Кирн—Брисел—Кирн 2021.

Кирн—Брисел—Кирн 2021. било је 73. издање једнодневне бициклистичке трке — Кирн—Брисел—Кирна. Одржана је 28. фебруара 2021. године, у белгијском региону Фландрија, као 13 трка у -{UCI}- Европа туру и осма трка у -{UCI}- про серији 2021. Рангирана је као 1.про трка, што је други степен -{UCI}- класификације трка, иза ворлд тур трка, због чега је учешће ворлд тур тимова било ограничено на 70%. Одржана је дан након ворлд тур трке — Омлоп хет Нијувсблада, са којом чини викенд отварања и означава почетак прољећних класика.

Укупна дужина је износила 197 -{km}-. Старт је био у Кирну, након чега се ишло пут Брисела, до града Нинове, гдје су вожене четири секције калдрме и 12 калдрмисаних успона, од којих су најтежи били Мон сен Лорен, Канариберг, Кројсберг, Коте ди Тре и Ауде Кваремонт, који се на Ронде ван Фландерену вози три пута. Од Ниновеа, ишло се назад, вожена су два круга у Кортрајку и Кирну, гдје је био циљ, а последњих 50 -{km}- вожено је по равном.

Бранилац титуле био је Каспер Асгрен, који је на трци 2020. побиједио три секунде испред главне групе, коју је одспринтао Ђакомо Ницоло. Највећи фаворити били су Матје ван дер Пул, Каспер Асгрен, Арно Демар, Александер Кристоф и Мадс Педерсен, док Ваут ван Арт и Жилијен Алафилип нису возили.

Ван дер Пул и Хонатан Нарваез су напали на 83 -{km}- до циља, након чега су достигли три возача који су раније били у бијегу, али су достигнути на 1,5 -{km}- до циља; у групном спринту, Педерсен је побиједио испред Ентонија Тиржиса и Тома Пидкока. На циљ је стигла група од 30 возача, што је било трећи пут за седам година да је побједник одлучен у спринту велике групе.

Позадина

Трка 2021. било је 73. издање Кирн—Брисел—Кирна, која је одржана 28. фебруара 2021. године као 13 трка у -{UCI}- Европа туру и осма трка у -{UCI}- про серији. Рангирана је као 1.про трка, што је други степен -{UCI}- класификације трка, иза ворлд тур трка, због чега је учешће ворлд тур тимова било ограничено на 70%. Заједно са трком Омлоп хет Нијувсблад чини викенд отварања и означава почетак прољећних класика.

Најтежи успони били су Мон сен Лорен, Канариберг, Кројсберг, Коте ди Тре и Ауде Кваремонт, који се на Ронде ван Фландерену вози три пута.

Рута thumb|right|Успон Волкегемберг.

Укупна дужина трке била је 197 -{km}-. Старт је био на хиподрому у Кирну, у јужном дијелу Западне Фландрије, послије чега се ишло на исток, пут Брисела, али се у граду Нинове, удаљеном 23 -{km}- од Брисела, правио круг и ишло се назад. У финишу, вожена су два круга у Кортрајку и Кирну, гдје је био циљ.

Након 16 -{km}-, вожен је први успон — Тигемберг, дуг 750 метара, са просјечним нагибом од 5,6% и максималним нагибом од 9%. Послије 16 -{km}- по равном, вожен је успон Волкегемберг, дуг 1 -{km}-, са просјечним нагибом од 5% и максималним нагибом од 12%, а само последњих 200 метара успона је калдрмисано. Наредних 20 -{km}- вожено је кроз Бракел, са два мања успона која нису категорисана, а на 161 -{km}- до циља, вожена је прва секција калдрме — Холевег, дуга 1,5 -{km}-. На 148 -{km}- до циља вожена је друга секција калдрме — Бонтестрат, дуга 700 метара, након чега је, на 141 -{km}- до циља, вожен успон Бумбек, дуг 1,2 -{km}-, са просјечним нагибом од 5% и максималним нагибом од 7%.

На 126 -{km}- до циља, вожена је трећа секција калдрме — Гитерајстрат, дуга 300 метара, док је два километра касније вожен успон Босенарстрат, дуг 1,3 -{km}-, са просјечним нагибом од 5,6% и максималним нагибом од 9%. Након успона настављено је да се вози узбрдо, а затим је услиједио спуст до Ронса, гдје је била зона за узимање музета са храном од чланова тима који су ту били распоређени. На 106 -{km}- до циља вожен је успон Мон сен Лорен, дуг 1,4 -{km}-, са просјечним нагибом од 6,7% и максималним нагибом од 9%, након чега је вожен спуст и неколико секција узбрдо—низбрдо, а на 92 -{km}- до циља вожен је успон Ла Хауп, дуг 1,6 -{km}-, са просјечним нагибом од 6,2% и максималним нагибом од 11,1%.

thumb|left|Ауде Кваремонт, претпоследњи и један од најтежих успона на трци.

