Пресељење Мађара у Чешку биo je низ масовних депортација мађарског становништва из јужне Словачке у Чешку од стране чехословачких власти. Депортације су се одвијале по окончању Другог светског рата у периоду од 1945. до 1947. године.

Примарни циљ пресељења Мађара био је измена етничког састав Јужне Словачке.Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 90. . Ове регрутације радне снаге чешки историчар Карел Каплан назвао је унутрашњом колонизацијом, а према њему њихов политички циљ ... био је премештање дела мађарске мањине са мађарске границе у циљу уништавање компактности ове територијалне јединица. Ова колонизација такође је имала непосредни индустријски циљ - обезбедити осиромашеним деловима радну снагу. Позадина Чехословачки званичници, имајући у виду претходну мађарску офанзивну иредентистичку политику, присуство мађарске мањине доживљавали су као трајну претњу миру и стабилности државе. После неуспелих покушаја да се постигне његово једнострано расељавање по принципу како је то обављено са Немацим, фокус решења мађарског питања замењено је идејом о размена становништва са Мађарском, једним делом и, ресловакизацијом и присилним пресељењем унутар државе, другим делом.Breuning, Eleonore C.M.; Dr. Lewis, Jill; Pritchard, Gareth (2005). Power and the people: a social history of Central European politics, 1945-56. Manchester University Press. pp. 140–143 .

Овим мерама требало је:BOBÁK, J. (1996): Maďarská otázka v Československu /1944-48/. Bratislava, 119 p. смањити концентрацију мађарске мањине у јужној Словачкој, размештањем по целој територији Чехословачке, након расељавања припремити услове за постепену асимилацију Мађара. решити проблем недостатак радне снаге у Чешкој након расељавања Немаца, расељеним Мађарима из словачке. Међутим, Мађари нису пресељени искључиво на чешку границу где су некада живели Немци, већ и у друге централне округе. Расељавање у фазама 250px|мини|Под маском „регрутовања радне снаге”, вршена је депортација Мађара из Јужне Словачке Председнички указ бр. 071/1945 зб. („у вези са радном дужношћу лица која су изгубила чехословачко држављанство“) и бр. 88/1945 Цол. („у вези са универзалном радном обавезом“) овластио је чехословачку администрацију да људе запосли у плаћеној радној служби на највише годину дана како би надокнадио део ратне штете.

Под маском „регрутовања радне снаге”, депортација Мађара из Јужне Словачке започела је уз недавно испражњене чешке границе. Онима који нису могли да докажу да су били/или остали лојални Чехословачкој током рата или да су учествовали у ослобађању или да су били изложени нацистичком терору, одузета је имовина према председничкој уредби бр. 108/1945 Цол. („у вези са одузимањем непријатељске имовине и Фондом за националну обнову“). Транзитни возови били су означени ознаком „добровољни пољопривредни радници“.

Први талас расељавања Први талас пресељења догодио се од септембра до децембра 1945. године, када је 9.247 Мађара депортовано у Чешку.Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, р. 28. Акција је заустављена релативно брзо, пошто се Чехословачка Република у то време фокусирала на закључивање споразума о размени становништва.

Од јула до августа 1946. године, Чехословачка Република је организовала регрутовање радне снаге у Чешкој на добровољној основи под мотом Словачка помоћ Чешкој у пољопривредним радовима, у чему је мађарска мањина учествовала у минималној мери.

Након неуспеха акције међу мађарским становништвом и у вези са мировном конференцијом у Паризу, која је одбацила ревизионистичке мађарске тврдње, као и једностраним премештајем мађарског становништва, чехоловачке власти одлучиле су да употребе присилно протеривање.BOTÍK, J. (1995): Etnokultúrne procesy v podmienkach etnického rozdelenia. Slovenský národopis 4/1995, pp. 431-445. Главна фаза расељавања Главна фаза расељавања у Чешку републику одвијала се између новембра 1946. године и фебруара 1947. године, када је пресељено 41.666 људи мађарске националности.Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, р. 66

Супротстављени ставови Иако је Чехословачка Република оправдавала расељавања Мађара радном обавезом на основу Указа председника Републике бр. 88/1945 Кол. („у вези са универзалном радном обавезом“), она, није испоштовао неколико одредби ове уредбе:ČIERNA-LANTAYOVÁ, D. (1992): Political and Human Aspects of the Repatriation of Slovaks from Hungary. Human Affairs, 1992, pp. 173-182. Расељавање је имало облик насилне депортације уз учешће органа државне безбедности Због депортације читавих породица, укључујући жене и децу, цео догађај је био врло нехуман и донео је низ емоционално напетих сцена.

Ситуацију је почетком године погоршало неповољно зимско време. Сукоби са органима безбедности и покушаји бекства такође су однели више живота.

