Вулвитис је запаљење вулве, спољашњег дела женских гениталија. Обухвата наборе коже око вагине - велике усне (спољашњи набори), мале усне (унутрашње усне) и клиторис. Инфекције, алергијских реакција и повреде које могу иритирати кожу око гениталија могу изазвати и упалу вулве. Иако се ради о инфекцији женских гениталија вулвитис није сексуално преносива инфекција. (СПИ).
Етиологија Као могући изроци вулвитиса наводе се:
Агресивни или мирисни производи попут тоалетног папира, сапуна, уложака и детерџената Мокри купаћи костими или влажна, знојна одећа Хлорисана вода из базена или ђакузија Непропусно доње рубље које задржава влагу Повреда вулве након активности попут вожње бицикла или јахања Спермициди који изазивају алергијску реакцију Кожна стања попут екцема или дерматитиса Гљивичне инфекције попут квасне инфекције Бактеријске инфекције попут бактеријског вагинитиса Вирусне инфекције попут гениталног херпеса Суво, танко вагинално ткиво због менопаузе
Фактори ризика Свака жена може имати вулвитис. Чешћи је код деце и оних које су прошле кроз менопаузу . Други фактори који повећавају ризик су:
Коришћење мирисних производа или производа који садрже јаке састојке Ношење мокре или уске одеће Присуство одређене инфекције или кожне болести Укључивање у активности које изазивају трење или трљање вулве
Дијагноза Дијагноза се заснива на клиничком прегледу , укључујући класичне методе као што су:
гинеколошки преглед;
одређивање вагиналног пХ;
микроскопски преглед и преглед културе;
лабораторијске методе које могу открити присуство антитела.
Дијагностиком се такође треба утврдити да ли су проблеми повезани са менструалним циклусом (посебно ако се симптоми понављају), променом сексуалног партнера или контрацепцијом. Специјалиста ће затим обавити клинички преглед. Конкретно, користе се следећи тестови:
пХ тест траке кјим се одређује пХ вредност узетог секрета из вагине (ако је пХ вредност изнад 4,5, вагинална микрофлора је нетакнута).
Амински тест је микроскопски преглед испуштања помоћу посебних раствора.
Узимање брис за бактеријску културу у циљу проучавање врсте вагиналне микрофлоре.
Терапија Лечење вулвитиса зависи од узрока. Често, заштита вулве од иританса и добра нега вулве могу ублажити вулвитис. Као терапија може се препоручити:
Избегавање иритације вулве: престанак употребе свих произвоа који иритирају вулву. Ношење широко, прозрачаног памучног доњег веша. Употреба крема и масти за локалну употребу: као што су хидрокортизонска маст која се може купити без рецепта како би се смањила иритација и свраб. Такође се може користити естрогенска крему за локалну примену како би се ублажио свраб и сувоћа. Редовна примена купки: може помоћи у ублажавању свраба и пецкања изазваних вулвитисом. Лекови : ако је узрок инфекција.
Компликације Компликације зависе од тога колико дуго трају симптоми, узрока и да ли јеспроведено лечење. Неке од компликације вулвитиса су:
Хронични бол који утиче на квалитет живота или изазива емоционалну патњу Инфекције бактеријама које улазе у ране или чиреве на вулви Упала која се шири на вагину (вулвовагинитис) Бол током секса Ожиљци на кожи, задебљања или јака сувоћа коже.
Референце
Спољашње везе Dr med. Veljko Popović Vulvitis kod žena i tinejdžerki
Категорија:Инфламаторне болести женских карличних органа