мини|Застава Исламске заједнице Србије Исламска заједница Србије је врховно тело муслимана на територији Србије организована у Ријасет. Ријасет исламске заједнице Србије подељен је на 3 мешихата: србијански, санџачки и прешевски.

Председници мешихата су: муфтија србијански Абдулах Нуман, муфтија санџачки Сенад Халитовић и муфтија прешевски Неџмедин Саћипи. На челу Ријасета исламске заједнице Србије је врховни поглавар свих муслимана Србије реис-ул-улема Сеад Насуфовић. Поред Исламске заједнице Србије, на територији Србије делује и Исламска заједница у Србији, која чини засебан мешихат у саставу Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Успостављање Исламска заједница Југославије је нелегитимно укинута 1993. а међу четворицом потписника дисолуције били су Мустафа Церић и Муамер Зукорлић. Поделом су успостављене сецесионистичке исламске заједнице Косова, Босне и Херцеговине, Санџака, Хрватске и Словеније.

С друге стране, Исламска заједница Србије је 1994. у Нишу одржала Сабор којим је успостављен правни континуитет са Исламском заједницом Србије у Социјалистичкој Републици Србији. Исламска заједница Србије, под тим именом а са седиштем у Београду, на челу са муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем, од 2001. уписана је у Регистар Завода за статистику Републике Србије. Исламска заједница Србије је до 2007. обухватала простор централне Србије и Војводине, без шест општина Рашке области (Санџака), где је деловала Исламска заједница Санџака. Сабор Исламске заједнице Србије је 19. фебруара 2007. усвојио Устав Исламске заједнице Србије којим је она уздигнута у ранг Ријасета за територију Републике Србије и успостављен континуитет са исламском верском заједницом у Кнежевини Србији. За реис-ул-улему је именован Хамдија Јусуфспахић.

У октобру 2007. године је за новог реис-ул-улему изабран Адем Зилкић, а Хамдија Јусуфспахић је изабран за почасног реис-ул-улему. За муфтију санџачког изабран је Хасиб Суљовић.

Поновни избор Адема Зилкића 2010. године За новог реис-ул-улему био је два кандидата, дотадашњи врховни поглавар Адем Зилкић и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. Непосредно пре гласања кандидатуру је повукао Мухамед Јусуфспахић па је на на Врховном сабору Исламске заједнице који је одржан у Новом Пазару за реис-ул-улему изабран Адем Зилкић. Након што је ту функцију обављао у два наврата ои једну годину, овим гласањем је добио мандат од пет година.

Избор реис ул-улеме 2016. године У јуну 2016. године на седници Врховног сабора Исламске заједнице Србије која је одржана у Новом Пазару разрешен је дужности комплетан ријасет Исламске заједнице Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем, међу којима је био и србијански муфтија Мухамед Јусуфспахић. За новог србијанског муфтију постављен је Абдулах Нуман. Изабрани су и нови муфтија санџачки (Хасиб Суљовић) и нови муфтија прешевски (Неџмедин Саћипи). До избора новог реис-ул-улеме одлучено је да Исламску заједницу Србије водити повереништво сачињено од тројице муфтија (србијанског, санџачког и прешевског). Сеад Нусуфовић је изабран за новог реис-ул-улему 2. јула 2016. године, а свечано је устоличен у Бајракли џамији у Београду. Он би на том месту требало да остане до 2021. године.

Нови муфтија санџачки и реизбор реис ул-улеме Сеада Насуфовића У Тутину је 2019. године изабран нови муфтија санџачки. У конкуренцији пет кандидата, дугогодишњи помоћник муфтије санџачког, Сенад Халитовић је добио једногласну подршку.

У Београду је 12. децембра 2021. године одржана седница Врховног сабора Исламске заједнице Србије на којој се бирао реис ул-улема. За врховног поглавара Исламске заједнице Србије, реизабран је Сеад Насуфовић коме ће то бити други петогодишњи мандат.

