Чедо Капор (Требиње, 7. април 1914 — Сарајево, 20. март 2004) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије.
Биографија Рођен је 7. априла 1914. године у Требињу. После завршене основне школе, изучио је графички занат у Београду.
Као млади радник приступио је радничком покрету, а 1936. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. Због револуционарног рада више пута је хапшен, а 1936. је одговарао и пред Државним судом за заштиту државе.
Године 1936. године, отишао је у Шпанију као добровољац где се у редовима 45. Интернационалне бригаде борио за одбрану Шпанске републике и против фашизма. У Шпанској републиканској армији је био политички радник у чети, батаљону и бригади. Постао је комесар Југословенске националне групе шпанских бораца. Године 1939. после пада Барселоне и пораза Шпанске републике, заједно са другим борцима Интернационалних бригада, одлази у Француску. У Француској се све до краја 1941. године налазио у концентрационим логорима Сен Сипријен и Гирс, где су били заточени борци Интернационалних бригада.
Јануара 1942. године успео је да се преко Немачке пребаци у окупирану Југославију, где се одмах укључио у Народноослободилачку борбу. Током рата био је на дужностима: инструктора Оперативног штаба НОП одреда Херцеговине заменика политичког комесара Јужнохерцеговачког партизанског одреда секретар Окружног комитета КПЈ за Херцеговину политичког комесара Десете херцеговачке ударне бригаде секретар Обласног Народноослободилачког одбора за Херцеговину
Био је члан Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).
После ослобођења Југославије, 1945. године, налазио се на разним одговорним друштвено-политичким функцијама. Био је секретар Обласног комитета КПЈ за Херцеговину; министар саобраћаја у Влади Народне Републике Босне и Херцеговине; помоћник министра саобраћаја у Влади ФНРЈ; председник Савета за локалну индустрију и локалне послове Владе НР БиХ; директор Дирекције машиноградње и металне индустрије БиХ; председник Народног одбора Требињског среза; члан Извршног већа НР БиХ; секретар за саобраћај и путеве БиХ и председник Одбора за индустрију и саобраћај Скупштине Босне и Херцеговине.
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине и члан Председништва ЦК СК БиХ. Више пута је биран за посланика скупштине БиХ и посланика Савезне скупштине СФРЈ. Био је председник Ауто-мото савеза Југославије, председник Матице исељеника Босне и Херцеговине и потпредседник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. Искључен је 1974. из СКЈ, због сукоба са тадашњим руководством СКБиХ. Умро је 20. марта 2004. године у Сарајеву. Син његовог рођеног брата Гојка, био је књижевник Момо Капор.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења, Орден братства и јединства и Медаљом за храброст у Шпанском грађанском рату.
Литература
Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година. Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Требињци Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Југословенски партизани Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату Категорија:Југословенски политичари Категорија:Борци Десете херцеговачке бригаде Категорија:Политички комесари НОВЈ Категорија:Херцеговина у Народноослободилачкој борби Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Момо Капор Категорија:Сахрањени у Сарајеву Категорија:Чланови Централног комитета КП/СК Босне и Херцеговине Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а