Спортска кардиологија је субспецијалност кардиологије. Може се такође сматрати субспецијалношћу спортске медицине (или медицине спорта и вежбања), или алтернативно хибридном субспецијалношћу која обухвата кардиологију и спортску медицину. Ургентна медицина је још једна медицинска грана која се делимично преклапа са спортском кардиологијом. Спортска кардиологија се данас сматра засебном субспецијалношћу у Европи и САД, са основним наставним планом развијеним у оба региона. У Европи је традиционално била сврстана у превентивну кардиологију, али се спортска кардиологија сада сматра посебном облашћу. У САД се такође развила од области посебног интересовања до засебне субспецијалности.
Спортска кардиологија се може грубо поделити у две области: Превенција срчаног застоја и изненадне срчане смрти код особа које вежбају, укључујући и оне без познатих срчаних болести. Ово обухвата и примарну превенцију и акутно реаговање. Лечење спортиста и других особа које вежбају са познатом срчаном болешћу.
Превентивни аспект спортске кардиологије нешто се више поклапа са специјалношћу спортске медицине (лекари који брину о спортистима и особама које вежбају), акутно реаговање са ургентном медицином, док је лечење спортиста са познатом срчаном болешћу више усклађено са кардиолошком страном спортске кардиологије. Спортска кардиологија као кардиолошка субспецијалност преклапа се са електрофизиологијом, тестовима оптерећења срца, ехокардиографијом и другим кардиолошким имиџингом, генетичким тестирањем и кардиомиопатијама.
Формално образовање за лекаре сада је доступно у спортској кардиологији, попут мастер студија из спортске кардиологије на Универзитету Сент Џорџис у Лондону () и на Универзитету у Падови у Италији (директор проф. Доменико Корадо).
Изненадна срчана смрт код спортиста
Изненадна срчана смрт (СЦД) је веома редак, али посебно трагичан догађај који погађа наизглед здраве младе људе или људе у раним средњим годинама. Изненадна срчана смрт се јавља код отприлике једног на 100.000 младих спортиста годишње, углавном на утакмицама или тренинзима, али повремено и у стању мировања.
Уобичајене категорије узрока изненадне срчане смрти су: Кардиомиопатије Поремећаји спровођења Коронарна артеријска болест Commotio cordis Непознати узроци, за које се сматра да су најчешће повезани са миокардитисом услед вирусне болести
Кардиомиопатије и болести спроводног система одговорне су за већину изненадних срчаних смрти код младих спортиста (млађих од 30 година), док коронарна артеријска болест (често латентна код релативно младих особа) повећава ризик са годинама и далеко је најчешћи узрок изненадне срчане смрти код спортиста старијих од 35 година. Commotio cordis је ређи узрок, али је изазван спољашњом силом, а не унутрашњом абнормалношћу срца.
Превенција изненадне срчане смрти код спортиста
Класификација спортова према ризику од изненадне срчане смрти Спортови су класификовани према различитим нивоима ризика од изненадне срчане смрти за такмичаре. Спортови са високим статичким и динамичким оптерећењима представљају највећи ризик, имајући у виду да су за поједине спортисте у овим спортовима ризици и даље веома мали. Веслање, бициклизам и кошарка спадају међу спортове са највећим годишњим ризиком. Фудбал бележи највећи број младих спортиста који доживе срчани застој, с обзиром на то да је спорт средњег ризика који се масовно игра широм света. Ризик је већи код мушких него код женских спортиста.
Скрининг спортиста за превенцију изненадне срчане смрти
Скрининг спортиста у циљу превенције СЦД-а је контроверзна област. Генерално, медицински скрининг се сматра потенцијално корисним за стања или болести које су релативно честе, а није користан за ретка стања због вероватно великог броја лажно позитивних резултата. СЦД је ретка појава, те стога скрининг нужно има високу стопу лажно позитивних резултата (односно, спортисти означени као потенцијално небезбедни за учешће у спорту високог нивоа, али који не би умрли ако би наставили да се баве спортом). Ипак, због страха од СЦД-а и професионалне потребе за тренирањем и такмичењем изузетно високим интензитетом у професионалном и елитном спорту, скрининг је успостављен као стандард неге у многим земљама света.
Земља са најуспостављенијим програмом скрининга за срчане болести код спортиста је Италија, где је то обавезно по закону. Током више деценија стопа СЦД-а у Италији се смањила, вероватно због националног скрининга. Неки стручњаци доводе у питање да ли је стопа можда смањена другим средствима, и да ли је искључивање великог броја младих људи из интензивног спорта сваке године оправдано.
Договорене су међународне смернице о томе шта представља нормалан, а шта абнормалан ЕКГ код спортиста приликом скрининга асимптоматских спортиста. Конференција из 2025. године ажурирала је међународне критеријуме за дефиниције нормалног и абнормалног ЕКГ-а код спортиста.
