1920. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 16. јануар — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 16. јануар — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
Фебруар
1. фебруар — Народна банка Краљевине Србије трансформисана у Народну банку Краљевства СХС, крунско-динарске новчанице постају једино платежно средство (замена почиње наредних дана, 4 круне за динар). 1. фебруар — Потписано примирје у Летонском рату за независност са Совјетима (мировни уговор у августу). 2. фебруар — Потписивањем мира у Тартуу окончан Естонски рат за независност од Русије, призната независност Естоније. 2. фебруар — Француске снаге улазе у Мемелску област, раније немачку а сада територију под администрацијом Конференције амбасадора (1923-39. део Литваније, као и од 1948.). 2. фебруар — Абдицирао последњи владар Хивског каната, следи Хорезманска НСР (део данашњих Туркменистана и Узбекистана). 7. фебруар — У Иркутску стрељани Александар Колчак и његов бивши премијер Виктор Пепељајев. 9. фебруар — Свалбардски споразум признат норвешки суверенитет на Свалбарду, уз неке услове. 10. фебруар — Пољска излази на море: генерал Јóзеф Халер спустио платинасти прстен у море испред града Пуцка. 10. фебруар — Плебисцити у Шлезвигу: 75% у Зони 1, тј. северном Шлезвигу, за повратак Данској; у Зони 2 ће се 14. 3. изјаснити за останак у Немачкој. 10. фебруар — Французи напуштају град Мараш, заузимају га турски националисти и врше масакр хиљада Јермена. 11. фебруар — Опером "Мадам Батерфлај" отворена Опера Народног позоришта у Београду. 12 - 24. фебруар — Лондонска конференција о подели Османског царства. 14. фебруар — Почео Пољско-совјетски рат (1919—1921) 14. фебруар — Оставка владе Љубе Давидовића. фебруар — Велики сибирски ледени марш: прелазак преко Бајкалског језера, здрави стижу почетком марта до Чите, где се придружују снагама атамана Семјонова. фебруар — Врхунац Тамбовске побуне (или Антоновљеве), има 50.000 устаника. 16. фебруар — У предратној Србији и Црној Гори почиње замена новца, затим и у другим крајевима - до првих дана јуна, а у делу Далмације који је Рапалским уговором припао Краљевини СХС на јесен. 18. фебруар — Паул Десханел нови француски председник након Ремона Поенкареа (само до септембра). 19. фебруар — Нову владу СХС формира Стојан Протић (до маја). 19. фебруар — Сенат САД одбија ратификацију Версајског споразума (САД ће мировне уговоре са Немачком, Аустријом и Мађарском потписати у августу 1921.). 20. фебруар — Земљотрес код Горија у ДР Грузији, 114-130 мртвих. 24. фебруар — На скупу у Минхену Немачка радничка партија мења име у Националсоцијалистичка немачка радничка партија, лидер је Антон Дрекслер, али је најпознатији говорник Адолф Хитлер, који излаже Програм у 25 тачака. 25. фебруар — Епилог Мађарско-румунског рата: румунске снаге се повлаче из Мађарске, по захтеву Антанте (довршено у марту). 27. фебруар — Жена названа Ана Андерсон покушава да се убије у Берлину и завршава у менталној болници - касније ће постати најпознатија самозвана "Анастасија Романова"
Март 1. март — Мађарска скупштина обнавља монархију, али без краља - за регента постављен адмирал Миклош Хорти (до 1944). 1. март — Битка у Тел Хаиу: сукоб Арапа и Јевреја у селу Тел Хаи на северу Палестине - обично се сматра првим насилним арапско-јеврејским/израелским конфликтом (додуше, ту је и напад на место Петах Тиква 1886.). 5. март — Проглас Комунистичке интернационале о балканској или балканско-подунавској совјетској републици. 8. март — Проглашена Арапска Краљевина Сирија, која би обухватала и Палестину и Јордан; за краља постављен Фејсал I, син шерифа Меке Хусеина - следи Француско-сиријски рат и окупација у јулу. 8. март — Ирачки конгрес проглашава Абдулаха ибн-Хусеина за краља, али овај то одбија (биће владар Јордана 1921-51). 10. март — Хјалмар Брантинг постаје први социјалдемократски премијер Шведске. 11. март — Војска пуцала на демонстранте из Унионистичке партије у Гватемали. 12. март — Основан Фудбалски савез Београда. 12. март — Пољска војска заузела Лемко-русинску републику (главно место Флорyнка). 12. март — Николајевски инцидент. Низ масовних убистава која су се догодила у региону Николајевска на Амуру. Масакр и тероризам који је починила Црвена армија под командом Јакова Трјапицина убили су хиљаде Руса у Николајевску и опустошили регион. 13. март — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике, али бива сломљена до 17. 3. услед генералног штрајка и недостатка подршке. 15. март — Окупација Цариграда од стране британских снага - кемалисти ће ово ретроспективно сматрати крајем султанског поретка. 17. март — Рурски устанак: сукоб Рурске Црвене армије са јединицом лојалном Каппу, затим заузимају Дортмунд. 19. март — Недовољно гласова за Версајски уговор у Сенату САД - дефинитивно одбачен. 22 — 26. март — Масакр у Шуши, убијени Јермени у граду Шуша у Нагорно-Карабаху. 25. март — Ирски рат за независност: у Ирску стижу први регрути Резервних снага Краљевског ирског редарства, у почетку имају импровизоване униформе због које их називају Блацк анд Танс, до лета стичу репутацију бруталности. 27. март — Социјалдемократа Херман Милер први пут немачки канцелар (до јуна). 27. март — Хаотична евакуација снага Антона Дењикина из Новоросијска на Крим, замениће га Пјотр Врангел ("Црни барон"). 28. март — Преко тридесет торнада на Средњем западу и Далеком југу САД, 380 мртвих. 30. март — Афера Диамантстеин: ослобођено 65 југословенских комуниста, оптужених прошлог лета за припрему оружане револуције. 30. март — Ускршња криза у Данској: премијер Карл Теодор Захле принуђен на оставку од краља Кристијана X, јер није желео обухватити и централни Шлезвиг у процес реунификације - ово води промени устава и драстично смањеној улози краља.
