Лила Алкорн (15. новембар 1997 — 28. децембар 2014) била је америчка трансродна девојка чије је самоубиство привукло међународну пажњу. Пре своје смрти, објавила је опроштајно писмо на свом Тамблр блогу о друштвеним стандардима који утичу на трансродне особе и изразила наду да ће њена смрт покренути дијалог о дискриминацији, злостављању и недостатку подршке за трансродне особе.
Рођена и одрасла у Кингс Милсу у Охају, Алкорновој је на рођењу приписан мушки пол и одрасла је у породици повезаној са покретом Цркви Христа. Са 14 година, аутовала се као трансродна особа својим родитељима, Карли и Дагу Алкорну, који су одбили да прихвате њен женски родни идентитет. Када је имала 16 година, одбили су њен захтев да се подвргне терапији прилагођавања пола, уместо тога пославши је на хришћанску конверзиону терапију са намером да је убеде да одбаци свој родни идентитет и прихвати пол који јој је приписан на рођењу. Након што је својим школским друговима открила привлачност према мушкарцима, родитељи су је исписали из школе и укинули јој приступ друштвеним мрежама. У свом опроштајном писму, Алкорнова је навела усамљеност и отуђеност као кључне разлоге за своју одлуку да оконча живот и окривила је своје родитеље за изазивање ових осећања.
Алкорнова је искористила Тамблрову опцију за заказивање објава како би њено опроштајно писмо било објављено на интернету неколико сати након њене смрти, што је убрзо привукло међународну пажњу у традиционалним медијима и на друштвеним мрежама. Активисти за ЛГБТ права скренули су пажњу на инцидент као доказ проблема са којима се суочава трансродна омладина, док су у њен знак сећања одржана бдења широм Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства. Покренуте су петиције које су позивале на успостављање „Лилиног закона”, забране конверзионе терапије у Сједињеним Америчким Државама, што је наишло на подршку тадашњег председника Барака Обаме. У року од годину дана, град Синсинати је криминализовао конверзиону терапију. Лилини родитељи су били оштро критиковани због погрешног родовања и коришћења њеног мртвог имена у изјавама за медије, док их је активиста за ЛГБТ права Ден Севиџ сматрао одговорним за смрт њиховог детета, а корисници друштвених мрежа су их узнемиравали на интернету. Родитељи су бранили своје одбијање да прихвате Лилин идентитет и своје коришћење конверзионе терапије позивајући се на своја хришћанска уверења.
Живот
Лила Алкорн је рођена у Кингс Милсу у Охају, 15. новембра 1997. године. Описала је себе као једно од неколико деце које је одгајано у конзервативном хришћанском окружењу; она и њена породица присуствовали су североисточној Цркви Христа у Синсинатију, а била је приказана у профилу те цркве објављеном у чланку из 2011. у новинама The Christian Chronicle. Од 2014. године, породица је живела у Кингс Милсу. Према њеном опроштајном писму, Алкорнова се осећала „као девојчица заробљена у телу дечака” од своје четврте године, а почела је да се идентификује као трансродна девојка од 14. године, када је сазнала за тај термин. Одбацила је име које су јој дали родитељи. Када је потписала своје опроштајно писмо, прво је у заградама написала своје име након транзиције, затим је написала своје мртво име које је прецртала, и на крају је уобичајено написала своје презиме. Према њеном писму, одмах је обавестила мајку, која је реаговала „изузетно негативно” тврдећи да је то само фаза и да ју је Бог створио као мушкарца, тако да никада не би могла бити жена. Изјавила је да је због тога почела да мрзи себе и да је развила облик депресије.
