Термоминерални извори Војводине су значајни хидрографски објекти и природно добро од националног значаја за Републику Србију, пре свега због физичких и хемијских одлика вода са њихових извора, и њихове медицинске, балнеолошке и туристичку вредност у рекреативном и задравственом туризму (лечење и рехабилитацији различитих болести, и других стања здравља).Станковић, Стеван. М (2009). Бање Србије. Београд: Завод за уџбенике. Иако су истраживањима утврђене бројне појаве подземних вода са различитим термалним и минералним карактеристикама на територији Војводине, које чине ове воде лековитим, за сада се у лековите воде користе на само десетак локалитета (Кањижа, Бања Јунаковић, Врдник, Сланкамен, Бездан, Јодна бања, Русанда, Пачир...), што није ни близу потенцијалних могућности какве се нуде на 80 и више локалитета.
Историја Природне изворе топлих минералних вода у лековите сврхе човек је користио од најранијих периода цивилизације, и поред тога што му дуго није било познато њихово физиолошко деловање на организам и његово здравље.
Старе цивилизације, попут грчке и римске, поклањале су посебну пажњу природним лековитим изворима. О томе сведоче бројни археолошки налази и писани документи. O лековитости минералних вода писали су Херодот (5. век п. н. е.) и Хипократ (5—6 век п. н. е.).
Материјални остаци купатила из бање Виши из 2000. године п. н. е, указују на чињеницу да је култна функција тих вода је била веома раширена у античко доба, и да се она није мењала кроз векове. У предримско доба и касније, лековитим водама су приношене жртве као божанствима; „чудотворни” извори су представљали места лечења у многим храмовима подизаним поред таквих извора. У доба Римљана била је чест случај градње стационари за одмор и опоравак легионара, дуж траса њиховог кретања.
Све до средњег века коришћења термалних и минералних вода било је у сталном порасту. Почетком 7. века у Француској је организована бањска инспекција, која се старала о стању и искоришћавању бања. а у 14. веку у Европи је већ коришћена бања Баден-Баден.
Неколико векова долази до застоја у развоју бања, које свој значај добијају тек од 19 века.
Прва истраживања, анализе и писани подаци о термоминералним водама Војводине Истраживање и коришћење термоминералних вода у Војводини је новијег датума због тога што је на овом простору било јако мало природних извора са термоминералним водама. Специфичне хидрогеолошке прилике Војводине условљене геолошком грађом и морфолошким склопом терена онемогућавале су формирање природних лековитих извора на ширем простору, као што је то случај у другим деловима Србије. Изузетак су, у извесној мери, Фрушка гора, Вршачке планине и ободни делови лесних и пешчаних платоа.
Приликом археолошких ископавања 1982. године, на локалитету Калина, 4 км северозападно од Ердевика, откривен је базен са изворима топле воде, па се претпоставља да се ради о античкој бањи из римског периода коју су користили становници Сирмијума. Исти извор под називом „Бања” интензивно је коришћен за купање у турско време. Данас је овај извор запуштен.
Извор у Сланкамену Османлије су користили још у 16. веку. Извор се спомиње 1702. године као добро уређена турска бања са извором слане воде, а о његовом коришћењу сведоче и остаци турског хамама. Прву хемијску анализу воде са овог извора извршио је аустријски апотекар Franc Schams око 1820. године. Атанасије Стојковић, писац прве српске физике, 1797. године наводи Борковачки извор, недалеко од Руме, као исцелитељски од грознице и стомачних болести.
Карловачки лекар Јосиф Ребић у својој докторској дисертацији из 1835. године посебно истиче:
Стражиловски извор, за који твррди да лечи од свакојаке грознице”),
Кулину водицу код манастира Гргетега за који каже да га посећуј 'силни болесници сваке године и налазе ту здравље''
Вилину водицу за коју кааже да је лековита
Убавац код манастира Велика Ремета, за који тврди да лечи од грознице”
Према писању проте Васе Констатиновића, на извор Убавац ''су долазили Патријарх Стеван Стратимировић, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, а према неким легендама и Сава Немањић''.
