мини|Knight машина сачувана у Музеју МИТ-а Лисп машине су рачунари опште намене дизајнирани да ефикасно покрећу Лисп као свој главни софтвер и програмски језик, обично путем хардверске подршке. Они су пример рачунарске архитектуре са језиком високог нивоа и на неки начин су били прве комерцијалне радне станице за појединачне кориснике (енгл. single user). Упркос скромном броју (можда 7.000 јединица укупно од 1988. годинеNewquist, HP. The Brain Makers, Sams Publishing, 1994. .), Лисп машине су биле претеча многих данас уобичајених технологија, укључујући ефикасно сакупљање смећа, ласерско штампање, системе за прозоре, рачунарске мишеве, растерску графику високе резолуције, рачунарско графичко приказивање и иновације у умрежавању као што је Chaosnet. Неколико компанија је 1980-их производило и продавало Лисп машине: Symbolics (3600, 3640, KSL1200, MacIvori и други модели), Lisp Machines Incorporated (LMI-Lambda), Texas Instruments (Explorer и MicroExplorer) и Xerox (Interlisp-D workstations). Оперативни системи су били написани у Лиспу (енгл. Lisp Machine Lisp), Интерлиспу (енгл. Interlisp), а касније делимично и у Common Lisp-у.мини|Лисп машина Symbolics 3640 Историја
Историјски контекст Рачунарски програми за вештачку интелигенцију 1960-их и 1970-их су захтевали оно што се тада сматрало огромном снагом рачунара, која се одређивала брзином процесора и меморијским простором. Снага рачунара потребна за истраживања вештачке интелигенције погоршана је симболичким програмским језиком Лисп, када је комерцијални хардвер дизајниран и оптимизован за програмске језике сличне Асемблеру и Фортрану.
У почетку, с обзиром на високу цену таквог хардвера, исти је морао бити дељен између већег броја корисника. Како је технологија интегрисаних кола смањила величину и цену рачунара 1960-их и раних 1970-их година, а потребе програма вештачке интелигенције за меморијским простором су почеле да премашују адресни простор уобичајеног истраживачког рачунара (DEC PDP-10), истраживачи су размотрили нови приступ: рачунар дизајниран специјално за развој и покретање великих програма вештачке интелигенције, прилагођен семантици језика Лисп. Да би оперативни систем остао релативно једноставан, ове машине се нису делиле, већ су биле намењене појединачним корисницима.
Почетни развој 1973. године, Ричард Гринблат (енгл. Richard Greenblatt) и Томас Најт (енгл. Thomas Knight), програмери у Лабораторији за вештачку интелигенцију на Масачусетском технолошком институту (енгл. Massachusetts Institute of Technology (MIT) Artificial Intelligence Laboratory (AI Lab)) покренули су Пројекат Лисп Машина, када су први пут започели изградњу рачунара ожиченог за покретање одређених основних операција програмског језика Лисп, уместо да их покреће у софтверу, у 24-битној архитектури. Машина је такође извршавала инкрементално (или Arena) сакупљање смећа. Тачније, с обзиром на то да се Лисп променљиве укуцавају у време извођења, уместо у време компајлирања, једноставно додавање две променљиве би могло трајати пет пута дуже на конвенционалном хардверу, због инструкција тестирања и гранања. Лисп Машине су изводиле тестове паралелно са конвенционалнијим додацима појединачних инструкција. Уколико истовремени тестови не би успели, резултат би био одбачен и поново израчунат; то би у многим случајевима значило повећање брзине за неколико фактора. Овај приступ истовремене провере коришћен је и при тестирању граница низова при позивању, и другим потребама управљања меморијом (не само сакупљање смећа или низови).
Провера типова је додатно побољшана и аутоматизована када је конвенционална реч од 32 бита продужена на 36 битова за Лисп машине модела Symbolics 3600 и на крају на 40 битова или више (обично су се додатни битови, који нису искоришћени на даље наведен начин, користили у кодовима за исправљање грешака). Прва група додатних битова коришћена је за чување података о типу, чинећи машину означеном архитектуром (енгл. tagged architecture) , а преостали битови су коришћени за имплементацију CDR кодирања (при чему су уобичајени повезани елементи листе компресовани тако да заузимају отприлике половину простора), што помаже сакупљању смећа. Додатно побољшање су биле две инструкције у микропрограму које су посебно подржавале Лисп функције, умањујући трошкове позивања функције на скоро 20 циклуса такта, у неким имплементацијама Symbolics-а.
