Сигмунд Бахман, звани Жига (; ; Нови Врбас, 3. септембар 1894 — Нови Врбас, 22. децембар 1928), био је први човек из Врбаса и некадашње Аустроугарске монархије који је обишао свет на бициклу. По занимању је био трговац и механичар који се бавио продајом и оправком бицикала.
Биографија Сигмунд Жига Бахман рођен је у Новом Врбасу 3. септембра 1864. године, oд оца Филипа (Phillipp) и мајке Каролине рођ. Хецл (Caroline Heczel). Крштен је 11. септембра 1864. у Евангеличкој цркви аугсбуршког вероисповедања у Новом Врбасу (нем. Neu Werbaß, Neuwerbaß; мађ. Ujverbász). По занимању Жига је био трговац који се бавио продајом и сервисом бицикала. Као младић одлази из Новог Врбаса у Фишаменд код Беча, где отвара продавницу бицикала.
Бахман је био члан „Врбаског бициклистичког удружења / клуба” (нем. Verbáßer „Radfahrer Verein”, Verbáßer Bicykl-Club). Ово удружење основано је 1897. године. Председник клуба био је Карл Шух. Клупске просторије су се налазиле у Гостионици, касније хотелу Филипа Румфа (нем. Gasthaus Phillipp Rumpf, Hotel „Rumpf”). Од 1900. године у оквиру клуба је био први пратилац бициклиста – вођа пута (нем. tourenfahrwart, мађ. menetparancsnok, kapitány).Bicykl-Club. Ball. Abbankung, Süd-Bácskaer Zeitung (Verbáß), 20.01.1900, 3. Бахман је 1925. године основао бициклистичку секцију Врбаског спортског клуба Новог Врбаса (Fahrrad-Section Vrbaser Sport Club – VSC). Бахман је био и члан бициклистичког клуба "Radfahrer an der Fischa" („Бициклисти са Фише”) из Фишаменда (Fischamend) у Аустрији, у оквиру којег се такмичио.
Иако је живео у Бечу са супругом Јулијаном Бахман рођ. Криглер (нем. Juliana Kriegler, Нови Врбас, 22.12.1871-?) и сином Лудвигом (нем. Ludwig Bachmann, Беч, 9.05.1900 - Беч, 16.02.1965.), у марту 1900. године даје оглас да отвара продавницу бицикала у Новом Врбасу.Geschäfts Anzeige, Werbasser Zeitung (Vrbas), 29.04.1929. Од 1904. до 1905. године Бахман је био вицекомандир Добровољног ватрогасног друштва Нови Врбас. Први светски рат Жига Бахман је провео у свом родном граду, где је био ангажован у болници Црвеног крста као добављач материјала за болницу.
Сигмунд Бахман, или ујка Жига – Zsigabácsi како су га звали под старе дане, умро је у 64. години, 21. децембра 1928. године у 20 часова, од можданог удара који га је задесио у лову.Sigmund Bachmann, Werbasser Zeitung (Vrbas), 28. Jahrganag – Nr. 1, 1.01.1929, 1. На годишњици поводом његове смрти, одржанe од стране чланова бициклистичке секције Врбаског спортског клуба 21. децембра 1929. у просторијама врбаске „Касине” у хотелу „Грајфенштајн”, откривен је његов портрет.Bilderkennung, Werbasser Zeitung (Vrbas), Nr. 52, 21. 12. 1929, 5.
Велико пријатељство је везивало Жигу и војвођанског сликара Јожефа Пехана. Заједно са Фридрихом Клајном, чинили су популарни гудачки трио који је често наступао у врбаској "Касини". Бахманова бициклистичка турнеја била је инспирација за песму коју је Јожеф Пехан објавио у локалним новинама Verbász és videke, 16. јула 1898. године, под називом „Бахманове авантуре” (нем. Bachmann’s Abenteuer).
Светска бициклистичка турнеја "Преко пет континената" 1896-1898
Услови опкладе Светска бициклистичка турнеја "Преко пет континената" била је резултат опкладе између Сигмунда Бахмана и његовог рођака и клупског колеге Јулијуса Брандштетнера (Julius Brandstöttner) са једне стране, и председника њиховог бициклистичког клуба „Бициклисти са Фише”, Хајнриха Хемпела (Heinrich Hampel) и неименованог имућног господина са друге стране, који је гарантовао исплату од 20.000 флорина у име опкладе по повратку. Услови опкладе били су:
да турнеју обаве у року од две године да на путовање пођу без новца, ослањајући се искључиво на гостопримство бициклистичких клубова и сународника у свету; нису смели да просе, али је било дозвољено да приме новац у виду донације, као и да новац зараде запослењем да пређу најмање 20.000 километара да дотакну свих пет континената (према тадашњој важећој подели) да се током путовања служе искључиво немачким језиком.
