Карл Рабл (; Велс, 2. мај 1853 — Лајпциг, 24. децембар 1917) је био аустријски лекар и анатом. Карл Рабл је дао значајан допринос изучавању морфологије, упоредне ембриологије, и развојне историје, али је његов допринос најзначајнија у изучавању теорије о развоју хромозома. Рабл је први приказао теорију о континуитету хромозома током ћелијске поделе.
Живот и дело Карл Рабл је рођен 2. маја 1853. у граду Велсу у Аустрији. Отац му је био аустријски лекар и анатом који га је предодредио да студира медицину. Већ док је похађао гимназије у Капруну, Рабл је показао интересовање за изучавање историју природе и зато је одлучио да студира у Јени код зоолога, лекара, и еволуционисте Ернста Хекела, познатог заговорника теорије о еволуцији Чарлса Дарвина.
Међутим, уместо одласка у Јену, он је прве две године студирао медицину у Бечу од 1871. до 1873. када се сели на на Универзитет у Лајпциг да учи и ради код зоолога Карла Георга Фридриха Рудолфа Леуцкарта (1823 — 1898). Од 1874. до 1875. Рабл је студирао у Јени код Хакела, који је на њега имао јак утицај, а временом је постао његов пријатељ и кореспондент.
Године 1875. Рабел пада под утицај другог великог учитеља, физиолога Ернста Бруцкеа (1819 — 1892). И док је Хекел био ентузијаста са јаком тенденцијом теоретисања, Бруцке је инсистирао на изузетно пажљивом посматрању, хистолошким студијама и чврсто је стављао у први план чињенице а на теорију.
Још као студенат код Хекела, Рабл је почео истраживања о начину формирање слојева клице младих ембриона. На основу бројних истраживања Рабл је дошао до закључка да је процес деобе ћелије прецизно утврђен, и да у ембриолошком развоју постоје механизми који унапред одређују коначни положај сваке ћелије у организму. Захваљујући овим истраживањима, која је он касније наставио, Рабл је дао значајан допринос истраживању функција ћелије као и теорији оплодње, гастролутације (којом се од једнослојне бластуле образује прво двослојна, а затим и трослојна гаструла) и формирању клициних листова (слојева ћелија који се образују за време гаструлације). Он је први који је поставио теорију о константности хромозома.
Рабл је 1882. је дипломирао медицину на Универзитету у Бечу да би нешто касније постао први просектор на анатомском институту и помоћник Карла Лангера (1819 — 1887). Хабилитирао се из анатомије 1883, а након две године, 1885. постао је и ванредни професор.
Између 1902. и 1910. Рабл је три пута предлаган од старне Hans von Chiari-ја за доделу Нобелову награду у области медицине, али му ова награда никада није додељена.E. Guggenberger: Oberösterreichische Ärztechronik, 1962 Рабл је такође био почасни Члана Универзитета у Прагу ().
Библиографија Über Zelltheilung. In: Morphologisches Jahrbuch. Band 10, 1885 Digitalisat Theorie des Mesoderms, 1897 Über den Bau und die Entwicklung der Linse, 1900 Die Entwicklung des Gesichts, Band 1, 1906 Geschichte der Anatomie an der Universität Leipzig. Barth, Leipzig 1909
Референце
Литература
Carl Rabl на whonamedit.com M. Jantsch: Rabl Karl. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 8, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 1983. . стр. 361.. Christa Riedl-Dorn: Rabl, Carl. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 21, Duncker & Humblot, Berlin 2003, S. 73 f.
Категорија:Рођени 1853. Категорија:Умрли 1917. Категорија:Аустријски лекари Категорија:Анатомија Категорија:Историја медицине