На обалама Палићког језера основано је 1845. године лечилиште ''Палић'', где је поред воде из језера коришћено и блато.
На бази минералне воде и блата из језера Русанда код Зрењанина изграђено је 1866. године ''дрвено купатило'' које је око 1927. године изгорело па је исте године саграђено ново, модерније.
У медицинске сврхе коришћене су и неке баре (Орловача код Мола, Шишковар код Санада, Оролија код Шајкаша и др.).
Тек са усавршавањем технике бушења и опремања бунара и бушотина, а нарочито почетком бушења по Војводини у циљу откривања нафте и гас, откривени су разни типови термоминералних вода, и временом је започело и њихово масовније коришћење.
Према Б. Букурову, у Остојићеву је постојао слани бунар ископан пре 1881. године, чија су лековита својства била позната деценијама локалном становништву. Бунар није одржаван, па је данас запушен. Крајем 19. и почетком 20. века бушење бунара за водоснабдевање становништва добило је већи замах. Трагајући за ''живом водом'' (артеском) бунарџије су често достизале дубине од 400 m и више али, уместо пијаће, откривали су термоминералну воду. Такви бунари нису ликвидирани већ су коришћени у виду јавних купатила и лечилишта. + Преглед најраније избушених и коришћених бунара са термоминералном водом у ВојводиниР.б. Локалитет Објекат Год. буш. бунара Год. изградње објекта Дуб. бунара (m) Почетна издашност бунара Излазна темпер. воде (l/min) 1. Нови Сад Варошко јавно купатило 1898. 1910. 198 240 25 2. Бечеј Јавно купатило 1904. - 390230 32 3. Кањижа Купатило чудотворног бунара 1908. 1913. 200 100 27 4. Бездан Градско хигијенско купатило 1912. 1939. 282 25 22 5. Сента Градско купатило 1912. - 333 125 27 6. Пригревица Јавно купатило 1913. 1929. 312 13 257. Змајево Купатило 1914. - 280 60 24 8. Темерин Лековито купатило 1919. - 397 384 29 Поред бунара наведених у табели, постојали су и објекти, чија вћина вода садржи повећану концентрацију јода и брома, са присуством раствореног гаса метанског типа у количини до 1 m³/m3 у у следечим местима: Светозару Милетићу, Купинову, Обровцу, Бајши, Врбасу, Пригревици и др. Воде са ових извора најчешће су бледо жуте боје и припадају хидрокарбонатно-натријумском, ређе калцијумском или магнезијумском типу, односно алкалним, земноалкалним, муријатичним, слабо киселим хипотермама. Коришћене су за лечење разних болести или хигијенска купања.
Физичко-хемијске и балнеотерапеутске карактеристике термоминералних вода Војводине Све подземне воде Војводине, са дубине веће од 400-500 m, могу се окарактерисати као термоминералне, пошто садрже више од 1 g растворених чврстих минералних материја у 1 литру воде и имају температуру вишу од 20 C. Поред тога, све воде Војводине садрже у себи растворене гасове (0,5 до 2,2 m³ гаса по једном m3 воде) претежно метанског састава (80—95%) са примесама угљендиоксида, сумпорводоника и азота.Vujanović,V.i autori, (1995): Banje i mineralne vode Srbije, Privredna knjiga,Gornji Milanovac. Водоиздашност Водоиздашност (капацитет) појединих хидротермалних бушотина на самом изливу најчешће се креће између 10 и 20 l/sес. Скоро све бушотине у Војводини раде самоизливно, као резултат повећаних лежишних притисака или феномена гас-лифтсистема, односно садржаја растворених гасова у води. Највећа почетна издашност регистрована је на бушотини Куп-1/X у јужном Срему из карстификованих доломитичних кречњака тријасте старости (41,6 l/s). Велике почетне водоиздашности су добијене из миоценских пескова, пешчара и кречњака (max 37 l/s), горњо понтијских пешчара (max 28 l/s) и палудинских пескова (max 12 l/s). Најмање водоиздашности добијене су из доњо понтијских пешчара (cca 3 l/s) и распаднутих кристаластих шкриљаца (2—4 l/s). Температура Температуре термоминералних вода Војводине на изласку из бушотина најчешће износе 45-65 °C, а максималне 80-90 °C. У неким дубоким бушотинама измерене су слојне температуре преко 160 °C (на дубинама преко 3.000 m), међутим воде са тих дубина имају високу минерализацију и нису погодне за коришћење.