Поред опкладе, циљ турнеје био је да постану први Аустријанци који су обишли свет на бициклу. Као први овакав подухват у Дуалној монархији, и сам двојац је одражавао његову политичку реалност: Брандштетнер, као рођени Бечлија, представљао је аустријску страну, док је Бахман, рођен у тадашњој јужној Угарској, представљао мађарску страну монархије.
План путовања, са почетном тачком у Бечу, водио их је на север, пратећи ток Лабе кроз Немачку, преко Шведске и Норвешке. Из Скандинавије би се потом упутили на југозапад, до југа Француске и Шпаније, одакле би бродом прешли за Америку. Преко америчког континента план их је водио преко Чикага до Сан Франциска, одакле би бродом прешли у Јапан. Путовање би наставили даље преко Кине и Вијетнама. Из Сингапура би бродом прешли за Аустралију, одакле би се вратили да возе кроз Индију, потом бродом ка Африци где су планирали да возе преко Абисиније (Етиопија), Египта и Сахаре. Из Африке су планирали прво да возе преко Грчке и Турске, потом да пређу бродом за Бриндизи те вожњом преко Италије да се врате назад у Беч.
Бахман је на пут кренуо са бициклом аустријске марке „Стириjа” (нем. Styria), која се производила у Грацу у фабрици Јанеза Пуха, док је Брандштетнер возио бицикл марке „Кондор” (нем. Condor), аустријског произвођача Карла Голдебанда (Carl Goldeband, Fahrradfabrikant in Wien).Обојица су користили пнеуматске гуме марке „Континентал Пнеуматик” (Continental Pneumatic) коју је производила аустријско-америчке фабрика гума у Бечу (нем. Österreichisch-Amerikanische Gummifabrik-Aktiengesellschaft Wien – Breitensee). Заједно са пртљагом, њихови бицикли су тежили око 30,75 килограма. Сам пртљаг, који је садржао само најнеопходније рубље и одећу, прибор за кување, конзервирану храну, оружје, путна документа и резервне делове, тежио је 20 килограма.
Европска турнеја На турнеју су кренули 17. септембра у 6 и 30 часова ујутру са трга Светог Стефана у Бечу. Истог дана су допутовали у Знојмо у данашњој Чешкој. Већ сутрадан упутили су се за Праг и Дјечин, где су прешли границу са Немачком. У Немачкој су возили преко Розентала, Хермсдорфа и Пирне до Дрездена, где су обишли „Изложбу саксонских заната и уметности” (нем. Ausstellung des sächsischen Handwerks und Kunstgewerbes). На путу из Дрездена ка Мајсену доживели су јаку олују. Након краћег боравка у Лајпцигу и Халеу, упутили су се преко Магдебурга за Берлин. Током путовања од Магдебурга до Берлина прешли су првих 1.000 километара. По доласку у Берлин, посетили су „Велику индустријску изложбу” (нем. Große Berliner Gewerbeausstellung 1896).Из Берлина су се упутили на север, ка Балтичком мору, где су посетили градове Шчећин, Анклам и Штралзунд, где су прешли 1.500 километара укупно од почетка путовања и дотакли најсевернију тачку на њиховом путовању. Због хладног времена и јаких олујних ветрова су одустали од турнеје по Скандинавији, и упутили се преко Бад Доберана и Хајлигендама, Визмара и Либека ка Хамбургу. Између Хамбурга и Бремена посетили су Парк природе „Линебуршка степа” (нем. Naturpark Lüneburger Haide). Из Бремена су наставили преко градова Оснабрика и Минстера и допутовали у Диселдорф, где су присуствовали свечаности откривања споменика немачком цару Вилхему I. Одатле су наставили своју светску турнеју прешавши кроз део Холандије на путу за Белгију. Током боравка у Лијежу и Бриселу проглашени су за почасне чланове „Лиге бициклиста Лијежа” (фра. Sport Vélocipédique Liégevis) и "Лиге бициклиста Белгије" (фра. Ligue Vélocipédique Belge). Из Брисела су се упутили за Француску. Код Монса су прешли границу са Француском и упутили се преко Мобежа, Сен Кентена, Компјења и Шантија за Париз, где су посматрали трке чувених бициклистичких шампиона тог доба, Едмона Жаклена, Лудовика Морена и Вилија Аренда. Из Париза су се упутили преко Орлеанса ка Бордоу, одуставши од вожње кроз Шпанију. Из Бордоа су прешли бродом за Енглеску, где стижу последње недеље јануара 1897. године. Планирали су руту од Лондона за Ливерпул, одакле би се бродом упутили за Америку. Међутим, Бахман је крајем марта доживео тешку саобраћајну несрећу, због које је био принуђен да проведе два месеца у Лондонској универзитетској болници због прелома у стопалу. Након пар дана, Брандштетнер га напушта и одлази сам за Њујорк, где одустаје од даље турнеје. Након опоравка, Бахман се се укрцао на прекоокеански пароброд Ст. Паул (SS Saint Paul), са којим је испловио из Саутемптона у подне 5. јуна 1897. и пристигао у Њујорк 11. јуна у 15 часова.