У Европи, Уједињеном Краљевству и Аустралији, стандард неге генерално укључује ЕКГ као део стандардног програма скрининга. Иако се ЕКГ ради за многе спортисте у САД, већа је вероватноћа да ће стандард неге бити годишња анамнеза и физикални преглед, док се ЕКГ изводи само уколико постоји разлог за забринутост при клиничкој презентацији.
Једна од највећих добротворних организација у Уједињеном Краљевству је Cardiac Risk in the Young (CRY), која спроводи редовне скрининге.
Организација спортских догађаја и реаговање на срчани застој мини|Зидни аутоматски екстерни дефибрилатор (АЕД) на спортском борилишту
Теоретски, срчани застој на спортском догађају, иако веома редак, може се предвидети, па би стога стопа преживљавања након застоја требало да буде већа уколико је имплементиран добар план управљања у хитним ситуацијама. Немају сви стадиони и спортски терени аутоматске екстерне дефибрилаторе (АЕД), посебно на аматерском нивоу. Такође, немају сви догађаји добро обучено особље (лекаре, болничаре и особље квалификовано за основно одржавање живота). Коначно, чак и са присутним АЕД-овима и особљем, због реткости срчаног застоја у заједници, посебно код младих људи, особље на догађају можда није добро или недавно обучено да реагује, или можда неће бити концентрисано у тренутку застоја.
Планирање догађаја је стога кључна компонента спортске кардиологије, иако планирање догађаја иначе не би било у домену медицинске специјалности. Обезбеђивање довољног броја обученог медицинског, парамедицинског и другог особља или волонтера на спортским догађајима, брза доступност АЕД-ова или возила хитне помоћи (или обоје), као и спремност тих квалификованих особа да реагују на застој, вероватно доводи до већег смањења стопе изненадне срчане смрти у спорту него било која друга мера. Стога, одлично разумевање параметара безбедног планирања догађаја представља кључну тему у спортској кардиологији.
Лечење познатих срчаних болести код спортиста Хипертрофична кардиомиопатија
Хипертрофична кардиомиопатија (ХКМ) или ХОКМ (О = опструктивна) сматра се најчешћим узроком изненадне срчане смрти код младих спортиста који се може спречити. Међутим, потешкоћа лежи у томе што се преклапа са чешћим синдромом спортског срца, а огромна већина откривених случајева је блага, што чини нејасним да ли је безбедно наставити са бављењем интензивним спортом.
Аритмогена кардиомиопатија десне коморе
Аритмогена кардиомиопатија десне коморе (АРВЦ) ређа је од ХКМ-а, али је обично јасније прогресивна, повезана са интензивном активношћу и обично има јасније индикације за избегавање високо интензивних спортских активности. Чешћа је у одређеним генетским основама. Сматра се да је велики део смањења броја смртних случајева у Италији од увођења националног скрининга последица смањења АРВЦ-а.
Синдром продуженог QT интервала
Синдром продуженог QT интервала је породично стање које није често, али је познат узрок изненадне смрти код младих људи. Може изазвати срчани застој током спортских активности, али и приликом обављања других активности које повећавају срчану фреквенцију.
Бругада синдром
Бругада синдром је такође веома ретко породично стање и познат узрок изненадне смрти код младих. Многи смртни случајеви се дешавају током неактивности, а ређе је узрок изненадне смрти током бављења спортом.
Атријална фибрилација код спортиста
Атријална фибрилација (АФ) чешћа је у неактивној, старијој популацији него у неактивној младој популацији. Међутим, постоји обрнута J-крива, јер елитни спортисти који се баве веома напорним спортовима имају вишу стопу АФ-а од умерено активних људи. Док је познато да је АФ који се јавља у неактивној старијој популацији повезан са повећаним ризиком од можданог удара, непознато је да ли АФ код спортиста повећава ризик од изненадне смрти или можданог удара. АФ код спортиста може се лечити минимално инвазивном процедуром познатом као аблација.
Волф-Паркинсон-Вајтов синдром
Волф-Паркинсон-Вајтов синдром (ВПВ) познат је узрок аритмије код младих особа. Изазива суправентрикуларну тахикардију током вежбања. Најчешће ово доводи до престанка вежбања када дође до СВТ-а. Може довести до срчаног застоја, али углавном не долази до тога. Такође се може успешно лечити минимално инвазивном процедуром познатом као аблација.
Имплантабилни кардиовертер-дефибрилатори код спортиста
Имплантабилни кардиовертер-дефибрилатор (ИКД уређај) може се користити код спортисте који је или претходно имао срчани застој или је познато да има веома висок ризик од срчаног застоја, како би се покренуо унутрашњи шок за кардиоверзију срца у случају појаве фаталног ритма.
Види још Спортска медицина Кардиологија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Викикњиге: Изненадна срчана смрт код спортиста European Journal of Preventive Cardiology
Категорија:Кардиологија Категорија:Спортска медицина