Хотел Славија је хотел са три звездице. Налази се у центру Београда, на тргу Славија, једном од централних београдских тргова. Саграђен је 1962. године, поводом Европског првенства у атлетици на отвореном, које је у то време било једна од значајних и већих спортских манифесатација у граду. Године 1989. поред њега је, поводом предстојећег Самита несврстаних, саграђен и нови хотел Славија Лукс, са друге стране Светосавске улице. Стара зграда има 18 спратова и данас је називају „кулом”, док зграда хотела Славија Лукс има 7 пратова.

Хотел Славија никада није понео епитет „симбола града”, иако представља важан, али недовољно препознат слој београдског идентитета. Он није класични споменик, већ живи документ урбаног развоја града. Историјска вредност хотела је велика, јер је један од првих београдских хотела који је имао ширу друштвену функцију, а не само смештајну. Ипак, за разлику од других препознатљивих објеката и локација, хотел Славија није задржао статус трајног симбола града због чињенице да је више пута рушен и обнављан, чиме је изгубио архитектонски континуитет.

Локација Хотел Славија налази се на истоименом београдском тргу, омеђен улицама Светог Саве и Макензијевом. Непосредно поред њега налази се новији хотел Славија Лукс, омеђен Улицом Светог Саве и Булеваром ослобођења. У непосредној близини хотела налази се Храм Светог Саве. Од Калемегдана, преко Теразија и Кнез Михаилове улице, удаљен је око 3 km, од Скадарлије нешто више од 2 km, а од Аде Циганлије око 7 km.

Историја мини|Гранд хотел Славија, срушен 6. априла 1941. године током нацистичког бомбардовања Београда, чиме је започео Други светски рат у Југославији

Гранд хотел Славија (1888 – 1941) мини|Хотел Славија и трг Славија 1925. године мини|Спомен плоча на згради хотела Славија Лукс, постављена у знак сећања на Први конгрес (конгрес уједињења) комунистичке партије Југославије На месту данашњег хотела Славија, тачније на месту новијег хотела Славија Лукс на углу Светосавске и Булевара ослобођења до почетка Другог светског рата налазио се Гранд хотел Славија. Саграђен је између 1882. и 1888. године као део новог урбаног насеља које је никло на мочварном земљишту надомак града, познатом тада као Симића мајур, на коме је главна забава Београђана до тада био лов на патке. Ово имање купио је Франсис Х. Макензи, службеник британске амбасаде који је боравио у Београду као представник Британског библијског друштва. Он је дошао из Енглеске у Београд по савету свог пријатеља Чедомиља Мијатовића, дипломате и историчара, и његове жене Енглескиње Елодије Лотон-Мијатовић, књижевнице. На купљеном имању основао је насеље које је названо Енглезовац, јер је Макензи у Београду био познат као Енглез. За остварење идеје о насељу посебног типа, тада ван градског рејона, ангажовао је тим стручњака: главног планера и пројектанта Светолика Поповића, чешког архитекту Франтишека Неквасила и искусне грађевинаре, као што су били Гашпар Бекер, Перикле Зак, Гавра Сабољевић и др. Познато је да је име хотелу дао архитекта Неквасил, али је остала недоумица да ли по истоименом хотелу у Прагу или по скулптури словенске богиње Славије која се налазила на првом спрату, а која је представљала богињу мајку свих Словена.

Хотел је прве госте примио августа 1888. године, док је свечано отварање било тек у новембру исте године, а први закупац био је извесни Миленко Марковић. Хотел је постао место где се одржавају концерти и позоришне представе, свадбе, балови, прославе, али и еснафски састанци и политички скупови. Простор испред Гранд хотела Славија је био место где је одржана прва прослава Првог маја у Београду, а у самом хотелу одржан је Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Југославије. Неки извештаји из полицијских записника говоре да је цео крај у то време био станиште бунтовног, радничког света и на прилично лошем гласу.

Хотел је у почетку био мало већа гостионица. У приземљу су биле кухиња, трпезарија и кафана, док се на спрату налазило двадесет соба. Временом је проширен према Улици светог Саве. Због краја у коме се налазио, а и због капацитета, у почетку је сврставан у трећу, а након адаптације у другу категорију.

Почетком 90-их година 19. века, увођењем друге по реду трамвајске линије у Београду Енглезовац и хотел су се приближили граду. Ова линија била је је дугачка 2,5 km и водила је од Славије, Улицом краља Милана до некадашње Официрске касине (данас Студентски културни центар).

Гранд хотел славија погођен је током немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године и убрзо после тога је срушен. Хотел Славија (1962) лево|мини|267x267п|Реновирање Хотела Славија 2026. мини|Хотел Славија, изграђен 1962. године, данас познат као „кула” Године 1962. године, поводом Европског првенства у атлетици на отвореном, које је било једна од значајних и већих спортских манифесатација у Београду тога времена, изграђен је данашњи хотел Славија. Касније је проширен и делом у Макензијевој улици. Данас је веома тешко доћи до тачних података о пројектантима и предузећима која су учествовала у изградњи. Зграда је била наставак старе урбанистичке идеје из времена пре Другог светског рата, према којој је од трга Славија до Калемегдана требало да се протеже „алеја небодера”.