Пет километара након Хаупа, на 87 -{km}- до циља, вожен је успон Канариберг дуг 1 -{km}-, са просјечним нагибом од 7,7% и максималним нагибом од 14%. Послије 5 -{km}- спуста, у размаку од четири километра вожена су два успона: Кројсберг дуг 800 метара, са просјечним нагибом од 6% уз максимални нагиб од 9,8%, а затим и најдужи успон у Фландрији — Хотонд, дуг 2,7 -{km}-, са просјечним нагибом од 4% и максималним нагибом од 8%. На 69 -{km}- до циља вожен је десети успон — Коте ди Тре, дуг 1,1 -{km}-, са просјечним нагибом од 8% и максималним нагибом од 13%.

На 59 -{km}- до циља вожен је Ауде Кваремонт, дуг 2,2 -{km}-, са просјечним нагибом од 4,2% и максималним нагибом од 12%. Успон се вози три пута на Ронде ван Фландерену, као и на бројним другим тркама, а 2020. године изабран је као најбољи успон од свих успона на тркама у Фландрији, од стране навијача. На 54 -{km}- до циља, вожен је последњи успон — Клојсберг, дуг 1,1 -{km}-, са просјечним нагибом од 6% и максималним нагибом од 11%. Након врха Клојсберга, имало је неколико секција узбрдо, али није било класификованих успона. Последњих 50 -{km}- вожено је по равном, док је на 35 -{km}- до циља вожена последња секција калдрме — Бербострат, дуга 500 метара. У финишу вожена су два круга у Кортрајку и Кирну, укупне дужине од 18 -{km}-, док је циљ био у Кирну, након другог проласка.

Пошто је последњи успон вожен на 53 -{km}- до циља, очекивао се групни спринт, а трка је позната као „спринтерски класик“.

Секције калдрме

+ Секције калдрме: Име Дужина() Дужина од() Почетак() До циља() 1. Холовег 1,5 36 161 2. Бонтестрат 0,7 49 148 3. Гитерајстрат 0,3 99 98 4. Бербострат 0,5 192 35

Успони

+ Успони: Име Дужина() Просјечни нагиб() Максимални нагиб() Дужина од() Почетак() До циља() 1. Тигемберг 0,7 5,6 9 17 180 2. Волкегемберг 1 5 12 35 162 3. Бумбек 1,2 5 7 57 140 4. Босенарстрат 0,7 6,1 14 73 124 5. Мон сен Лорен 1,4 6,7 9 90 107 6. Ла Хуп 1,6 6,2 11,1 104 93 7. Канариберг 1 7,7 14 110 87 8. Кројсберг 0,8 6 9,8 117 80 9. Хотонд 2,7 4 8 119 78 10. Коте ди Тре 1,1 8 13 127 70 11. Ауде Кваремонт 2,2 4,2 12 137 60 12. Клојсберг 11 6 11 143 54

Тимови

На трци је учествовало 25 тимова и укупно 174 возача; сви тимови су учествовали са по седам возача осим Трек—сегафредо, који је учествовао са шест возача јер се Чарли Квартерман повриједио дан раније, на Омлоп хет Нијувсбладу и није могао да вози трку.

Пошто је трка била класификована као 1.Про, учествовало је 17 ворлд тур тимова; једини ворлд тур тимови који нису учествовали су Јумбо—визма и Мовистар, одлуком организатора. Побједник про тура за претходну годину, имао је аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, као и за све про трке, док је другопласирани из про тура имао аутоматску позивницу за све једнодневне ворлд тур и про трке, а организатори — -{Sportingclub Kuurne}-, додијелили су шест вајлд кард позивница. По правилу из 2019. најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур и про тур трци наредне сезоне; најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова. Другопласирани тим из про тура 2020. — Аркеа—самсик, такође има аутоматску позивницу за класике, док су шест вајлд кард позивница добили Бенгол ВБ, Спорт Фландерен—белоис, Тотал директ енержи, ББ хотел—Витал консепт, Вини забу—брадо—КТМ и Уно—Х про сајклинг.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

АГ2Р ситроен Астана премијер тех Бајк ексчејнџ Бахреин–викторијус Бора–ханзгро Групама—ФДЈ Декунинк—Квик-степ ДСМ ЕФ едукејшен—нипо Израел старт ап нејшон Инеос гренадирс Интермарш—ванти—гобер материокс Кофидис Кубека асос Лото–судал Трек–сегафредо УАЕ тим Емирејтс

-{UCI}- про тур тимови:

Алпесин—феникс Аркеа—самсик ББ хотел—Витал консепт Бенгол ВБ Вини забу—брадо—КТМ Спорт Фландерен—белоис Тотал директ енержи Уно—Х про сајклинг

Фаворити thumb|left|Каспер Асгрен, побједник 2020.

