У економији, слободно тржиште је економски систем у коме се цене робе и услуга одређују понудом и потражњом коју изражавају продавци и купци. Таква тржишта, како је моделирано, функционишу без интервенције владе или било ког другог спољног ауторитета. Заговорници слободног тржишта као нормативног идеала супротстављају га регулисаном тржишту, у коме влада интервенише у понуди и потражњи помоћу различитих метода као што су порези или прописи. У идеализованој економији слободног тржишта, цене робе и услуга се одређују искључиво понудама и понудама учесника.
Научници супротстављају концепт слободног тржишта концепту координисаног тржишта у областима проучавања као што су политичка економија, нова институционална економија, економска социологија и политикологија. Све ове области наглашавају важност институција које доносе правила, а које су спољашње у односу на једноставне силе понуде и тражње, у тренутно постојећим тржишним системима, које стварају простор за деловање тих сила како би контролисале производњу и дистрибуцију. Иако се слободна тржишта обично повезују са капитализмом у савременој употреби и популарној култури, слободна тржишта су такође била компоненте у неким облицима тржишног социјализма.
Историјски гледано, слободно тржиште се такође користило као синоним за друге економске политике. На пример, заговорници laissez-faire капитализма могу га називати капитализмом слободног тржишта јер тврде да он постиже највећу економску слободу. У пракси, владе обично интервенишу како би смањиле екстерналије као што су емисије гасова стаклене баште; иако могу користити тржишта да би то учиниле, као што је трговина емисијама угљеника.
Економски системи
Капитализам Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву над средствима за производњу и њиховом коришћењу ради профита.Chris Jenks. Core Sociological Dichotomies. "Capitalism, as a mode of production, is an economic system of manufacture and exchange which is geared toward the production and sale of commodities within a market for profit, where the manufacture of commodities consists of the use of the formally free labor of workers in exchange for a wage to create commodities in which the manufacturer extracts surplus value from the labor of the workers in terms of the difference between the wages paid to the worker and the value of the commodity produced by him/her to generate that profit." London; Thousand Oaks, CA; New Delhi. Sage. Централне карактеристике капитализма укључују акумулацију капитала, конкурентна тржишта, систем цена, приватну својину и признавање права на власништво, добровољну размену и најамни рад... Simon & Schuster. . У капиталистичкој тржишној економији, доношење одлука и инвестиције одређује сваки власник богатства, имовине или производних способности на тржиштима капитала и финансијским тржиштима, док цене и дистрибуцију робе и услуга углавном одређује конкуренција на тржиштима робе и услуга.
Економисти, историчари, политички економисти и социолози усвојили су различите перспективе у својим анализама капитализма и препознали су различите облике истог у пракси. То укључује laissez-faire или капитализам слободног тржишта, државни капитализам и капитализам благостања. Различити облици капитализма карактеришу различити степен слободних тржишта, јавног власништва, препреке слободној конкуренцији и државно санкционисане социјалне политике. Степен конкуренције на тржиштима и улога интервенције и регулације, као и обим државног власништва, разликују се у зависности од различитих модела капитализма.Macmillan Dictionary of Modern Economics, 3rd Ed., 1986, Степен у којем су различита тржишта слободна и правила која дефинишу приватну својину су питања политике и политичких одредби. Већина постојећих капиталистичких економија су мешовите економије које комбинују елементе слободних тржишта са државном интервенцијом, а у неким случајевима и економским планирањем.. First Edition. . Melbourne, Australia. 2002.
Тржишне економије су постојале под многим облицима владавине и у многим различитим временима, местима и културама. Модерна капиталистичка друштва – обележена универзализацијом друштвених односа заснованих на новцу, константно великом и системском класом радника који морају да раде за плату (пролетаријат) и капиталистичком класом која поседује средства за производњу – развила су се у западној Европи у процесу који је довео до индустријске револуције. Капиталистички системи са различитим степеном директне владине интервенције од тада су постали доминантни у западном свету и настављају да се шире. Показало се да је капитализам снажно повезан са економским растом.
Класична економија За класичне економисте попут Адама Смита, термин слободно тржиште односи се на тржиште слободно од свих облика економских привилегија, монопола и вештачких оскудица. Они кажу да то имплицира да економске ренте, које описују као профит генерисан због недостатка савршене конкуренције, морају бити смањене или елиминисане колико год је то могуће путем слободне конкуренције.
Економска теорија сугерише да су приноси од земљишта и других природних ресурса економске ренте које се не могу смањити на такав начин због њихове савршено нееластичне понуде. Неки економски мислиоци наглашавају потребу за дељењем тих ренти као суштински услов за добро функционисање тржишта. Сугерише се да би ово елиминисало потребу за редовним порезима који негативно утичу на трговину, као и да би ослободило земљиште и ресурсе који се спекулишу или су монополизовани, две карактеристике које побољшавају конкуренцију и механизме слободног тржишта. Винстон Черчил је подржао овај став следећом изјавом: „Земљиште је мајка свих монопола“. Амерички економиста и социјални филозоф Хенри Џорџ, најпознатији заговорник ове тезе, желео је да то постигне кроз порез на високу вредност земљишта који замењује све остале порезе. Следбеници његових идеја често се називају џорџистима или геоистима и геолибертаријанцима.
Леон Валрас, један од оснивача неокласичне економије који је помогао у формулисању теорије опште равнотеже, имао је веома сличан став. Тврдио је да се слободна конкуренција може остварити само под условима државног власништва над природним ресурсима и земљиштем. Поред тога, порези на доходак би могли бити укинути јер би држава добијала приход за финансирање јавних услуга кроз поседовање таквих ресурса и предузећа.
