Томајмоноштора

Томајмоноштора () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунхеђеш јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Непосредни суседи су му Тисасентимре (Tiszaszentimre) на северу, Кунмадараш (Kunmadaras) на истоку и Абадсалок (Abádszalók) на западу. На југу је најближе насеље Кунхеђеш (Kunhegyes), иако се њихове административне територије не граниче.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Назив села потиче од средњовековног манастира који је основао древни клан Томај. Вишак слова „а” у имену насеља појавио се јер је првобитни назив био Томајмоноштор, а додатно слово „а” је убачено приликом званичне регистрације 1946. године, пошто је изворно име имало 13 слова, број за који се веровало да доноси несрећу а Иштван Чирмаз, парох из Тисасентимреа, је предложио додавања још једног алива Име насеља је сложеница настала од имена рода „Томај” и речи monostor (манастир).Бенедиктанска опатија

Историја У свом делу Gesta Анонимус је писао о роду Томај, наводећи да су они потомци печењешког поглавара Тонузобе. Према његовим записима, ова породица је дошла у земљу током владавине везира Такшоња.Kristó Gyula (főszerk.), Engel Pál, Makk Ferenc: Korai magyar történeti lexikon (9-14- század). Akadémiai Kiadó, Budapest. (1994) Такшоњ им је доделио земљиште у близини прелаза Абад, област која се протезала од данашњег Кунмадараша до реке Тисе, као место за насељавање. Тонузобин син био је Уркунд (или Еркењ), који је прешао у хришћанство. Према веровању Томај, земљопоседник из времена владавине мађарског краља Стефана, по коме је род добио име је био Уркундов син.Györffy György: Géza belső rendje. István király és műve. Gondolat, Budapest, 1983. Њихови најранији поседи налазили су се у области преко реке Тисе (Tiszántúl), (прецизније у пределу региона Кемеј), у оквиру територије која је касније постала жупанија Хевеш. Према налазима, бенедиктински манастир је постојао у месту Томајмоноштора још пре монголске инвазије (1241–1242).Кратка историја насеља

Два хумке, смештене на око 400–500 метара од села, обележавају место где су се некада налазили раносредњовековни манастир и његова тробродна црква, што потврђују казивања мештана и археолошка истраживања спроведена 2024. године.Податак из историје насеља

До 1886. године, број становника у области пусте Держ (данашњи Томајмоноштора), посебно на удаљеним салашима, толико је порастао да је постало неопходно основати сеоску школу. Оближња црква у Держу преузела је задатак пружања верске поуке малом броју ученика реформистичке вероисповести. Током 19. века и прве три деценије 20. века, није постојала ниједна јавна зграда осим школе са једном учионицом. Держтомај-пуста, која је у то време припадала Тисадержу, није имала чак ни цркву. Реформистичка црква изграђена је тек 1936. године. Изградња католичке цркве започела је тек 1938. године, захваљујући помоћи грофа Јаноша Немеша и донацијама пшенице од стране локалног становништва.

Између 1880. и 1882. године, гроф Геза Мађари Коша откупио је територију Держтомај-пусте. Године 1906. подигао је властелински дворац, у чију је фасаду уградио свој грб, који је и данас у одличном стању. Земљиште у Держтомају остало је у власништву грофа Гезе Мађарија Коше све до 1928. године.

Избијање Првог светског рата 1914. године имало је снажан утицај на ово подручје: око 100 до 120 мештана из насеља, које је тада бројало 800 становника, мобилисано је, а већина њих упућена је на српски фронт. У послератном периоду, све до 1945. године, живот локалног становништва остао је готово непромењен.

Администрацијом села и даље се управљало из Тисадержа. У представничком телу обично су седела три представника из Держтомаја. Струја је доведена у главну улицу преко Електродистрибутивне задруге „Нађкуншаг”, основане 1927. године, али су дуго времена само две приватне куће у селу имале електричну енергију.

Након Другог светског рата, 2. фебруара 1945. године, у селу Тисадерж основан је Привремени национални одбор. Томајмоноштора је потом установљена као ново, мало село на основу Уредбе бр. 151 925/1946.III.9., која је ступила на снагу 1. марта 1946. године. Име насеља одредила је скупштина.

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 90,5% становника изјаснило се као Мађари, а 0,1% као Роми (9,5% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Верска структура је била следећа: римокатолици 38%, реформисани 11,9%, лутерани 0,4% и лица без верске припадности 36,9% (12,7% се није изјаснило).

Године 2022. 93% становништва изјаснило се као Мађари, 0,3% као Роми, по 0,1% као Украјинци, Хрвати, Бугари и Немци, а 0,9% као припадници других националности (6,3% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Што се тиче вероисповести, 20,2% су били римокатолици, 14,3% реформисани, 0,1% припадници других хришћанских заједница, 5,1% припадници других католичких заједница, а 30,4% лица без верске припадности (29,7% није дало одговор).

Литература

Kovács Béla: Tomajmonostora története (1969)

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu У Томајмоноштору пронађени остаци бенедиктанске опатије

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Томајмоноштора

Źródło i licencja