Демократска Република Сомалија је била социјалистичка држава на Рогу Африке. Републику је 1976. прогласио Сијад Баре, председник Сомалије од 1969. године.J. D. Fage, Roland Anthony Oliver, The Cambridge history of Africa, Volume 8, (Cambridge University Press: 1985), pp. 478.The Encyclopedia Americana: complete in thirty volumes. Skin to Sumac, Volume 25, (Grolier: 1995), pp. 214.Moshe Y. Sachs, Worldmark Encyclopedia of the Nations, Volume 2, (Worldmark Press: 1988), pp. 290. Укинута је 1991. године услед промена у совјетском блоку.

Историја Године 1969, у државном удару на власт је дошао генерал Сијад Баре и Врховно револуционарно веће. Веће је ускоро распустило сомалски парламент и повукло дотадашњи устав.Peter John de la Fosse Wiles, The New Communist Third World: an essay in political economy, (Taylor & Francis: 1982), pp. 279.

Нова влада је покренула кампање великих јавних радова и описмењавања неуког становништва. Уз остварену национализацију индустрије и земље, Сомалија је успоставила традиционалне везе с осталим арапским земљама и 1974. се придружила Арапској лиги.Benjamin Frankel, The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World, (Gale Research: 1992), pp. 306.

Јула 1976. године, Врховно револуционарно веће се распустило, а на његово је место дошла Револуционарна социјалистичка партија Сомалије. Партија је свој званични марксистички програм прилагодила специфичним условима у Сомалији, тако да се њена идеологија темељила на научном социјализму и исламу. Иако је Партија подупирала ситно приватно власништво, она је у суштини била социјалистичка.

У јулу 1977. између Сомалије и Етиопије избио је Огаденски рат, у којему је Сомалија настојала анектирати регију Огаден, насељену претежито Сомалцима. У почетку су сомалске снаге побеђивале и до септембра 1977. Сомалија је контролисала 90% Огадена. Међутим, ускоро је уследила етиопска офанзива владе Дерг, подупрта совјетском логистиком и 20.000 кубанских добровољаца. До 1978. године, сомалске су снаге у потпуности отеране из Огадена. Иако је Сомалија била савезник Совјетског Савеза, након совјетске помоћи Етиопији, Баре је дбацио даљу совјетску помоћ и окренуо се новом савезнику, Сједињеним Државама. С временом је Сомалија постала земља са највишим бројем редовних војника у Африци.Oliver Ramsbotham, Tom Woodhouse, Encyclopedia of international peacekeeping operations, (ABC-CLIO: 1999), pp. 222.

Нови устав у Сомалији донесен је 1979, након чега су одржани избори за народну скупштину. Поред тога, Политбиро Сомалске револуционарне социјалистичке партије је и даље имао стварну власт над земљом. У октобру 1980. године, Партија је распуштена, а њено је место поново заузело Врховно револуционарно веће. Сомалци су се од 1980-их све више бунили против Бареове власти, а како се Хладни рат примицао крају, стратешка важност Сомалије је опадала. Влада је ускоро постала тоталитарна, а диљем земље почеле су дејствовати герилске скупине и покрети, подупирани углавном од Етиопије. С временом су ови сукоби 1991. прерасли у Сомалски грађански рат, који траје и данас.

У току распада Совјетског блока, Сијад Баре је дао оставку на месту председника, чиме је укинута и социјалистичка Демократска Република Сомалија.

Референце

Види још Сијад Баре Револуционарна социјалистичка партија Сомалије Огаденски рат

Категорија:Бивше државе Африке С Категорија:Историја Сомалије