-{Sebastian}- (транскр. Себастиан) био је југословенски дизајнерски бренд, галеријска и малопродајна мрежа настала 1972. године у Дубровнику у оквиру туристичког предузећа Atlas. Пројекат је развила историчарка уметности Љуба Гамулин, која је од почетне уметничке галерије постепено створила систем за дизајн, производњу и продају предмета широке потрошње. Од 1977. године -{Sebastian}- је, поред изложбеног програма и продаје уметничких дела, развијао сопствени програм индустријског дизајна, а до почетка 1990-их имао је око четрдесет продајних места широм Југославије.

Историја и дизајн

Прва галерија -{Sebastian}- отворена је у простору некадашње цркве Светог Себастијана у Дубровнику. Убрзо су отворене галерије у Београду и Вараждину, а ширење на београдско тржиште било је значајно за прелазак са претежно галеријске делатности на систематски развој и продају дизајнерских производа.

Производња је организована у сарадњи са индустријским предузећима и мањим произвођачима широм Југославије. Фабрика стакла у Параћину производила је стаклени програм, Металац из Горњег Милановца емајлирано посуђе, Симпо из Врања модуларне душеке, а Текстилни комбинат Врање тренерке и памучне мајице. Текстилна индустрија из Велике Плане производила је покриваче. Међу осталим партнерима били су Saturnus из Љубљане, који је производио серију предмета од лима, Inex Ezerka из Охрида са програмом од елоксираног алуминијума, Feroplast из Буја са жичаним полицама и корпама и TOZ из Загреба са канцеларијским прибором. Сарадња је обухватала и мање произвођаче и занатске радионице, а један од најуспешнијих производа биле су металне кутије израђиване у сарадњи са Saturnus-ом.

Визуелни идентитет -{Sebastian}-а карактерисали су једноставни облици, наглашена графичка решења и употреба јарких основних боја, уз црну, белу и провидно стакло. Гамулин је као важан извор инспирације наводила савремени италијански дизајн и продавнице предмета за домаћинство које је упознала током путовања у Италију. Иако је италијански дизајн био важан визуелни узор, производни концепт бренда заснивао се на развоју и производњи предмета у Југославији. У развоју производа и визуелног идентитета учествовао је већи број југословенских дизајнера и уметника, док је логотип и део графичког идентитета обликовао Томо Гусић.

Београд

Београдска галерија у Кнез Михаиловој улици 29а постала је једна од најзначајнијих тачака мреже. Љуба Гамулин је касније ширење на Београд описала као прекретницу која је омогућила развој комерцијалног програма индустријског дизајна. Галерија је била укључена и у тадашњи пројекат ревитализације Кнез Михаилове улице, а продавница је стекла велику популарност међу београдском публиком.

Поред продаје дизајнерских предмета, београдски -{Sebastian}- имао је развијен изложбени програм. Током 1980-их у галерији су излагали уметници као што су Радомир Дамњановић Дамњан, Радомир Рељић, Борис Бућан, Оскар Херман и Мангелос, о чему сведоче сачувани изложбени каталози. Са галеријом је био повезан и месечни културни водич Beorama — beogradska kulturna panorama, који је излазио од 1985. до 1989. године у издању Галерије -{Sebastian}- у Београду, са Љубом Гамулин као главном и одговорном уредницом.

Зграда у Кнез Михаиловој улици 29а у којој се налазила галерија била је дело архитекте Константина Јовановића и налазила се под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда. Почетком 1990-их је срушена, а на њеном месту је подигнута зграда „Прогреса”, у којој је настављена галеријска делатност.

Гашење и наслеђе

Распад Југославије и ратови почетком 1990-их прекинули су јединствену производну и продајну мрежу и довели до гашења -{Sebastian}-а у облику у којем је постојао током претходне две деценије. Дубровачка галерија наставила је да постоји у другачијем контексту.

-{Sebastian}- је касније постао предмет истраживања историје југословенског индустријског и графичког дизајна, а његово наслеђе поново је представљено јавности, између осталог и на Zagreb Design Week-у 2023. године. Његова естетика припадала је ширем европском окретању јарким бојама, експерименталним формама и постмодерном дизајну током касних 1970-их и 1980-их, али је развој -{Sebastian}-а започео пре оснивања италијанске Мемфис групе.

Види још

Мемфис група Индустријски дизајн Графички дизајн Дизајн ентеријера

Спољашње везе

„Jugoslavenski concept store”: Priča o Ljubi Gamulin i brendu Sebastian — Hrvatsko dizajnersko društvo