Због приступачних цена хотел је раније био врло атрактив и за студенте, који су га бирали као смештај уколико не добију дом, али и за мигранте. Често је био привремени смештај угроженима у различитим несрећама, па је у њему након поплава 2014. било смештено 400 становника Обреновца, као и станарикућа које су се случајно урушиле приликом зидања нових објеката на Врачару. У овом хотелу организоване су и бројне конференције, скупови, а годинама је у њему викендом одржаван и сајам антиквитета.

Хотел Славија Лукс (1989) 250px|мини|десно|Хотел Славија Лукс мини|Трг Славија данас, виђен са горњих спратова хотела Славија Године 1989. одржана је у Београду Девета конференција Покрета несврстаних, односно девети Самит несврстаних. Био је то разлог хитног планирања и убрзане изградње чак три нова хотела у престоници. Сва три су отворена у августу исте године, око месец дана пре почетка конференције. Самит несврстаних био је састанак лидера земаља које се формално нису сврстале ни уз једну политику у току поделе Хладног рата између капиталистичког Запада и комунистичког истока. Идејни творац покрета био је Јосип Броз Тито на првом самиту, који је одржан у Београду 1961.

Најпре је почела изградња апартманског насеља поред хотела Интерконтинентал, затим је изграђен хотел Хајат. Планирано је да део учесника конференције буде смештен у трећем хотелу, који је грађен на Славији. Због његове изградње је за само неколико дана промењен читав Детаљни урбанистички план за тај простор. Овај де лукс хотел апартманског типа припадао је ланцу ЈАТ-ових хотела. Поред савремене опреме у апартманима, категорија је подразумевала постојање коцкарнице, бара и ексклузивних ресторана.

Линија зграде од седам спратова је заобљена, како би пратила линију угла Булевара ЈНА (данашњи Булевар ослобођења) и Светосавске улице. Због температуре, фасада према јужној страни је изграђена од камена, а на северној према Светосавској од стакла. Припреме за изградњу ишле су веома брзо, пошто на овом простору није било никаквих грађевина, већ само киосци и такси станица. и хотел је саграђен у рекордном року. Овај хотел дуго је имао епитет једног од престижних градских хотела.

Историјски и социолошки значај Према речима историчарке Невене Ковачевић, овај хотел неправедно никада није понео епитет „симбола града”. Хотел Славија, иако представља важан, али недовољно препознат слој београдског идентитета. Он није класични споменик, већ живи документ урбаног развоја града. Историјска вредност хотела Славија је велика, иако се у јавности често потцењује. Ово је један од првих београдских хотела који је имао ширу друштвену функцију, а не само смештајну. Ипак, за разлику од Теразија, Калемегдана или Кнез Михаилове улице, хотел Славија није задржао статус трајног симбола града. Разлог за то лежи у чињеници да је више пута рушен и обнављан, чиме је изгубио архитектонски континуитет. Иако јој историјска вредност није умањена, симболичка препознатљивост јесте. Ова за градску историју итекако важна зграда је запуштена и занемарена крајем деведесетих, а коначан слом доживела је почетком 2000-тих.

Архитектонски и урбанистички значај мини|351x351п|Визура из правца Теразија Изградња хотела Славија је била наставак старе урбанистичке идеје из времена пре Другог светског рата, према којој је од трга Славија до Калемегдана требало да се протеже „алеја небодера” и где је Палата Албанија била почетни сегмент, а хотел Славија наставак. По истој идејној „оси” настала је затим и Палата Београд, чувена Београђанка.

Палата Албанија била је прва висока београдска грађевина. Иако има само 13 спратова и висину од 53 m, за 1939. годину, када је изграђена, представљала је право чудо. Хотел Славија је био други солитер саграђен у старом делу Београда. Отворен 1962. године, било је изузетно значајан за тадашњи Београд, како висином и архитектонским стилом, тако и позицијом на којој је подигнут.

Хотел данас Половином 2024. године хотел славија продат је компанији „Матијевић”, чиме је завршен процес његове приватизације. У децембру 2026. започела је његова реконструкција и модернизација. Исте године, али у мају, започети су радови на текућем одржавању хотела Славија Лукс. Инвеститори су нагласили да се ништа неће рушити, већ да се ради само на реконструкцији. Како је најављено, габарити хотела Славија (који се сада назива „кулом”) и спратност се неће мењати, док ће фасада попримити модернији изглед. Спољни изглед објекта Славија Луx остаће непромењен. Хотел би требало да буде спреман да прими госте током специјализоване изложбе Експо 2027. Завршетак хотела Луx планиран до краја маја 2026, док ће кула (стара зграда) бити завршена до краја 2026.

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Хотели у Београду Категорија:Историја Београда