Америчка турнеја У Њујорку се 14. јуна 1897. састао са председником Америчке лиге бициклиста (League of American Wheelmen – L.A.W.) Исаком Б. Потером (Isaac B. Potter), од кога је примио писмо препоруке за наставак пута, са којим се могао обратити бициклистичким клубовима који су у саставу Лиге, да му пруже сву потребну подршку и помоћ током путовања кроз Америку. Бахман је из Њујорка ка Чикагу кренуо 16. јуна, пратећи утврђену бициклистичку руту Лиге (Chicago L.A.W. route) која га је водила на север, до Бафала и дуж језера Ири. На путу између Олбанија и Клајда имао је опасан сусрет са четворицом америчких разбојника, који су хтели да га опљачкају. Када су га напали, Бахман је пуцао из свог револвера и побегао. Када је дошао у Клајд, Бахман је о догађају извесио градоначелника који је заузео филозофски став према свему томе, и једино зажалио што Бахман није упуцао целокупну банду. Путовање је даље наставио преко Кливленда и Толеда, и средином јула допутовао у Чикаго, где га је домаћин опремио са новим бициклом (који је продао) и новом опремом: одећом и новом торбом за волан на којој је стајао одштампан натпис Round The World. На путу од Чикага, у близини града Дубјука у савезној држави Ајова, локални фармер га је нашао онесвешћеног на путу након што је претрпео удар грома јер је возио кроз олују.
На путу за Сан Франциско, преко Омахе у држави Небраска и Денвера у држави Колорадо, пролази преко Стеновитих планина где га је у току вожње изненадио један рис (енг. mountain lion). Током проласка кроз пустињске пределе Јуте, наишао је на камп Индијанаца. За његов топао пријем код Индијанаца, посебно су заслужне његове вештине баратања оружјем и две флаше „виокија ” (срп. вискија, енг. brandy), које је поклонио поглавици.Reise um die Welt auf dem Fahrrad, Telecska (Bács-Kula), XIV Jahrgung – Nr. 24, 11.06.1898, 2. Кроз Прово и суседни Солт Лејк Сити у држави Јута је прошао 20. септембра 1897., а потом и кроз насеље Бетл Маунтин (Battle Mountain) у Невади 1. октобра и допутовао у Сан Франциско почетком новембра 1897. године. До тада је прешао 13.785 километара. По доласку у Сан Франциско имао свега 49 килограма. Током вожње од Њујорка и Сан Франциска, возио је бицикл са пнеуматском гумом модел 97 Coninental Pneumatic, за коју је произвођач тврдио да је не пробушна (енг. puncture-proof), коју је он ипак успео да пробуши, било предњу или задњу – чак 185 пута. У Сан Франциску му је приређено добротворно вече 7. новембра у „Аустријском дому” (енг. Austrian Hall), организовано у сврхе прикупљања средстава за његово даље путовање за Аустралију. Бахман је испловио на прекоокеанском броду „Марипоса“ (енг. R.M.S. Mariposa) у четвртак, 9. децембра 1897. у 15 часова, и након непуних месец дана пловидбе допутовао у Сиднеј, Аустралију, 3. јануара 1898. Током пловидбе, прошао је кроз луке Хонолулу, Апију на Самои и Окланд на Новом Зеланду.
Аустралијска турнеја Већ сутрадан по доласку проглашен је за почасног члана Лиге бициклиста Новог Јужног Велса (енг. New South Wales League of Wheelmen). У Аустралији је у том тренутку владао врели талас, уз рекордно високе температуре, тропске олује и пожаре. Због неповољних услова, уз благослов његовог клуба, Бахман је Аустралијску турнеју возио само од Сиднеја до Мелбурна, где се 5. фебруара 1898. укрцао на брод „Краљица Лујза” (N.G.L.S. Königin Luise) за луку Коломбо на Шри Ланки.
Азијска турнеја