мини|Демонстранткиња костимирана као из романа Слушкињина прича користи слоган 2018. године мини|Жене у Аргентини користе костиме из ТВ серије Слушкињина прича за време протеста у прилог легализације абортуса „Рат против жена“ () је слоган у политици Сједињених Држава којим се описују одређене политике и законодавство Републиканске странке као настојање широких размера да се ограниче права жена, посебно репродуктивна права, укључујући абортус. Истакнути представници Демократске странке, попут Ненси Пелоси и Барбара Боксер, као и феминисти, користили су ту фразу да критикују заговорнике ових закона јер покушавају да наметну своје друштвене ставове женама путем законодавства.HoustonПоводом Међународног дана жена, NOW позива на окончање „Рата против жена“: Изјава председнице NOW Тери О'Нил (Национална организација за жене), 8. 3. 2011. , приступљено 12. 12. 2013. (вероватно саопштење за штампу). Слоган се користи и за описивање републиканских политика у областима као што су приступ репродуктивним здравственим услугама, посебно контрацепцији и услугама абортуса, затим дефинисање силовања у сврху јавног финансирања абортуса, кривично гоњење насиља над женама и дискриминацију на радном месту над женама.
Иако се користио у другим контекстима и пре 2010. године, постао је уобичајен слоган у америчком политичком дискурсу након конгресних избора 2010. године.Атлантик: Потпуно реактивна реакција Републиканске странке на Рат против жена. Гаранс Франке-Рута, август 2013. Тај термин се често користи да опише противљење контрацептивном мандату у Обамакеру и политикама ускраћивања средстава здравственим организацијама за жене које обављају абортусе, као што је Планирано родитељство. Концепт је поново привукао пажњу током председничких избора у САД 2016., када је републикански кандидат Доналд Трамп доспео у жижу јавности због низа провокативних изјава и поступака према женама.
Фразу и концепт су критиковали републиканци и неке конзервативне демократе, а председник Републиканског националног комитета Ринс Прибус описао ју је као претерано поједностављену фикцију коју промовишу демократе и медији,K Jensen, Прибус каже да је родна битка измишљена попут рата гусеница у Блумбергу док су други републиканци тврдили да се таква реторика користи да скрене пажњу са тога како председник Барак Обама и демократе воде економију. У августу 2012. контроверзне изјаве Тода Ејкина у вези са трудноћом и силовањем поново су ставиле концепт у средиште медијске пажње. Републиканци су покушали да окрену фразу против демократа користећи је да укажу на лицемерје, јер не критикују сексуалне скандале чланова своје странке, и зато што не подржавају законе против абортуса на основу пола.
Развој термина
Године 1989, радикална феминисткиња Андреа ДворкинThe Nation: Seeing Eye to Eye; A Radical Feminist Who Could Dine With (Not On) Conservatives, у Њујорк тајмс, § Недељни преглед, 17. 4. 2005., приступљено 9. 5. 2010. написала је у уводу књиге о „рату против жена“Дворкин, Андреа . У Дворкин, Андреа (1997. ()). Life and Death: Unapologetic Writings on the Continuing War Against Women (Њујорк: Free Press), стр. 89. и, 1997. године, сабрала је те и друге списе у књизи Life and Death, чији је поднаслов био Unapologetic Writings on the Continuing War Against Women.Дворкин, Андреа. Life and Death: Unapologetic Writings on the Continuing War Against Women, op. cit., корица I. Књига феминисткиње Сузан Фалуди из 1991. Backlash: The Undeclared War Against American Women, тврдила је да су током 1980-их медији створили „повратни удар“ против феминистичких достигнућа из 1970-их. Мемоари бивше републиканске политичке консултанткиње Тање Мелик из 1996, The Republican War Against Women: An Insider's Report from Behind the Lines, описују прихватање антиабортусног покрета и противљења Амандману о једнаким правима од стране републиканаца као одступање од феминистичких циљева.