Прва машина се звала CONS машина, названа по конструктору у језику Лисп. Често је била називана и Knight машина, због тога што је Томас Најт (енгл. Thomas Knight) написао своју магистарску тезу на ту тему која је била изузетно добро прихваћена. Касније је унапређена у CADR верзију која је, у суштини, била базирана на истој архитектури. Око 25 прототипова CADR машине продато је унутар и изван МИТ-а за отприлике 50.000 америчких долара. Брзо је постала омиљена машина за хаковање, велики број популарних софтверских алата је пренето на њу. Машина је била толико добро прихваћена на конференцији за вештачку интелигенцију, која је одржана на МИТ-у 1978. године, да је Агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте (DARPA) почела да финансира њен развој.
Комерцијализација технологије МИТ Лисп машине Године 1979. Расел Нофтскер (енгл. Russell Noftsker), убеђен да Лисп машине имају светлу комерцијалну будућност због снаге језика Лисп и омогућавајућег фактора хардверског убрзања, предложио је Ричарду Гринблату (енгл. Richard Greenblatt) да комерцијализују технологију. Гринблат је пристао, надајући се да би могао да рекреира неформалну и продуктивну атмосферу Лабораторије у правом пословном окружењу. Његове идеје и циљеви су се знатно разликовали од Нофтскерових. Дуго су преговарали, али ниједан није пристао на компромис. С обзиром на то да је предложена фирма могла успети само уз заједничку помоћ групе хакера из Лабораторије, Нофтскер и Гринблат су одлучили да је судбина предузећа у њиховим рукама, па су избор препустили хакерима.
Расправе о избору које су уследиле поделиле су лабораторију у две групе. У фебруару 1979. године ствари су дошле до врхунца. Хакери су подржали Нофтскера, верујући да смела комерцијална компанија подржана фондовима има веће шансе да опстане и комерцијализује Лисп машине, него Гринблатова самоодржива старт-ап компанија.
У том тренутку се полако саставило Нофтскерово предузеће Symbolics. Иако је Нофтскер плаћао своје запослене, он није имао зграду, нити опрему на којој би хакери могли да раде. Нагодио се са Патриком Винстоном (енгл. Patrick Winston) да ће, у замену за дозволу да запослени Symbolics-а наставе да раде на МИТ-у, Symbolics дозволити МИТ-у да интерно и слободно користи сав софтвер који је Symbolics развио. Око осам месеци након поразне ситуације са Нофтскером, консултант из CDC-а (Control Data Corporation), који је покушавао да направи рачунарску апликацију у природном програмском језику, заједно са групом програмера са западне обале, дошао је код Гринблата тражећи Лисп машину на којој би његова група могла да ради. Гринблат је одлучио да оснује своју ривалску фирму Лисп машина, али му није ишло од руке. Консултант, Александер Јакобсон (енгл. Alexander Jacobson) схватио је да, једини начин да Гринблат покрене фирму и направи Лисп машину коју је Јакобсон толико очајнички желео, јесте да му Јакобскон помогне и да га погура. Јакобсон је саставио пословне планове, управни одбор и нашао партнера за Гринблата. Новооснована фирма названа је LISP Machine, Inc. (LMI), а финансирана је била од стране CDC-а, преко Јакобсона.