Мајка је Лилу послала код хришћанских терапеута за конверзиону терапију, али је Лила касније испричала да је тамо само наишла на „још хришћана” који су јој говорили да је „себична и да греши” и да би „требало да тражи помоћ од Бога”. Са 16 година, тражила је да јој се дозволи терапија прилагођавања пола, али јој је одбијена дозвола: по њеним речима, „Осећала сам се безнадежно, да ћу само изгледати као мушкарац у дрегу до краја живота. На свој 16. рођендан, када нисам добила пристанак родитеља да започнем транзицију, плакала сам док нисам заспала.” Алкорнова је јавно открила своју привлачност према мушкарцима када је имала 16 година, јер је веровала да ће идентификација као геј у том тренутку бити одскочна даска ка каснијем аутовању као трансродне особе. Према речима пријатеља из детињства, Лила је наишла на позитиван пријем код многих у средњој школи Кингс, иако су њени родитељи били згрожени. По њеним речима, „Осећали су се као да нападам њихов имиџ и да сам им срамота. Желели су да будем њихов савршени мали стрејт хришћански дечак, а то очигледно није оно што сам ја желела.” Исписали су је из школе и уписали у једанаести разред онлајн школе Виртуелна академија Охаја.
Према Лилиним речима, родитељи су је одсекли од спољашњег света на пет месеци јер су јој забранили приступ друштвеним мрежама и многим облицима комуникације. Ово је описала као значајан фактор који је допринео њеном самоубиству. На крају школске године, вратили су јој мобилни телефон и дозволили јој да поново успостави контакт са пријатељима, иако је до тада, према њеним речима, њен однос са многима од њих постао затегнут, те је наставила да се осећа изоловано. Два месеца пре смрти, Алкорнова је потражила помоћ на Редиту, питајући кориснике да ли третман који спроводе њени родитељи представља злостављање деце. Тамо је открила да иако је родитељи никада нису физички напали, „увек су са мном разговарали веома погрдним тоном” и „говорили би ствари попут 'Никад нећеш бити права девојка' или 'Шта ћеш да радиш, да јебеш дечаке?' или 'Бог ће те послати право у пакао'. Због свега тога сам се осећала ужасно, тада сам била хришћанка па сам мислила да ме Бог мрзи и да не заслужијем да живим.” Даље је објаснила: „Трудила сам се из све снаге да оправдам њихове стандарде и будем стрејт мушкарац, али сам на крају схватила да мрзим религију и своје родитеље.” На Редиту, Лила је такође открила да су јој преписиване све веће дозе антидепресива Прозака. На крају своје објаве написала је: „Молим вас помозите ми, не знам шта да радим и не могу више да издржим ово.” Њен рачунар је пронађен у близини места самоубиства. Садржао је разговоре који су показивали да је планирала да скочи са моста који прелази преко Међудржавног пута 71 данима пре инцидента, али је потом контактирала телефонску линију за превенцију самоубистава и, како је испричала пријатељу, „углавном исплакала очи пар сати разговарајући са госпођом тамо”.
Смрт Пре своје смрти 28. децембра 2014, Лила је заказала да се њено опроштајно писмо аутоматски објави на њеном Тамблр налогу у 17:30. У писму је изјавила своју намеру да оконча свој живот, коментаришући:
Изразила је жељу да се сва њена имовина и новац донирају добротворној организацији за заступање трансродних особа, и позвала да се о питањима родног идентитета учи у школама. Писмо се завршило изјавом: „Моја смрт мора нешто да значи. Моја смрт мора бити убројана у број трансродних особа које ове године изврше самоубиство. Желим да неко погледа тај број и каже 'то је сјебано' и да то поправи. Поправите друштво. Молим вас.” Друга објава појавила се недуго затим; под насловом „Извините”, садржала је извињење њеним блиским пријатељима и браћи и сестрама због трауме коју ће им њено самоубиство проузроковати, али је такође садржала поруку њеним родитељима: „Јебите се. Не можете само тако да контролишете друге људе. То је погрешно.” Додатно, руком писано опроштајно писмо на којем је писало „Доста ми је свега” пронађено је на њеном кревету, али га је мајка бацила након што је полиција направила копију.
Према полицији, 28. децембра Лила је ходала Међудржавним путем 71 у близини Јунион Тауншипа када ју је ударио камион са полуприколицом нешто пре 2:30 ујутро близу излаза за Јужни Либан. Преминула је на лицу места. Верује се да је ходала 3 до 4 миље (око 4,8 до 6,4 km) од куће својих родитеља у Кингс Милсу пре него што је ударена.