Највећи фаворити били су Матје ван дер Пул, Арно Демар и тим Декунинк—Квик-степ, који је побиједио на трци у последње двије године. Ван дер Пул је освојио Ронде ван Фландерен 2020. године, када је заједно са Ван Артом и Жилијеном Алафилипом напао на 35 -{km}- до циља. Неколико дана прије трке морао је да напусти УАЕ тур са тимом Алпесин—феникс, због позитивних резултата на ковид 19, али је био негативан на тесту, због чега је могао да се врати у Холандију. Одлучио је да пропусти Омлоп, на којем је лидер био Јаспер Филипсен и фокусирао се на Кирн, гдје је возио и Тим Мерлије као опција за спринт. Ван Арт, који је 2020. освојио Милано—Санремо и Страде Бјанке, док је завршио Ронде ван Фландерен на другом мјесту, одлучио је да прескочи викенд отварања 2021. и да сезону почне на Страде Бјанкеу. Алафилип, који је био први фаворит на Омлопу, гдје је био у нападу до финиша, одлучио је да прескочи Кирн, гдје су Квик-степ предводили побједник трке 2020. — Каспер Асгрен и побједник Омлопа 2019. — Здењек Штибар, а возили су још Ив Лампар, Алваро Одег, Штајн Стилс, Јаник Стелме и Берт ван Лерберге.

thumb|right|Матје ван дер Пул, био је један од највећих фаворита за побједу.

Пошто се очекивао групни спринт велики фаворити су били Арно Демар, Александер Кристоф, Сони Колбрели и Мадс Педерсен, док су остали фаворити били: Јаспер Стојвен, Оливер Насен, Матео Трентин, Тиш Бенот, Грег ван Авермат, Том Пидкок, Дилан Тунс, Стефан Кинг, Сеп Ванмарке, Тим Веленс и Серен Краг Андерсен. Веленс је завршио Омлоп на трећем мјесту 2019. године, док је на почетку 2021. освојио трку Етоил де Бесеж, након чега се повукао са Тур де ла Провенсе како би се припремио за класике, а Омлоп 2021. завршио је на 24 мјесту. На Кирну, био је лидер тима заједно са Џоном Дегенколбом, који је освојио Париз—Рубе и Милано—Санремо 2015, а Омлоп 2021. није возио. Краг Андерсен је побиједио на двије етапе на Тур де Франсу 2020. године, док је Омлоп завршио на 23 мјесту. На Кирну, био је лидер тима ДСМ заједно са Бенотом и Каспером Педерсеном, а спортски директор — Марк Реф, изјавио је да је циљ да њих тројица буду у водећој групи у завршници како би тим имао више опција и остварио добар резултат. Стојвен и Мадс Педерсен су предводили Трек—сегафредо, а 2020. освојили су по један калдрмисани класик. Стојвен је освојио Омлоп 2020. а исте године је Кирн завршио на петом мјесту, након што га је освојио 2016. године, док је Омлоп 2021. завршио на 83 мјесту, три минута иза главне групе. Педерсен је Омлоп завршио на 112 мјесту, а 2020. је освојио Гент—Вевелгем.

Насен и Ван Авермат били су лидери АГ2Р ситроена. Ван Авермат је освојио Омлоп 2016. и 2017. као и Париз—Рубе 2017. Омлоп 2021. завршио је у водећој групи, на 32 мјесту, док је последњу побједу остварио на Гран при сајклисте де Монтреалу 2019. Насен није освојио ниједан велики класик у каријери прије трке, а завршио је на подијуму на Милано—Санрему, Гент—Вевелгему и Е3 Харелбекеу. Омлоп 2021. завршио је у главној групи, као Ван Авермат, на 19 мјесту. Инеос гренадирс су предводили Ђани Москон и Том Пидкок. Москон је 2020. дисквалификован са Кирна због тога што је бацио бицикл након пада, послије чега је пред камерама поцијепао број. Пидкок је дебитовао у сениорској конкуренцији, након што је у јуниорској и у конкуренцији до 23 године освојио Ђиро д’Италију и Париз—Рубе. За тим је возио и Овен Дул, који је трку 2019. завршио на другом мјесту.

thumb|left|Арно Демар, био је највећи фаворит за побједу у спринту.