Несугласице око избора реис ул-улемe у Исламској заједници Србије Током 2023. године дошло је до раскола у Исламској заједници Србије која се поделила у два табора. Прво је 8. октобра подржан од Мухамеда Јусуфспахића за реис ул-улему изабран муфтија прешевски Неџмедин Саћипи. Седам дана касније у Новом Пазару подржан од стране Мешихата санџачког за реис ул-улему изабран је дотадашњи муфтија санџачки Сенад Халитовић. И једни и други полажу право на место верског поглавара муслимана у Србији.

Уједињење исламских заједница 2026. године

Након раскола у Исламској заједници Србије 2023. године, када су за реис-ул-улему изабрани Неџмедин Саћипи у Београду и Сенад Халитовић у Новом Пазару, током 2026. године покренут је процес поновног уједињења. Саћипија је 8. октобра 2023. године за реис-ул-улему изабрала струја окупљена око дела руководства Исламске заједнице Србије у Београду, док је седам дана касније Сенад Халитовић изабран у Новом Пазару у оквиру изборног процеса који је спровео други део заједнице. Оба избора су у то време представљана као супротстављена легитимисања верског поглавара.

Дана 14. августа 2026. године у Новом Пазару потписана је Повеља о јединству Исламске заједнице у Србији, којом је договорено уједињење Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији у јединствену институционалну структуру. Повељом је предвиђено да у Србији делује једна Исламска заједница са седиштем у Новом Пазару, са духовним, културним и институционалним везама са Исламском заједницом у Босни и Херцеговини и реисул-улемом. За председника Мешихата предвиђен је муфтија санџачки, чији избор потврђује реисул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

У процес уједињења у потпуности се укључила структура Исламске заједнице Србије која је 2023. године подржала избор Сенада Халитовића. Она је приступила Исламској заједници у Србији и прихватила њен институционални оквир. Представници обе заједнице потписивањем Повеље прихватили су укидање паралелног деловања и успостављање јединствене Исламске заједнице у Србији.

Структура Исламске заједнице Србије која је подржала Неџмедина Саћипија није приступила Повељи и остала је изван процеса уједињења.

Верски поглавари Врховни поглавар свих муслимана Србије реис-ул-улема #СликаИме и презиме Датум рођења Датум смртиСлужбаНапомене 1. 100п Хамдија Јусуфспахић 16. јун 1937. 31. март 2016. 2006 — 2007 Од 2006. до 2007. године био реис-ул-улема, а од 2007 до смрти 2008. године почасни реис-ул-улема. 2. 70п Адем Зилкић 1956. 2007 — 2016 Наследио је Хамадију Јусуфспахића 2007. године. Прво је биран два пута у мандату од једне године, а 2010. године изабран је за реис-ул-улему у трајању од пет године. 3. 70п Сеад Насуфовић 22. јун 1979. 2016 — 2023 Изабран је 2016. године за реис-ул-улему. 4. Сенад Халитовић 14. фебруар 1979. 2023 — 2026 Изабран је 2023. године за реис-ул-улему. У августу 2026. потписао је Повељу о јединству Исламске заједнице, чиме је започет процес уједињења. Након уједињења више није на челу Исламске заједнице Србије као засебне структуре.

Муфтија србијански #СликаИме и презиме Датум рођења Датум смртиСлужба 1. 100п Хамдија Јусуфспахић 16. јун 1937. 31. март 2016. 1994 — 2008 2. 100п Мухамед Јусуфспахић 28. новембар 1968. 2008 — 2016 3. Абдулах Нуман 1950. 2016 — 2023 4. Мухамед Зиљкић 1978. 2023 — 2026

Муфтија санџачки #СликаИме и презиме Датум рођења Датум смртиСлужба 1. Хасиб Суљовић 1958. 2007 — 2019 2. Сенад Халитовић 14. фебруар 1979. 2019 — 2023 3. Мухамед Демировић 1978. 2023 — 2026

Муфтија прешевски #СликаИме и презиме Датум рођења Датум смртиСлужба 1. Неџмедин Саћипи 16. август 1965. 2007 —

Види још Ислам у Србији Исламска заједница у Србији

Референце

Спољашње везе Ријасет исламске заједнице Србије

Категорија:Ислам у Србији Категорија:Религија у Београду Категорија:Исламске организације