До јутра 31. децембра, њено опроштајно писмо подељено је на Тамблру 200.000 пута. Пишући за Бостон глоуб, новинарка Мора Џонстон описала га је као „страствену објаву”. Опроштајно писмо је касније обрисано након што су Лилини родитељи тражили да се уклони, а блог је постао недоступан јавности. Према речима породичног свештеника, породица Алкорн је одлучила да одржи приватну сахрану након што су примили претње. Њено тело је наводно кремирано. Дана 30. априла 2015. године, Државна патрола Охаја прогласила је Лилину смрт самоубиством.
Реакција Родитељи Дана 28. децембра у 14:56 часова, Лилина мајка Карла Вуд Алкорн објавила је јавну поруку на Фејсбуку: „Мој слатки 16-годишњи син... отишао је јутрос кући на Небо. Изашао је у рану јутарњу шетњу и ударио га је камион. Хвала вам на порукама, љубазности и бризи коју сте нам упутили. Молим вас, наставите да нас чувате у својим молитвама.” Објава Карле Алкорн, која је укључивала Лилино мртво име, касније је обрисана. Породица Алкорн је јавно затражила приватност како би туговала у саопштењу које је издао Школски округ Кингс. У том саопштењу, особље из Лилине бивше школе, Средње школе Кингс, изјавило је да је она „била слатка, талентована, нежна 17-годишњакиња”, додајући да ће саветници бити доступни ученицима погођеним овим инцидентом. Минут ћутања одржан је у њено сећање пре кошаркашке утакмице средње школе Кингс 30. децембра.
мини|лево|Активиста за ЛГБТ права Ден Севиџ (на слици 2012) позвао је на кривично гоњење Лилиних родитеља након смрти њиховог детета.|алт=47-годишњи белац стоји иза говорнице, гледа десно од камере; има тамну косу и носи сиву мајицу са натписом "PENN"
Неки активисти за права транс особа јавно су критиковали Лилину мајку Карлу због погрешног родовања и коришћења мртвог имена њене ћерке у Фејсбук објави којом је најавила смрт тинејџерке. Неки појединци су касније објавили њене личне податке (доксовали) и узнемиравали Карлу преко њеног Фејсбук налога „из освете” за Лилину смрт. На Твитеру је амерички активиста за ЛГБТ права Ден Севиџ тврдио да би родитељи Алкорнове требало да буду кривично гоњени због своје улоге у изазивању смрти њихове ћерке, коментаришући да су је својим поступцима „бацили под тај камион”. Као правни преседан за такав поступак, навео је успешно кривично гоњење Даруна Равија након самоубиства Тајлера Клементија.</ref> Додао је да би такође требало покренути судски поступак против терапеута за конверзиону терапију који су саветовали Лилу, и предложио да би породица Алкорн требало да изгуби старатељство над својом осталом децом.
Карла Алкорн је одговорила на такве критике у интервјуу за CNN, изјавивши: „Али рекли смо му да га безусловно волимо. Волели смо га без обзира на све. Волела сам свог сина. Људи морају да знају да сам га волела. Био је добро дете, добар дечак.” Иако је признала да је Лила тражила операцију прилагођавања пола, Карла је изјавила да никада није чула да њено дете користи име „Лила”, пре него што је поновила своје одбијање да прихвати родни идентитет свог детета, додајући: „Ми то не подржавамо, из верских разлога.”</ref></ref> Изразила је забринутост због тога што је корисници друштвених мрежа сматрају „ужасном особом”, али је бранила своје поступке у опхођењу са дететом, наводећи на пример да је забранила приступ интернету како би спречила приступ „неприкладним” стварима. У имејлу упућеном телевизијској станици WCPO-TV из Синсинатија, Лилин отац Даг Алкорн је написао: „Ми веома волимо нашег сина... и скрхани смо његовом смрћу. Немамо жељу да улазимо у политичку олују или дебату са људима који га нису познавали. Желимо да тугујемо у приватности. Не гајимо злу вољу ни према коме. ... Само не желим да се наше речи користе против нас.” Дагова порука такође је укључивала Лилино мртво име.