Дијаконија представља служење ближњем у духу хришћанске љубави и самопожртвовања; у ужем значењу означава основну службу ђакона или специјалне задатке црквених органа.
Своје корене овај појам вуче из позива на служење које је упутио сам Исус Христос свим хришћанима рекавши апостолима: „Који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе" (Мк 10, 43–45).
Служење другоме по дару добијене благодати нагласио је и апостол Петар: „Служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије... ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог" (1. Пт 4,10-11). Нови завет износи облике дијаконија. У духовном и верском смислу то је проповед јеванђеља, тј. Света литургија за трпезом Господњом, што је суштина апостолства и свештенства. У материјалном погледу дијаконија подразумева задовољавање основних потреба ближњих и целе заједнице. У том смислу ђакони су своју службу почели служењем за трпезом љубави. На први поглед, као да дијаконија трпеза противуречи дијаконија речи Божје, у суштини један облик не искључује други јер су први ђакони служили за трпезом, али и проповедали, крштавали, јеванђелизирали.
Протестанти термин дијаконија примењују на све црквене службе, нарочито у унутрашњем мисионарству. Грчка православна црква користи термин „апостолска дијаконија" у смислу установе под општим надзором црквене администрације. У Византији је постојала „женска дијаконија " где су службу ближњем обављале ђаконисе и монахиње женских манастира. Римокатолици женску дијаконију поверавају многобројним женским монашким редовима. Дијаконија је основ савремене хуманитарне делатности без обзира на државно уређење и религиозну припадност.
Референце
Категорија:Хришћанство Категорија:Теологија