Laissez-faire
Принцип laissez-faire изражава склоност ка одсуству нетржишних притисака на цене и плате, као што су они од дискриминаторних владиних пореза, субвенција, царина, прописа или владиних монопола. У делу „Чиста теорија капитала“, Фридрих Хајек је тврдио да је циљ очување јединствене информације садржане у самој цени.
Према Карлу Поперу, идеја слободног тржишта је парадоксална, јер захтева интервенције са циљем спречавања интервенција.
Иако се laissez-faire систем обично повезује са капитализмом, постоји слична економска теорија повезана са социјализмом која се назива левичарски или социјалистички laissez-faire, такође познат као анархизам слободног тржишта, антикапитализам слободног тржишта и социјализам слободног тржишта, како би се разликовао од laissez-faire капитализма. Критичари laissez-faire система, како се обично схвата, тврде да би истински laissez-faire систем био антикапиталистички и социјалистички./Autonomedia Амерички индивидуалистички анархисти, попут Бенџамина Такера, видели су себе као економске социјалисте слободног тржишта и политичке индивидуалисте, док су тврдили да је њихов „анархистички социјализам“ или „индивидуални анархизам“ „доследни манчестеризам “..
Социјализам Различити облици социјализма засновани на слободном тржишту постоје од 19. века. Међу раним значајним социјалистичким заговорницима слободног тржишта су Пјер Жозеф Прудон, Бенџамин Такер и рикардијански социјалисти. Ови економисти су веровали да истински слободна тржишта и добровољна размена не могу постојати у експлоататорским условима капитализма. Ови предлози су се кретали од различитих облика радничких задруга које послују у економији слободног тржишта, као што је мутуалистички систем који је предложио Прудон, до државних предузећа која послују на нерегулисаним и отвореним тржиштима. Ове моделе социјализма не треба мешати са другим облицима тржишног социјализма (нпр. Лангеов модел) где су јавна предузећа координисана различитим степенима економског планирања или где се цене капиталних добара одређују путем одређивања цена на основу маргиналних трошкова.
Заговорници социјализма слободног тржишта, попут Јарослава Ванека, тврде да истински слободна тржишта нису могућа у условима приватног власништва над производном имовином. Уместо тога, он тврди да класне разлике и неједнакости у приходима и моћи које произилазе из приватног власништва омогућавају интересима доминантне класе да искриве тржиште у своју корист, било у облику монопола и тржишне моћи, било коришћењем свог богатства и ресурса за доношење владиних политика које користе њиховим специфичним пословним интересима. Поред тога, Ванек наводи да радници у социјалистичкој економији заснованој на задружним и самоуправним предузећима имају јаче подстицаје да максимизирају продуктивност јер би добијали део профита (на основу укупног учинка свог предузећа) поред тога што би примали своју фиксну плату или надницу. Јачи подстицаји за максимизирање продуктивности које он сматра могућим у социјалистичкој економији заснованој на задружним и самоуправним предузећима могли би се постићи у економији слободног тржишта ако би компаније у власништву запослених биле норма, како су то замислили разни мислиоци, укључујући Луиса О. Келса и Џејмса С. Албуса.. Interview by Albert Perkins. Retrieved March 17, 2011.
Социјалисти такође тврде да капитализам слободног тржишта доводи до претерано искривљене расподеле прихода и економске нестабилности, што заузврат доводи до друштвене нестабилности. Корективне мере у облику социјалне заштите, прерасподеле опорезивања и регулаторних мера и њихови повезани административни трошкови који су потребни стварају агентске трошкове за друштво. Ови трошкови не би били потребни у самоуправној социјалистичкој економији.The Political Economy of Socialism, by Horvat, Branko (1982),
Критика тржишног социјализма долази из два главна правца. Економисти Фридрих Хајек и Џорџ Стиглер тврдили су да социјализам као теорија није погодан за демократске системе и да би се чак и најблагонаклонија држава суочила са озбиљним проблемима у имплементацији.
Модернија критика социјализма и тржишног социјализма имплицира да чак ни у демократском систему социјализам не може постићи жељени ефикасан исход. Овај аргумент тврди да демократска владавина већине постаје штетна за предузећа и индустрије и да формирање интересних група искривљује оптимални тржишни исход.
Концепти
Економска равнотежа мини|Дијаграм који приказује „ефекте слободе цена“ Теорија опште равнотеже је показала да, под одређеним теоријским условима савршене конкуренције, закон понуде и тражње утиче на цене ка равнотежи која уравнотежује потражњу за производима са понудом. По овим равнотежним ценама, тржиште дистрибуира производе купцима према преференцији или корисности сваког купца за сваки производ и унутар релативних граница куповне моћи сваког купца. Овај резултат се описује као тржишна ефикасност, или прецизније Паретова ефикасност.
Ниске баријере за улазак Слободно тржиште не захтева директно постојање конкуренције; међутим, захтева оквир који слободно дозвољава новим учесницима на тржишту. Стога је конкуренција на слободном тржишту последица услова слободног тржишта, укључујући и то да учесници на тржишту не буду спречени да следе свој профитни мотив.
Савршена конкуренција и тржишни неуспех Одсуство било ког од услова савршене конкуренције сматра се тржишним неуспехом. Регулаторна интервенција може пружити заменску силу за сузбијање тржишног неуспеха, што наводи неке економисте да верују да неки облици регулације тржишта могу бити бољи од нерегулисаног тржишта у обезбеђивању слободног тржишта.