Аћим Дољанац је био истакнута личност у Првом српском устанку. Учествовао је у више бојева, а вршио је и акције друге врсте, по непосредном наређењу Карађорђа Петровића.
Порекло и породица
Аћим Дољанац је рођен у некадашњем селу Дољани, које се налазило јужно од Остружнице, у околини Београда. Његово презиме је формирано по имену овог насеља. Аћимов син је био Радован Дољанчевић. Потомство Аћима Дољанца представљају Дољанчевићи у Остружници. Судећи по њиховој специфичној крсној слави, св. Игњатију Богоносцу, даље порекло Дољанчевића (Дољанаца) је од рода Малешеваца.Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.
Активности током Првог српског устанка Аћим Дољанац је био близак Карађорђев сарадник. Он је, по вождовом налогу, запалио неке куће у Топчидеру 1804. године, за време српско – турских преговора у Земуну. Том акцијом је требало да се званичницима из Хабсбуршке монархије, који су посредовали на поменутим преговорима, покаже како Турци врше насиља над Србима и пале њихове куће. Прота Матеја Ненадовић оставио је у својим мемоарима запис о овом догађају: „било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарских, пак су празне остале, а Бугари побегли. Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да их у ово и ово време запали, пак да се уклони”. Овај догађај се одиграо пред Ускрс 1804. године.Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903.
Крајем августа 1806. године, Дољанац је учествовао у чети предвођеној Павлом Поповићем, у нападу на Турке код Ташмајдана. Том приликом је убијено неколико Турака из Београда, али су, када је стигло турско појачање од Варош капије, пар српских устаника је погинуло, а неколико их је било рањено. Аћим је тада био међу рањеницима.Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.
Види још Радован Дољанчевић Дољани (нестало насеље) Малешевци (род)
Референце
Литература
Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007. Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903. Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.
Спољашње везе Интернет презентација Малешеваца
Категорија:Учесници Првог српског устанка