мини|240п|Слободна подручја Полапских Словена након 983. године

Велики устанак Полапских Словена био је велики народни устанак који су 983. године против њемачке власти подигли Полапски Словени, а првенствено племена Љутића и Бодрића, која су живјела на источној страни Лабе. Устанак је подигнут због насилног наметања њемачке власти и покрштавања, односно због укључивања словенских територија у састав Краљевине Њемачке.

Позадина Словени између ријеке Лабе и обале Балтичког мора су покорени и номинално прешли у хришћанство током кампање њемачког краља Хенрика I и његовог сина Отона I, који је 962. године крунисан за цара Светог римског царства. Отон је у бици на Ракси поразио савез Бодрића и Черезпењана 955. године. Освојена област источно од њемачког Војводства Саксоније је првобитно била у саставу Герове марке, која је била подјељена на мање марке до Герове смрти 965. године.

Покушавајући да стабилизује свој владавину, Отон је заговарао покртшавање Словена успостављајући епископије Хавелберг и Бранденбург 948, затим архиепископију Магдебург 968, која је обављала знатан мисионарски рад.

Устанак Архиепископ Адалберт Магдебуршки, „словенски апостол”, 981. године је умро и наслиједио га је Гизилгер који је морао да се бори са отпором у Магдебургу. Подржао га је цар Отон II, који је, међутим, био у војној кампањи у Италији, гдје је претрпио катастрофалан пораз од сицилијских Калбида 982. године у бици код Кротона. Умро је сљедеће године, прије повратка у Њемачку, остављајући свог малољетног сина Отона III под туторством мајке Теофаније и баке Аделаиде.

Док су у Светом римском царству владале унутрашње неспоразуми, словенске снаге предвођене Љутићима су се побуниле и протјерале политичке и вјерске представнике Царства. Полазећи од словенског светилишта у Ретри, сједиште епископа из Хавелберга је 29. јуна 983. заузето и опљачкано, затим Бранденбург три дана касније и бројна насеља дуж ријеке Тангер на западу. Према тадашњем хроничару Титмару Мерсебуршком, Бодрићи су се прикључили Љутићима, унуштавајући манастир Светог Лаврентија у Калбеу, епископију Олденбург, па су чак напали и Хамбург.

Брзо окупљена саксонска војска је успјела задржати Словене иза ријеке Лабе. Сјеверна и Булуншка марка су биле изгубљене. Лужичка марка, као и сусједне марке Цајц, Мерзебург и Мајсен на југу, нису учествовале у устанку.

Посљедице Од 985. године, неколико принчева Светог римског царства заједно са хришћанским пољским принчевима Мјешком I и Болеславом I спроводили су годишње војне кампање, међутим оне су биле неуспјешне. Њњемачки краљ Хајнрих II је покушао са другим приступом: у савезу са Љутићима је ратовао против свог савезника принца Болеслава. То је стабилизовало независност Љутића, осигуравајући им простор на коме ће владати Полапски Словени и нехришћани све до 12. вијека.

Непосредне посљедице устанка била је скоро потпуно заустављање даљег њемачког продора на исток у народних 200 година. Већину времена, епархије Бранденбург и Хавелберг су постојале само титуларно, док су епископи живјели на царском двору. Само у 12. вијека послије Вендског крсташког рата 1147. године основана је Маркгрофовија Бранденбург на челу са асканским принцем Албертом 1157, насеља источно од Лабе су обновљена; затим земље сјеверно од Мекленбурга, гдје послије неколико година борбе против кнеза Бодрића Никлота, његов син Прибислав 1167. године себе прогласио вазалом саксонског војводе Хајнриха III.

Види још Полапски Словени

Референце

Литература

Категорија:Полапски Словени Категорија:Устанци Категорија:983.