Europejara () је род тапејаридних птеросауруса који је живео током барема, доба ране креде, на простору данашње Шпаније. Једини познати примерак пронађен је на локалитету Лас Ојас у Куенки, који је познат по изузетној очуваности фосила (конзерват-лагерштете). Године 2012, нови род и врста Europejara olcadesorum именовани су на основу њега. Генеричко име се односи на Европу, где је пронађен, и сродни род Tapejara, док се специфично име односи на Олкаде, древни народ који је живео у том региону. Холотипски примерак састоји се од некомплетне, згњечене лобање; кости посторбиталне регије су померене, док је доња вилица готово потпуно очувана.
Као први познати тапејарид из Европе, Europejara је у време описивања уједно био и најстарији познати члан те групе, као и најстарији познати безуби птеросаурус. Као релативно мали птеросаурус, процењује се да је Europejara имао распон крила од око 2 до 4 метра. Будући да је био тапејарид, имао је кратку лобању са вилицама савијеним надоле и вероватно је имао две кресте на горњем делу лобање повезане кератинском структуром. Овај род се од осталих тапејарида углавном разликује по томе што је дентарна креста, која се пружала надоле са предњег дела доње вилице, била закривљена уназад и више развијена од врха ка дну него од напред ка назад. За његово разликовање користи се и комбинација других карактеристика лобање.
Истраживачи су утврдили да је род Europejara сродан бразилским тапејаридима, а с обзиром на његову старост, искористили су ову везу као доказ да је група потекла на северном палеоконтиненту Лауразије. Функција дентарних крести тапејарида је неизвесна, али сугерише се њихова улога у аеродинамици, терморегулацији или друштвеном понашању. Због облика лобања и вилица, сматра се да су били фругивори (хранили се воћем) или гранивори (хранили се семењем), а старост рода Europejara навела је ауторе описа да предложе да су тапејариди имали улогу у расејавању семена када су се скривеносеменице први пут појавиле. Europejara је познат из формације Ла Уергина, која представља суптропско мочварно окружење.
Откриће и именовање
мини|лево|alt=Мапа која приказује геологију у једној области Шпаније|Мапа која приказује локалитет Лас Ојас (звезда) и мезозојске слојеве Иберијских планина Регија Кастиља-Ла Манча у источној Шпанији садржи многа богата фосилна налазишта која обухватају период од прекамбријума до плеистоцена; локалитет Лас Ојас у Куенки, на југозападу Иберијских планина, посебно је познат по својој конзерват-лагерштете очуваности (са изузетно очуваним фосилима). Локалитет припада формацији Ла Уергина и датира из касног барема, у епохи ране креде. Налазиште је откривено 1985. године, а до 2023. године готово 30 ископавачких кампања изнело је на светлост дана преко 20.000 фосила; они се чувају у Музеју науке Кастиље-Ла Манче у Куенки. Очуваност и богатство фосилне флоре и фауне донели су овом локалитету светски научни углед, а регионална влада га је 2016. године прогласила Добром од културног значаја.
Године 2012, палеонтолог Ромен Вило (Romain Vullo) и његове колеге известили су о некомплетној лобањи науци непознатог птеросауруса (изумрлог реда летећих гмизаваца) из Лас Ојаса. Овај птеросаурус је први члан породице Tapejaridae познат у Европи, што допуњује иначе слабо познату фауну птеросауруса са овог локалитета. Претходно су тапејариди били недвосмислено познати само из Бразила и Кине, где су фосили птеросауруса сличне старости бројнији и комплетнији него у Европи. У то време, примерак је такође био најстарији познати тапејарид и најстарији познати безуби птеросаурус. Примерак (заведен као MCCM-LH 9413 у Музеју науке) постао је холотип новог рода и врсте Europejara olcadesorum. Генеричко име спаја име Европе (изведено од Европе из грчке митологије) где је пронађен, и сродног рода Tapejara, бразилског рода који дефинише кладус Tapejarinae. Само име Tapejara састављено је од речи из тупи-гварани језика tapi или tape, што значи „пут”, и yara или jara, што значи „господар”. Специфично име се односи на Олкаде, древни келтиберски народ из Хиспаније који је први населио област Куенке.
мини|alt=Линијски цртежи који приказују разбацане кости и место где би припадале у комплетној лобањи|десно|Цртеж који приказује очуване делове лобање холотипа и реконструкција целе лобање са овим деловима означеним црвеном бојом; scd је креста дентарне кости, po је посторбитална кост Холотип се састоји од задњег дела лобање са доњим вилицама, сабијеним на плочи и контраплочи од кречњака. Такође је присутно неколико разбацаних плочица које су чиниле склеротични прстен (коштани прстен унутар ока) и два елемента хиоида (језичне кости). Лобања је згњечена и спљоштена одозго надоле, при чему су кости леве посторбиталне регије (подручје иза орбите или очне дупље) померене, али је доња вилица готово потпуна и очувана је из бочне перспективе. Није очуван никакав интегумент, попут меког ткива или кератинских делова. Припрема фосила укључивала је уклањање елемената из матрице киселином, а за потребе описа фосил је фотографисан под ултраљубичастом светлошћу. Примерак је јавности представљен на догађају популаризације науке 2012. године, који је обухватио најбоље фосиле из Лас Ојаса у Музеју науке, где је публика могла да комуницира са истраживачима који су демонстрирали технике проучавања.
