„Отворено писмо Исусу Христу“ () је богохулни и слободоумни памфлет америчког писца и издавача Д. М. Бенета, први пут објављен у новембарском издању његовог радикалног часописа -{The Truth Seeker}- 1875. године. Дело представља теолошку полемику у форми отвореног писма упућеног Исусу Христу, у коме аутор провокативно поставља преко две стотине питања, доводећи у питање хришћанске догме, библијске парадоксе и историјске злочине почињене у име хришћанства. Памфлет је изазвао велики скандал и гнев хришћанских конзервативаца, посебно борца за „моралну чистоту“ Ентонија Комстока, и био је један од повода за Бенетово хапшење 1877. године.

Историјски контекст мини|десно|Д. М. Бенет, аутор „Отвореног писма Исусу Христу“ У Сједињеним Америчким Државама 19. века, јавно изражавање антирелигијских ставова могло је резултирати остракизмом, финансијском пропашћу, а повремено и затвором. ДеРобињ Мортимер Бенет (, 1818–1882), оснивач и уредник листа -{The Truth Seeker}-, био је један од најистакнутијих бораца за слободу говора тог доба. Његов лист, основан 1873. године, био је посвећен „науци, моралу, слободној мисли, слободним дискусијама, либерализму, полној равноправности, радној реформи, напретку, бесплатном образовању и свему што тежи да уздигне и еманципује људску расу“, супротстављајући се „свештенству, црквењаштву, догмама, сујеверју, задртости, незнању... и свему што понижава или оптерећује човечанство“.

Главни Бенетов противник био је Ентони Комсток, самоописани „плевач у божјој башти“, фанатични морални крсташ који је лобирао за и лично спроводио рестриктивни Комстоков закон из 1873. године. Овај закон је био толико широко дефинисан да је омогућавао прогон свега што је Комсток сматрао неморалним, укључујући и богохуљење. Бенет је без страха нападао Комстока, називајући га практично Кју-клукс-клановцем, а његову хришћанску клику „Кју-клукс-кланом“. Комстокови приватни дневници били су пуни похвала и молитви упућених Исусу, те је Бенетово „Отворено писмо Исусу Христу“ доживео као личну увреду и чин најгорег богохуљења.

Садржај писма Писмо почиње обраћањем „Његовој Екселенцији, Имануелу Џ. Христу, иначе званом ’Принц мира‘, ’Сунце праведности‘...“ Након увода у коме објашњава да је престао да се моли јер му молитве никада нису услишене, Бенет хронолошки испитује Христов живот, почевши од рођења и детињства. Пита се зашто јеванђелисти ћуте о том периоду, да ли је његова мајка била изложена психолошком утицају или хипнози, или на неки други начин онесвешћена, и да ли је то био „пример слободне љубави“.

Посебно су провокативна питања о односу Бога, Исуса и Ђавола. Бенет пита да ли је Богу било драже да Исус умре него „његов стари непријатељ и створење, Ђаво“ и закључује да, с обзиром на то да је Ђаво донео човечанству „образовање, науку, проналаске... и слободну мисао“, док су их црква и свештенство спутавали, Ђаво заправо испада „један прилично добар момак“.

У наставку, Бенет проглашава хришћанство „најмлађом митологијом“ и пита да ли је оно потпуни плагијат. Пита да ли је религија названа по Христу проузроковала „више крвопролића, прогона и патње од свих других религија света“ и подсећа на скандалозне папе попут Јована XXIII, осуђеног за седамдесет различитих злочина, и Александра VI, познатог по инцесту, завођењу сопствене ћерке и бројним убиствима.

Писмо се завршава снажним апелом да се „избришу с лица земље свa свештеничка превејаност (подмукли, мудријашки поступци свештеничког сталежа којима се народ држи у покорности и незнању), сујеверје, секташтво, лажи, све апсурде и наказе које су тако пљачкале човечанство, и да се започне ера истине, разума, здравог разума, науке, образовања, једноставности, братства и хуманости; одбацујући лажне богове, подле ђаволе, бескорисне спаситеље и понижавајућа веровања“.

Последице и прогон Ентони Комсток је 12. новембра 1877. године, у пратњи заменика савезног маршала, упао у редакцију -{The Truth Seeker}--а у Њујорку са налогом за хапшење 58-годишњег Бенета. Поред „Отвореног писма Исусу Христу“, спорна је била и Бенетова дистрибуција научног чланка Артура Б. Бредфорда „Како се торбари размножавају?“. Комсток је признао да је користио лажно име за поруџбину спорних памфлета поштом, што је био његов стандардни метод за фабриковање кривичних дела.

Током хапшења, Бенет је питао Комстока зашто не оптужи и Библијско друштво, тврдећи да Библија садржи више опсцености од било ког другог издања. У полицијском извештају, Комсток је Бенета описао као „све што је гнусно у богохуљењу и неверништву“ и особу чија је „идеја слободе да ради и говори шта жели без обзира на права, морал или слободе других“. Иако су закони о богохуљењу још увек постојали у неким државама, Бенету је на крају суђено на савезном нивоу за слање „опсценог“ материјала поштом по Комстоковом закону. Суђење је било једно од најзначајнијих и најмедијски пропраћенијих у то време.

Наслеђе „Отворено писмо Исусу Христу“ остаје запамћено као један од најконтроверзнијих и најхрабријих текстова америчке слободоумне традиције. Оно је сврстало Бенета у ред најхрабријих бораца за слободу изражавања у Позлаћеном добу, често називаног „ђавољим адвокатом“ од стране противника, односно мучеником слободе говора за своје хиљаде присталица. Ова борба се често пореди са савременим сукобима за слободу говора, попут напада на француски сатирични часопис Шарли Ебдо. Иако је сам Бенет на крају осуђен и провео време у затвору, његово дело се данас слави у круговима бораца за грађанске слободе, уз савремене кампање које траже његово постхумно помиловање.

Види још Д. М. Бенет Ентони Комсток Слобода говора Богохуљење

Референце

Литература

Спољашње везе Званични веб-сајт часописа -{The Truth Seeker}-

Категорија:Књиге 1875. Категорија:Политички памфлети Категорија:Слобода изражавања Категорија:Критика хришћанства Категорија:Атеистичка дела Категорија:Богохуљење