Администрација Џорџа В. Буша наишла је на отпор феминисткиња и активисткиња за права жена током целог његовог председниковања. Године 2004. Феминист прес објавио је збирку есеја Лоре Фландерс The W Effect: Bush's War On Women. Исте године, књига Силвије Федеричи Калибан и вештица користила је „рат против жена“ као оквир за анализу реструктурирања родних односа у раној модерној Европи. Године 2006, критика економисткиње Барбаре Финлеј о поступању Бушове администрације према женама објављена је у издању Зед букс под насловом George W. Bush and the War on Women: Turning Back the Clock on Progress.
На међуизборима 2010., Републиканска странка (ГОП) освојила је већину у Представничком дому. Дана 4. јануара 2011, дан након што се Конгрес састао, Кејли Џој Греј са либералног блога Дејли кос написала је коментар под насловом „Предстојећи рат против жена“. У чланку је навела многе мере које су републиканци намеравали да прогурају кроз Представнички дом, укључујући законе о личности, законе о феталном болу и настојање да се ускрате средства Планираном родитељству. У фебруару 2011. чланак на Алтернету ауторки Саре Селцер и Лорен Кели под насловом „9 нових закона у републиканском рату против жена“ почео је да документује законодавство на државном нивоу које ограничава приступ и права на абортус. Тог истог месеца, представник Њујорка Џеролд Надлер назвао је предложени Закон о забрани финансирања абортуса пореским обвезницима, једну од првих акција Конгреса и ону која би променила политику тако да само жртве „силовања силом“ или сексуалног злостављања деце могу да се квалификују за Медикејд финансирање абортуса, „потпуно новим фронтом у рату против жена и њихових породица“. Представница Флориде и председница Демократског националног комитета Деби Васерман Шулц почела је да користи термин „рат против жена“ у марту 2011.
Репродуктивна права мини|240п|Зерлина Максвел, у едиторијалу за U.S. News & World Report, навела је ове податке Гутмахер института као доказ „рата против америчких жена“. Налази, према Гутмахер институту, показују да су државна ограничења абортуса значајно порасла 2011. године.
Слоган „рат против жена“ често се користио да опише незапамћен пораст броја усвојених одредби у вези са здрављем жена и репродуктивним правима 2011. и 2012. године. Током 2011. државне скупштине широм Сједињених Држава представиле су преко 1.100 одредби у вези са здрављем жена и репродуктивним правима, а у првом кварталу 2012. представљено је још 944, од којих би половина ограничила приступ абортусу. Законодавство је било усмерено на обавезне ултразвуке, сужавање периода када се абортус може обавити и ограничавање покрића трошкова абортуса од стране осигурања.
Ограничења абортуса
Демократска стратешкиња Зерлина Максвел написала је едиторијал за U.S. News & World Report у којем је навела анализу Гутмахер института која показује да су државне скупштине донеле 135 закона који утичу на репродуктивна права жена као доказ да „републикански 'Рат против жена' није фикција.“ Анализа је показала да се између 2000. и 2011. значајно повећао број држава непријатељски расположених према правима на абортус, и да је 2011. забележен незапамћен пораст броја одредби које су усвојиле државне скупштине, а које ограничавају абортус.