Отприлике у то време, Нофтскерова фирма Symbolics је почела са радом. Фирма је била ометена великим кашњењима у набављању ризичног капитала и Нофтскеровим обећањем према Гринблату да ће му дати годину дана предности. Symbolics су и даље били у великој предности јер је око 14 хакера из Лабораторије за вештачку интелигенцију остало да ради за њих, док је само троје или четворо прешло да ради за Гринблата. Двојица хакера из Лабораторије, Ричард Столман (енгл. Richard Stallman) и Марвин Мински (енгл. Marvin Minsky), нису се запослили ни у једној, ни у другој фирми. Столман је ипак окривио Symbolics за опадање хакерске заједнице из Лабораторије. Сталман је, током периода од две године, од 1982. до краја 1983. радио сам на клонирању производа који су правили програмери у Symbolics-у, са циљем да их спречи да стекну монопол на лабораторијским рачунарима.Levy, S: Hackers. Penguin USA, 1984
Након низа интерних борби, Symbolics су ипак успели да се уздигну 1980/1981. године, продавши CADR машину као LM-2, док су је Lisp Machines Incorporated продали као LMI-CADR. Symbolics нису намеравали да произведу много LM-2 машина, јер је породица 3600 машине Лисп требало брзо да се испоручи, али је било доста одлагања, и Symbolics су на крају направили око 100 LM-2 машина, где је свака појединачно коштала 70.000 америчких долара. Обе фирме су развиле производе друге генерације засноване на CADR: Symbolics 3600 и LMI-LAMBDA (од којих је продато око 200 LMI машина). Машина 3600, која је испоручена годину дана касније него што је требало, надограђена је у односу на CADR тако што је машинска реч проширена на 36 битова, а адресни простор на 28 битова,Moon 1985 и додат је хардвер за убрзање одређених уобичајених функција које су имплементиране у микропрограму на CADR машини. Машина LMI-LAMBDA, која је изашла годину дана након машине 3600, 1983. године, била је компатибилна са CADR машином (могла је да покрене CADR микропрограм), али су постојале хардверске разлике. Компанија Texas Instruments (TI) придружили су се такмичењу када су лиценцирали дизајн LMI-LAMBDA и направили своју верзију - Explorer. Неки од LMI-LAMBDA и TI Explorer модела били су двоструки системи (енгл. dual boot), имали су и Lisp и Unix процесор. Texas Instruments су такође развили верзију свог Лисп процесора са 32-битним микропроцесором за Explorer. Овај Лисп чип је такође коришћен за MicroExplorer - NuBus плочу за Apple Macintosh II (NuBus плоча је првобитно развијена на МИТ-у за употребу на Лисп машинама).
Symbolics су наставили да развијају породицу 3600 и њен оперативни систем Genera, и направили су Ivory, VLSI имплементацију Symbolics архитектуре. Почевши од 1987. године, развијено је неколико машина базираних на Ivory процесору: плоче за Sun и Mac, самосталне радне станице, па чак и уграђене системе (I-Machine Custom LSI, Symbolics XL-400, UX-400, MacIvory II; 1989. године доступне платформе су биле: Symbolics XL-1200, MacIvory III, UX-1200, Zora, NXP1000 "pizza box"). Texas Instruments претворили су Explorer у силицијум као MicroExplorer који је био понуђен као картица за Apple Mac II. LMI је напустио CADR архитектуру и развио сопствену K-Machine, али је LMI банкротирао пре него што је машина могла да се стави на тржиште. Пре него што је пропао, LMI је радио на дистрибуираном систему за LAMBDA користећи Moby простор.
Ове машине су имале хардверску подршку за разне примитивне Лисп операције (тестирање типа података, CDR кодирање), затим хардверску подршку за инкрементално сакупљање смећа и такође су веома ефикасно покретале велике Лисп програме. Symbolics машина била је конкурент многим комерцијалним супер мини компјутерима, али никада није прилагођена за конвенционалне сврхе. Symbolics Лисп машине су такође продаване на неким тржиштима која нису везана за вештачку интелигенцију, попут рачунарске графике, моделирања и анимације.
Лисп машине изведене из МИТ-а имале су Лисп дијалект који се звао Lisp Machine Lisp, изведен из МИТ-овог Maclisp-а. Оперативни системи су били написани од темеља у Лиспу, често користећи објектно-оријентисане екстензије. Касније, ове Лисп машине су такође подржавале различите верзије Common Lisp-а (Flavors, New Flavors, и Common Lisp Object System (CLOS)).
Interlisp, BBN и Xerox