Април 19. април — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 25. април — Пољска војска упала је у Украјину, потом брзо напредовала и 6. маја заузела Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска је добила од Совјетске Русије територије које је, између осталих, насељавало и више милиона Украјинаца, Белоруса и Руса.
Мај
3. мај — Неуспешни бољшевички покушај пуча у ДР Грузији. 6. мај — Уредбом о Главном ђенералштабу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца образовано Обавештајно одељење Главног ђенералштаба (данас Дан Војнообавештајне агенције Војске Србије). 6. мај — Пољско-совјетски рат (1919—1921) Пољска војска је заузела град Кијев у Украјини. 7. мај — Совјетско-грузијски уговор: призната независност Грузије (до инвазије следећег фебруара). 11. мај — Султанов војни суд осудио Мустафу Кемала на смрт у одсуству. 15. мај — Регентов декрет о општем праву гласа, укључујући и жене, изазива велике расправе. мај — Ирачка побуна против Британаца почиње демонстрацијама које у јуну прерастају у оружане окршаје - угушено до октобра применом ваздушне силе. 16. мај — На челу владе Краљевине СХС Миленко Веснић, до краја године. 21. мај — Мексичка револуција: председник Венустиано Каранза убијен од војске, прелазни председник постаје Адолфо де ла Уерта (до краја новембра). 23. мај — Холандска Источна Индија (данашња Индонезија): Индијска социјалдемократска удруга узима име Комунистички савез Индије - прва КП у Азији, једна од највећих на свету пре уништења 1965. 26. мај — Прва коњичка армија Семјона Буђонија започиње совјетску противофанзиву према Кијеву. 26 - 31. мај — Устанак у Ганџи, неуспела антибољшевичка побуна у Азербејджанској ССР. 27. мај — Основана Татарска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у РСФСР (од 1990. Република Татарстан у РФ). мај — Николајевски инцидент, други део: услед приближавања Јапанаца, партизани Јакова Трјапицина напуштају град и убијају преостале становнике (Трјапицин је у јулу стрељан од стране совјетских власти). 30. мај — Алексеј Брусилов, који је раније током месеца приступио Црвеној армији због пољске инвазије, шаље апел бившим царским официрима да се такође прикључе Црвеној армији.
Јун 4. јун — Тријанонски споразум У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 4. јун — У Албанији под италијанским протекторатом избија Валонски рат (до почетка августа) - побуњеници успели издејствовати повлачење Италијана и вероватно спречити поделу земље. 6. јун — Избори у Немачкој, Вајмарска коалиција левог центра губи већину, највећи губитак код владајућих социјалдемократа. 7. јун — Одбрамбени савез између Краљевине СХС и Румуније. 13. јун — Црвена армија се враћа у Кијев и креће у офензиву према Пољској. 13. јун — Есад Паша Топтани убијен у Паризу од стране Авнија Рустемија. 20 — 25. јун — Вуковарски конгрес: Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) променила име у Комунистичка партија Југославије, донесени Програм и Статут. Разлаз револуционарне и реформистичке струје , "центрумаша" ( Драгиша Лапчевић). 22. јун — Грчко-турски рат: грчке и британске снаге садејствују у офанзиви на турске положаје. 25/26. јун — Побуна берсаљера у Анкони који су требали кренути у Албанију, револт у још неколико градова следећих дана. 30. јун — 25. 8. - Прва међународна изложба Даде у Берлину.
Јул 12. јул — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 15. јул — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. 23. јул — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
Август 10. август — Уговор из Севра 14. август — Мала Антанта војни савез Краљевине Југославије, Краљевине Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала. 18. август — Основан фудбалски клуб у Станишићу под називом "Први Станишићки Спортски Клуб" 19. август — Тамбовска побуна (1920–1922) једна од највећих и најбоље организованих сељачких побуна против бољшевичке владе током Руског грађанског рата. Устанак се догодио на територији савремене Тамбовске области и делу Вороњешке области.
Септембар 1. септембар — Избија Пољско-литвански рат око Вилњуса (до октобра). 1. септембар — Французи прогласили Државу Велики Либан, то је једна од пет држава на које је подељен њихов мандат за Сирију и Либан. 28. 8. - 2. септембар — Бухарска операција Црвене армије руши Бухарски емират, води оснивању Бухарске НСР следећег месеца. 1 - 7. септембар — Коминтерна одржала Конгрес источних народа у Бакуу, израз подршке националистичким покретима у колонијама. 2. септембар — Привремено народно представништво донело Закон о избору народних посланика за Уставотворну скупштину (право гласа имају сви мушкарци старији од 21 године). 4. септембар — Побуњени сељаци заузели Чазму. 8. септембар — Габријеле Д’Анунцио прогласио у Ријеци Италијанску управу Кварнера - поражен крајем децембра од италијанске војске. 2 - 9. септембар — Ванредно заседање Индијског националног конгреса прихвата Гандијев програм ненасилног отпора британској власти. 12. септембар — Одржан је Архијерејски сабор у Сремским Карловцима на коме је донета одлука да се Српска православна црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Димитрије. 15 - 25. септембар — Битка на Њемену је убедљива пољска победа над Црвеном армијом. 16. септембар — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400. 17. септембар — У САД основана НФЛ.