мини|Механизми који изазивају вазоконстрикцију (смањење пречника крвног суда) повећавају СВО (лево), дотле механизми који изазивају вазодилатацију (повећање пречника крвног суда) смањују СВО (десно). Васкуларни отпор (ВО) представља отпор који се мора савладати како би се крв покренула кроз циркулаторни систем и остварио њен проток. Системски васкуларни отпор (СВО) или по старијем називу „укупни периферни отпор” (УПО) се односи се на отпор протоку крви који пружају сви системски крвни судови, изузев плућних крвних судова ( у којима се отпор у плућној циркулацији назива плућни васкуларни отпор (ПВО)). Ово се понекад назива укупни периферни отпор (УПОТ). СВО је одређен факторима који утичу на васкуларни отпор у појединачним васкуларним коритима. Док механизми који изазивају вазоконстрикцију (смањење пречника крвног суда) повећавају СВО, дотле механизми који изазивају вазодилатацију (повећање пречника крвног суда) смањују СВО. Иако је СВО првенствено одређен променама у пречнику крвних судова , промене вискозности крви такође утичу на СВО.
Јединица мере за васкуларни отпор Јединица мере за васкуларни отпор је dyn·s·cm−5 или паскал-секунда по кубном метру (Pa·s/m³); алтернативно, ради лакшег рачунања, може се изразити у mmHg·min/L на основу вредности притиска (мереног у mmHg) и срчаног минутног волумена (мереног у L/min). Ово је бројчано еквивалентно „хибридној референтној јединици” (ХРЈ) — познатој и као „Вудова јединица” (названој по Ерлу Вуду, једном од пионира у овој области) — коју често користе педијатријски кардиолози. Претварање између ових јединица врши се на следећи начин:Fuster, V.; Alexander, R.W.; O'Rourke, R.A. (2004) . 11th Edition, McGraw-Hill Professional, Medical Pub. Division. Page 513. .
Врста мерења Референтни опсегdyn·s/cm5MPa·s/m3mmHg·min/L Системски васкуларни отпор700–1.600Table 30-1 in: 70–160Derived from values in dyn·s/cm59–20Плућни васкуларни отпор20–1302–130,25–1,6 Прорачун У хидрауличкој верзији Омовог закона, која се понекад назива Омов закон за ток флуида, васкуларни отпор је аналоган електричном отпору, разлика притисака је аналогна разлици електричних потенцијала (напона), а запремински проток је аналоган јачини електричне струје:
where R је отпор ΔP је разлика у притиску дуж циркулаторне петље (системске или плућне), од њеног почетка (непосредно након изласка из леве, односно десне коморе) до њеног краја (уласка у десну, односно леву преткомору) Q је проток кроз крвне судове (када је реч о СВО-у, ово је једнако срчаном минутном волумену)
Системски васкуларни отпор СВО се стога може израчунати у јединицама dyn·s·cm−5 као
при чему се притисак мери у mmHg, а срчани минутни волумен у литрима у минути (L/min). Средњи артеријски притисак представља просечну вредност крвног притиска током срчаног циклуса и обично се апроксимира формулом: (2 × дијастолни притисак + систолни притисак) / 3 [или: дијастолни притисак + 1/3 (систолни притисак – дијастолни притисак)]. Средњи притисак у десној преткомори, односно централни венски притисак, обично је веома низак (нормално око 4 mmHg), па се стога често занемарује.
На пример: ако је систолни крвни притисак 120 mmHg, дијастолни крвни притисак 80 mmHg, средњи притисак у десној преткомори 3 mmHg, а минутни волумен срца 5 l/min, тада је средњи артеријски притисак = (2 × дијастолни притисак + систолни притисак) / 3 = 93,3 mmHg, а SVR = (93 – 3) / 5 = 18 Wood-ових јединица, односно 1440 dyn·s/cm5.
Тешко је мерити или пратити СВП у већини окружења ван јединице интензивне неге (ЈИН), јер је за то неопходан инвазивни катетер. СВП, крвни притисак и минутни волумен срца међусобно су повезани, али се само крвни притисак лако мери. У уобичајеној ситуацији поред болесничког кревета, имамо једначину са три променљиве: једном познатом (крвни притисак) и две непознате (минутни волумен срца и СВП). Због тога се крвни притисак често користи као практична, мада донекле неадекватна дефиниција шока или стања протока крви.
Плућни васкуларни отпор Плућни васкуларни отпор се може израчунати слично (у јединицама dyn·s·cm−5 ) као:
при чему су мерне јединице исте као и за СВП. Притисак „клина” плућне артерије (такође називан притисак оклузије плућне артерије или PAOP) представља мерење при којем се врши оклузија једне од плућних артерија, а затим се мери притисак низводно од места оклузије како би се проценио притисак у левој преткомори. Стога, бројилац у наведеној једначини представља разлику у притиску између улаза у плућни крвоток (место где се десна комора срца спаја са плућним стаблом) и излаза из тог крвотока (што уједно представља улаз у леву преткомору срца).
Референце
Спољашње везе Heart information: Systemic vascular resistance
Категорија:Кардиоваскуларна физиологија Категорија:Ангиологија