радом. Објавио је већи број књига, прозе и књижевне критике, од којих су најпознатије „Млади Црњански“ (2004.), „Циркус Драинац“ и „Тин Ујевић и Београд“ (2008.), али и монографије о селу Горобиљу, о историји шаха у Чачку и др. У дневним листовима и часописима објављивао је приче, есеје и фељтоне, а у часописима и већи број чланака из историје пожешког краја. Аутор је и неколико радио-драма, као и монодраме „Црњански 1918“ (извођена 1981. у Атељеу 212). Од 2012. године у Народној библиотеци Пожега чува се његов легат, који садржи збирку од преко 1.200 књига из области књижевности и друштвених наука, као и збирку некњижне грађе и његових вредних рукописа који чекају своје издаваче. Добитник је Гранд прикс награде Фестивала етнолошког филма за 1992., а 1995. године уручена му је и награда за животно дело „Светозар Марковић“, коју додељује Удружење новинара Србије.
Био је ожењен, није имао деце.
Умро је 8. априла 2019. године у Београду. Кремација je извршена у четвртак 11. априла 2019. године, у 13 часова на Новом гробљу у Београду.
Дела "Шах у Чачку 1937-1997" (1997) „Хроника Горобиље“ (2002.). „Горобиљско звоно” (2003.). „Млади Црњански“ (2004.). „Тин Ујевић и Београд“ (2008.).
Референце
Литература
„Хроника Горобиљa“ (2002.), Недељко Љ. Јешић. „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић. Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године.
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Пожежани (Србија) Категорија:Српски професори Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски публицисти Категорија:Југословенски новинари Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду