Авион Фоке Вулф W 7 је био једномоторни двокрилни бродски поморски патролни авион пројектован и произведен у фабрици -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- 1932. године. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор BMW VI авиона Фоке Вулф W 7 мини|десно|300п|Бочни изглед авиона Фоке Вулф W 7 мини|десно|300п|Предњи изглед авиона Фоке Вулф W 7 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф W 7 полеће мини|десно|300п|Копнена верзија авиона Фоке Вулф W 7 Министарство војске (Рајхсвера RWM) и Министарство саобраћаја Рајха (RVM) почели су 1928/29. да разматрају потребу за извиђачки авион са једним мотором, који се лансира катапултом. Због ограничених буџетских средстава у периоду 1929–1933, пројектом су обједињене намењене лаки бомбардер, авион за везу и школски авион. RWM/RVM студије за овај једномоторни хидроавион су потом допуњене у Поморској канцеларији Рајха листом оперативних захтева на основу којих је пројектован авион Фоке Вулф W 7. Технички опис Авион Фоке Вулф W 7 је једномоторни хидроавион двокрилац. Авион је мешовите конструкције саздане од челилних цеви и профила, дрвета и шђерплоча, делова од дуралуминијума и осталих лаких легура а облога трупа и крила је од дуралуминијумског лима, шперплоча и импрегнираног платнаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. https://histaviation.com/fw_w7.html.
Труп: се састоји од носеће просторне челичне конструкције и облоге. Попречни пресек ове конструкције је правоугаони са заобљеним горњим делом а по дужини ова челична конструкција се сужава ка вертикалној ивици на репу. Предњи део је дијагонално учвршћен додатним челичним цевима, док је преостали део учвршћен затезачима од челичних жица. Моторни простор до заштитног зида је обложен дуралуминијумским лимовима, а остатак трупа је пресвучен импрегнираним платном. Одељак за пртљаг се налази иза заштитног зида, а затим следе одвојене кабине за посаду. Авионом се управља из предње кабине мада су обе опремљене управљачким уређајима што омогућава управљање и из задње кабине.
Погонска група: овог авиона се састојала од једног V12-то цилиндричног линијског мотора, течношћу хлађен BMW VI 6.0 ZU снаге 485 -{kW}- и четвокраке дрвене елисе фиксног корака.
Крила: Авион је имао два крила (двокрилац) истог размаха. Крила су била правоугаоног облика са заобљеним крајевима и релативно танког профила. Конструкција класична дрвена са две рамењаче и ребрима од шперплоче, кутијом од шперплоче као нападном ивицом и облогом од импрегнираног платна. Елерони (крилца) су се налазила и на горњим и доњим крилима. Крила су међусобно била укрућена подупирачина "И"- облика а дијагоналним затезачима од клавирске жице. Горње крило је било везано за резервоар горива који је балдахином био повезан са трупом и било је померено према мотору у односу на доње крило.
Репне површине: Носећа конструкција вертикалног стабилизатора је саставни део носеће конструкције трупа и обложен је импрегнираним платном. За њега је закачено кормило правца дрвене конструкције такође обложено импрегнираним платном. При корену вертикалног стабилизатора причврћени су хоризонтални стабилизатори са кормилима висине, исте грађе као и ветикални стабилизатор са кормилом.
Стајни трап овог хидроавиона се састојао од два паралелна, једностепена, дрвена пловка са кобилицама, који су повезани са трупом авиона решеткастом челичном конструкцијом направљеном од танкозидих цеви. На предњим носачима су постојале пречаге помоћу којих се посада могла попети на доње крило са кога се улазило у кокпит авиона. Пловци овог авиона се могу заменити уобичајеним стајним трапом се точковима па уместо хидроавиона овај авион постаје обичан континентални авион (што се и десило са овим авионом)Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,. Оперативно коришћење Произведен је само један прототип авиона Фоке Вулф W 7 који је након фабричког испитивања регистрован бројем D-2236 и пребачен у истраживачки центар у Травеминдеу на тестирање. Пошто авион није задовољио морнаричке пропозиције: Максимална брзина 235 км/х Долет 1100 км Трајање лета 5 сати Достизање висине лета од 3000 м за 10 минута Пловидбена способност до стања мора 4–5 Двосед (пилот и посматрач) авион је враћен фабрици. Као резултат тога, авион је претворен у верзију са точковима и послат у школу летења немачких војних пилота у Липецку (СССР)https://airwar.ru/enc/other1/fww7.html. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Karl Ries, Deutsche Flugzeugführerschulen und ihre Maschinen 1919-1945, Motorbuch Verlag, Stuttgart, 1988, Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Фоке Вулф W 4 Арадо Ar 66 Арадо SSD I Де Хевиланд DH.60 Мот Јункерс Ju 20 Рогожарски ПВТ Физир ФН - Марс Физир Ф1М-Јупитер CR.30 Idro Спољашње везе https://airwar.ru/enc/other1/fww7.html https://histaviation.com/fw_w7.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/contractor.php?thisCompany=Focke-Wulf
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Хидроавиони