Расподела Мађара међу чешким сељацима извршена је на начин који је срозао људско достојанство. У таквим условима Мађари су масовно побегли са нових послова и вратили се својим кућама, где је тада дошло до сукоба са новим насељеницима које су затекли на свом имању.DIVIČANOVÁ, A. (1994): Etnokulturne zmeny na slovenskych jazykovych ostrovoch v Maďarsku. Slovenský narodopis 1994, pp. 264-283.

Статистика Између јула и августа 1946. године, под слоганом „Словачки пољопривредни рад који помаже Чешкој“, више хиљада Мађара је депортовано у Чешку. На крају је 40.000,Kaplan, Karel (1987). The short march: the Communist takeover in Czechoslovakia, 1945-1948. C.Hurst & Co. Publishers. р. 29. .Mandelbaum, Michael (2000). The New European Diasporas: National Minorities and Conflict in Eastern Europe. Council on Foreign Relations. р. 40. . до 45.000,Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. Basingstoke, UK (Foreword by Professor Peter Burke): Palgrave Macmillan. р. 775. . или 50000, Мађара депортовано на чешке територије, недавно очишћене од судетских Немаца, али и у друга подручја у којима је била потребна радна снага. За имања која су им у Словачкој одузета, додељена су им имања бивших Судетских Немаца. Према подацима Словачког националног архива, 41.666 Мађара је депортовано из јужне Словачке.

+ Број Мађара депортованих у Чешку из Јужне СловачкеSlovenský národný archív, Bratislava (Slovak National Archives, Bratislava Access date:11. 1. 2010) - Povereníctvo pôdohospodárstva a pozemkovej reformy - sekcia B ( ) box 304. Štatistický prehľad náborom pracovných síl odsunutých na práce do Čiech. Окрузи Словачке Број Мађара (1930), Пресељене мађарске породице Пресељени мађарски појединциШаморин (сада део Дунајска Стреда) 27,030 767 3,951Дунајска Стреда 39,070 698 3,551Коморан 53,154 1,483 6,694Галанта 41,474 874 3,972Шаља 28,431 694 2,931Нове Замки 19,625 313 1,391Хурбаново (сада део Округ Коморан) 36,940 966 3,960Штурово (сада део Округ Нове Замки) 39,483 1,008 3,956Желиезовце (сада део Округ Љевице) 24,164 864 3,282Љевице 12,190 198 675Вељки Кртиш 11,023 97 437Јасенске 25,195 547 2,156Торнажа (сада део Округ Ревуца) 17,701 631 2,615Рожњава 14,767 100 380Спиш 16,737 83 390Краловски Хлмец (данас део Округ Требишов)24,514 116590 Укупно 448,481 9,610 41,666

Мађари који су остали у Словачкој постали су мета покушаја словачке асимилације.Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 93. .

Напомене

Референце

Литература

Sáposová, Zlatica; Šutaj, Štefan, edi. (2010), Povojnové migrácie a výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom, Prešov: Universum, Vadkerty, Katalin. , Maďarská otázka v Československu 1945-1948, Bratislava: Kalligram, BALOGH, Sándor. Az 1946. február 27-i magyar–csehszlovák lakosságcsere-egyezmény.Történelmi Szemle, 1979/1, s. 59-87; BOBÁK, Ján. Výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom (1946 – 1948). In: BIELIK, František – BALÁŽ, Claude (Eds.). Slováci v zahraničí. 8. zv. Martin : Matica slovenská, 1982, s. 70-89; SZABÓ, Károly. A magyar–csehszlovák lakosságcsere története dióhéjban. In: VERES, Géza (Ed.). Új Mindenes Gyűjtemény. 10. zv. Bratislava : Madách, 1993, s. 95-112; ŠUTAJ, Štefan. Maďarská menšina na Slovensku v rokoch 1945 – 1948. Bratislava : Veda, 1993; BOBÁK, Ján. Maďarská otázka v Česko-Slovensku (1944 – 1948). Martin : Matica slovenská, 1996; KUGLER, József. Lakosságcsere a Délkelet-Alföldön. Budapest : Osiris–MTA Kisebbségkutató Műhely, 2000; VADKERTY, Katalin. Maďarská otázka v Československu 1945—1948. Bratislava : Kalligram, 2002; LÁSZLÓ, Péter. Fehérlaposok. Adalékok a magyar – csehszlovák lakosságcsere történetéhez. Bonyhád, 2003; MOLNÁR, Imre – SZARKA, László (Eds.): Otthontalan emlékezet. Emlékkönyv a csehszlovák–magyar lakosságcsere 60. évfordulójára. Komárom : MTA Kisebbségkutató Intézet – Kecskés László Társaság, 2007.

Спољашње везе Nútené presídlenie Maďarov do Čiech Ethnological Analysis of the Process of the Post-War Migration of Slovaks from Hungary to Czechoslovakia in the Years 1946-1948

Категорија:Историја Чешке Категорија:Историја Словачке