Воде са излазном температуром већом од 80 °C добијаају се у северном и североисточном Банату, из пешчара горњег понта.
Воде са излазном температуром од 50 °C до 80 °C јаављају се на простору северног и средњег Баната, средишњег дела источне Бачке и западног Срема, из пешчара горњег понта и полудинских слојева. Воде са излазном температуром од 45 °C до 75 °C због својих специфичности посебно се издвајају на теренима са тријаским кречњацима и доломитима. Налазе се у јужном и источном Срему, западној Бачкој и источном Банату, док се на реосталом простору Војводине, изузев Фрушке горе и Вршачких планина, јављају претећно термоминералне воде са излазним температурама дo 50 °C. Примена у лековите и енергетске сврхе Коришћење термоминералних вода Војводине у лековите сврхе започето је веома рано, док је њихово коришћење у енергетске сврхе новијег датума. Примене у лечењу Традиција коришћења минералних и термоминералних вода (природних лековитих вода) у Војводини у балнеолошке сврхе доста је дуга, а и данас је овај вид коришћења најзаступљенији. У бањама се ова вода користи за:Protić, D.(1995): Mineralne i termalne vode Srbije, Geoinstitut,Beograd.Filipović, i autori.(1955): Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije, Zbornik radova, Banjska i klimatska mesta Jugoslavije, Vrnjačka banja.Mihajlović, D. (1995): Savremeno stanje banjskih i klimatskog lešenja, problemi, perspektiva razvoja, Zbornik radova, Banjska i klimatska mesta Jugoslavije, Vrnjačaka banja. балнеотерапеутске третмане 44% воде загревање бањских капацитета 39%.
Примена у енергетске сврхе Структура коришћења вода у енергетске сврхе је широка, у:Aksin V., Milosavljević S., Vidović S., Tonić S. (1998.): “Istraživanje i korišćenje izvora geotermalne energije u Srbiji”, SANU, Odbor za energetiku, Pododbor za geotermalnu energiju, Novi Sad/Beograd пољопривреди за загревање стакленика, сточарству за загревање фарми, индустрији коже и вуне као технолошка топла вода, загревању друштвених просторија, санитарне сврхе где је потребна топла вода, бањама за загревање различитих објеката (39%).
Годишња потрошња Данашња укупна годишња потрошња термоминералних вода у Војводини је на нивоу око 1 милион метара кубних, иако су расположиви капацитети бушотина повезаних у хидротермалне системе 2-3 пута већи. Овако низак степен коришћења расположивих капацитета последица је специфичности хидротермалне енергије, односно њене сезонске потрошње.
Континуирана потрошња термоминералне воде током целе године могућа је само у бањама за балнеотерапеутске потребе и фабрикама за технолошке процесе. Остали потрошачи имају сезонски карактер, пошто се топлотна енергија користи само у зимском периоду.
Регистроване бање у Војводини Током вишегодишњег систематског и наменског истраживања, регистрован је већи број локалитета на којима су добијене термоминералне воде веома погодне за балнеолошке сврхе, и развој бањско-туристичких и спортскорекреационих центара широм Војводине. Данас у Војводини постоји шест регистрованих бања. Од ових шест бање у Војводини могу се похвалити развојем и понудом Бања Кањижа, Бања Јунаковић, Бања Палић и Бања Врдник, а нешто мање развијене бање су Русанда и Сланкамен.
Бања Кањижа 250px|мини|Бања Кањижа