Опис мини|alt=Дијаграм који упоређује висину рода Europejara са висином човека, и поглед из ваздуха на његов распон крила|лево|Величина у поређењу са човеком На основу пропорција других тапејарида, аутори описа из 2012. године сматрали су род Europejara релативно малим птеросаурусом, са процењеним распоном крила од око 2 метра. Године 2023, поједини аутори из исте групе навели су распон крила од 3 до 4 метра, сврставајући Europejara међу птеросаурусе средње величине.
Тапејариди се одликују кратким лицима и надоле савијеним врховима вилица. Већина зрелих лобања имала је две кресте на горњој површини — једну на предњој страни (на премаксили, најпредњој кости горње вилице) и једну на задњој страни, док су кератинске структуре од меког ткива попуњавале простор између њих. Доње вилице одраслих јединки имале су заобљену кресту која се пружала надоле са дентарне кости на мандибуларној симфизи (где су се две половине доње вилице спајале на предњој страни). Иако је Europejara познат само по костима лобање, сродне врсте показују да су тапејариди имали сразмерно робусне и сложене рамене појасеве, издужене удове за своју величину тела, али прилично кратке прсте на крилима и стопала, као и веома кратке репове. Као птеросаурус, Europejara је био прекривен пикновлакнима налик длаци и имао је простране крилне мембране (које је истезао прст на крилу).
мини|alt=Крупни планови фрагмената костију|десно|Крупни планови лобање; А је посторбитална регија, Б је задњи део непца, а Ц је детаљ непца Обе максиле (кости које чине већи део горње вилице) код рода Europejara су очуване, мада непотпуно, са изложеним горњим ивицама, и формирају угао од око 12 степени. Посторбитална кост (кост иза очне дупље) је приближно троугласта, без видљивог шава (споја) између ње и југалне кости испод ње. Плочице склеротичног прстена су трапезоидног облика и танке. Сузна кост (кост која одваја очну дупљу од коштане ноздрве) је пробно идентификована и типична је за тапејариде, будући да је танка и фенестрирана (има отворе).
Доња темпорална фенестра (отвор иза очне дупље) на задњем делу лобање код рода Europejara била је уска, што показује положај квадратне кости (која чини део виличног зглоба). Непце је очувано у погледу одозго и има две уске, издужене хоане (унутрашње ноздрве), раздвојене танким ралом (део средине непца). Хиоидни апарат, структура која учествује у подршци језику и гркљану, очуван је у облику првог пара цератобранхијалних костију. Свака је дуга око 135 милиметара, пречника 2 милиметра, а њихове задње половине су благо закривљене.
лево|мини|alt=Илустрација главе са кљуном и великом крестом, поглед са стране и спреда|Реконструкције које приказују главу са стране и спреда Очувани део готово потпуне доње вилице дуг је 230 милиметара, са процењеном укупном дужином од 255 милиметара, а свака мандибуларна грана (половине које су чиниле доњу вилицу) висока је 22 милиметра. Већи део њихове дужине чине дентарне кости. Свака грана је робусна, а њихове горње и доње ивице су паралелне. Спољна бочна површина сваке гране је глатка, док унутрашња површина има плитка, добро изражена удубљења, а постоји и испупчење на горњој, унутрашњој површини сваке дентарне кости, што представља комбинацију која разликује овај род. Из бочне перспективе, резна ивица дентарних костију је благо сигмоидно закривљена у пределу мандибуларне симфизе. Горња површина симфизе је конкавна у попречном пресеку.
Europejara је имао дубоку, коштану кресту која се пружала надоле са дентарних костију и разликовала се од креста својих сродника по томе што је била закривљена уназад и више развијена од врха ка дну него од напред ка назад. Креста је била дубока најмање 90 милиметара, четири пута дубља од задњег дела доње вилице, и стога пропорционално дубља него код других тапејарида. Дентарна креста рода Europejara била је већа, развијенија и дубља од оних код кинеских тапејарида Sinopterus и Huaxiadraco, док су кресте бразилских родова Tapejara и Tupandactylus биле дуже од напред ка назад.
мини|alt=Крупни планови фосилних костију на плочи|Крупни планови доњих вилица; А је подручје мандибуларне симфизе на контраплочи, Б је дентарна креста главне плоче, чија су оријентација и облик карактеристични за овај род И премаксиларна и дентарна креста су ниске код родова Sinopterus и Huaxiadraco, док су добро развијене код Tapejara и Tupandactylus, што указује да се њихове димензије могу грубо повезати код тапејарида. Вило и колеге су стога закључили да дубока дентарна креста рода Europejara сугерише да је његова премаксиларна креста била релативно висока, и да је можда била закривљена уназад, одражавајући облик дентарне кресте.
Класификација
мини|лево|alt=Скелет птеросауруса постављен у пози за лет|Реконструисани скелет сродног рода Tapejara чије име чини део основе за име рода Europejara Europejara је класификован као члан породице птеросауруса Tapejaridae од стране Вилоа и колега у филогенетској анализи која је пратила њихов опис из 2012. године. У то време, ова група је била подељена на две потпородице; дуголике и велике Thalassodrominae, и кратколике и мање Tapejarinae, обе са добро развијеним лобањским крестама. Europejara је сврстан у другу групу због присуства дентарне кресте и степенасте горње ивице у пределу симфизе дентарне кости, што је јединствена особина тапејарина. Позиција рода Europejara унутар Tapejarinae била је слабо одређена због његове некомплетности. Аутори описа су навели да присуство тапејарида у Шпанији током барема показује да је група била распрострањена раније и шире широм палеоконтинента Гондване (јужни континент) и Лауразије (северни континент) него што се претходно знало, живећи од Бразила до Кине.
alt=Скелет птеросауруса са великим крестама у копненом ставу|мини|Реконструисани скелет сродног рода Tupandactylus