Многе државе усвојиле су модел закона који је написала организација Американци уједињени за живот, активистичка група против абортуса. У јуну 2011. Шармејн Јоест и Дениз М. Берк из организације Американци уједињени за живот осврнуле су се на тај израз у коментару за Волстрит џорнал, написавши да „Индијани прети губитак савезних средстава за здравствену заштиту и извргнута је руглу јер је 'објавила рат женама'.“
Обавезни ултразвуци мини|десно|Ултразвучни снимак фетуса у 14. недељи (профил) Током 2011. и 2012. „рат против жена“ коришћен је да опише законе које су донеле многе државе, а који захтевају да се жене које траже абортус прво подвргну ултразвуку који је прописала влада. Неке државе захтевају да жене погледају слику фетуса, а друге захтевају да им се понуди прилика да чују откуцаје срца фетуса. С обзиром на то да трудноћа многих жена није довољно одмакла да би се добила слика традиционалним ултразвуком, могу бити потребни трансвагинални ултразвуци, који подразумевају да лекар убацује сонду у вагину жене, али ови захтеви се разликују од државе до државе. Критичари су довели у питање вредност обављања медицински непотребне процедуре и окарактерисали је као сличну законској дефиницији силовања у неким државама. Књижевница Меган Карпентијер подвргла се процедури и навела да, иако није упоредива са силовањем, била је „непријатна до бола, емотивно покретачка... и нешто што ниједна влада не би смела да присиљава своје грађане да прођу ради истицања политичке поенте.“ Међутим, у чланку који критикује претпоставке обе стране у овом питању, социолошкиња Трејси Вајц, која се противи обавезном ултразвуку, напомиње да је „употреба трансвагиналних ултразвука рутинска међу пружаоцима услуга абортуса.“
Законодавци Вирџиније усвојили су 2012. закон који захтева да жене ураде ултразвук пре абортуса. Закон, који је потписао гувернер Боб Мекдонел, захтевао би да пружалац услуге абортуса направи копију слике фетуса и укључи је у досије пацијенткиње. У Луизијани, где се од трудница већ захтева да погледају ултразвучне снимке својих фетуса пре него што добију абортус, законодавци су предложили закон који би захтевао да слушају и откуцаје срца ембриона/фетуса. Гувернер Пенсилваније Том Корбет наишао је на критике када је рекао за нови закон о обавезном трансвагиналном ултразвуку у његовој држави: „Не можете никога натерати да гледа, у реду? Јер само треба да затворите очи. Све док је споља, а не унутра.“
Гестацијска ограничења за абортус
У јуну 2013. представник Трент Френкс из Аризоне усвојио је у Одбору за правосуђе Представничког дома национални закон којим би се забранили абортуси након 20. недеље трудноће. Предлог закона није укључивао изузетке за силовање, инцест или здравље мајке. Одговарајући на недостатак изузетка за жртве силовања у закону, Френкс је изјавио да је „инциденца силовања која резултира трудноћом веома ниска“, што је упоређено са контроверзним изјавама Тода Ејкина; студије показују да је инциденца трудноће услед силовања приближно једнака или већа од стопе из споразумног секса.Тврдња да је инциденца силовања која резултира трудноћом 'веома ниска': Провера чињеница Вашингтон поста Након тога, Комитет за правила Представничког дома додао је изузетке за силовање и инцест. Законодавци Џорџије усвојили су HB 954, „закон о феталном болу“ који криминализује абортусе обављене након 20. недеље трудноће. Закон, који не садржи изузетке за силовање или инцест, противници су назвали „законом о женама као стоци“ након што је представник Тери Ингланд упоредио жене које траже абортус због мртворођених фетуса са рађањем телади и прасића на фарми.
У априлу 2012. Аризона је усвојила закон који забрањује абортусе 20 недеља након последње менструације жене. Судија Окружног суда првобитно је потврдио ову забрану, али је Апелациони суд Деветог округа пресудио у августу 2012. да се забрана не може примењивати док се не одлучи по жалби на закон. Девети округ је затим прогласио закон неуставним у мају 2013. Осам других држава, укључујући Небраску, Алабаму, Џорџију, Индијану, Ајдахо и Оклахому, донеле су такве законе; за разлику од Аризоне, гестацијска старост у овим државама се рачуна од оплодње (20 недеља након оплодње – што значи 22 недеље ЛМП). Године 2013. савезни судија је прогласио забрану у Ајдаху неуставном. Државе попут Охаја предложиле су забрану абортуса након шест недеља, што је најраније време када се срчана активност ембриона или фетуса обично може открити.
Дефинисање почетка људске личности
Године 2011. гласачи у Мисисипију одбацили су Иницијативу 26, меру која би прогласила да људски живот почиње оплодњом, а која је имала подршку конзервативних републиканаца и демократа. Критичари иницијативе указивали су да би закон учинио абортус незаконитим чак и у случајевима када је живот мајке у опасности.
Циљана регулација пружалаца услуга абортуса