Јасфелшесентђерђ () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасберењ јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Капела Гостоњи у Јасфелшесентђерђу Налази се у северозападном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, на западној граници региона Јасшаг и на десној обали реке Зађва.
Граничи се са насељима Јасберењ, Сентлеринцката, Тоалмаш и Нађката.Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Етимологија имена Јасфелшесентђерђ — Jászfelsőszentgyörgy има најдуже име међу свим насељима у Мађарској. Име се састоји од 20 знакова, 16 слова и 5 слогова, (Видети такође: Chernelházadamonya).
Префикс felső (што значи „горњи”) указује на то да се село налази узводније, односно на вишој позицији, дуж реке Зађве (Zagyva) у односу на друго село у региону Јасшаг (Jászság) које носи назив Szentgyörgy (Jászalsószentgyörgy). Суфикс Szentgyörgy (Свети Ђорђе) преузет је од имена светитеља заштитника тамошње цркве.
Историја Први писани помен овог места датира из 1331. године, под именом Scentgyurg. У то време, оно је било у власништву Вачког каптола. Зоком времена прешло у посед народа Јаса (Jász), и постало насеље са повластицама Јаса, између краја 14. и почетка 15. века.
Током османског периода, насеље је плаћало порез тврђави Егер на мађарској страни, док је према османској административној подели припадало нахији Јасберењ, у оквиру санџака Хатван и вилајета Будим (а касније, после 1596. године, Егер). Контролу над њим имали су османски војници стационирани у утврђењу паланка-типа у Јасберењу.
Становници насеља су такође узели учешће у Ракоцијевом рату за независност. У време Redemptio-а (откупа повластица 1745. године), заједница је откупила не само сопствену територију већ и део пусте (удаљеног имања) Сентласло (Szentlászló). Село је дало велики допринос Револуцији и рату за независност 1848–1849. године.
Од 204 мештана који су служили у војсци током Првог светског рата 86 од њих је изгубило живот. Током Другог светског рата, совјетске трупе су преузеле насеље од Немаца 15. новембра 1944. године.Кратка историја насеља
Демографија Године 2001, 90% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 10% као Роми. Према подацима са пописа из 2001. године, огромна већина становништва, око 91%, припада Римокатоличкој цркви. Око 2% су реформисти, а приближно 0,5% су гркокатолици. Око 6,5% припада некој другој цркви или верској заједници, није дало одговор или не припада ниједној цркви.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 92,7% становника изјаснило се као Мађари, 28,2% као Роми, а 0,2% као Немци (7,3% се није изјаснило о националној припадности). Верска структура становништва 2011. године била је следећа: римокатолици 74,6%, реформисани 2,3%, гркокатолици 0,2%, лица без верске припадности 7,8% (12,9% се није изјаснило о верској припадности).
Године 2022. 93,9% становништва се изјаснило као Мађари, 6,8% као Роми, 0,4% као Украјинци, 0,2% као Румуни, по 0,1% као Хрвати, Немци, Грци, Бугари и Срби, а 1,4% као припадници других етничких група које нису домаће (6,1% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања о националној припадности). Према верској припадности, 2022. године 51,9% становништва чинили су римокатолици, 1,9% реформисани хришћани, 0,4% гркокатолици, 0,2% Јевреји, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 2,4% припадници других хришћанских деноминација, 1,5% припадници других католичких заједница, док 9,9% није било верски опредељено (31,5% није одговорило).
Литература
Soós Imre (szerk.): Az egri egyházmegyei plébániák történetének áttekintése Budapest, Szent István Társulat, 1985.
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Јасфелшесентђерђа Дигитална архива Мађарске Јасфелшесентђерђ на Мађарском католичком лексикону, припремљено у Палашовом великом лексикону
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок