Подгрмеч је планинска и историјско-географска област у северозападној Босни и Херцеговини, везана за планину Грмеч и околна насеља. Представља важан део Босанске Крајине, познат по народној традицији, епском стваралаштву, сточарском начину живота и значајној улози у Народноослободилачкој борби током Другог светског рата.
Географија Планина Грмеч простире се у правцу северозапад–југоисток између река Уне и Сане. Највиши врх је Црни врх (1.605 m).
Границе Подгрмеча оквирно чине:
север – Нови Град и подручје Козаре, запад – Бихаћ и Босанска Крупа, југ – Босански Петровац и Клековача, исток – Сански Мост, Кључ и река Сана.
Ужи Подгрмеч У ужи Подгрмеч убрајају се села и засеоци смештени на обронцима и у унутрашњости Грмеча: општина Сански Мост – Врхпоље, Подови, Крухари, Јасеница, Модра, Кијево, Скуцани Вакуф, општина Босански Петровац – Врточе, Пећи, Колунић, Бравски Ваганац, општина Босанска Крупа – Црни Луг, Арапуша, Иванска, општина Нови Град – села према Масловарама и Саници.
Шири Подгрмеч Шири Подгрмеч обухвата долине и градове који су културно, економски и историјски повезани с Грмечом.
Главна насеља ширег Подгрмеча:
Сански Мост и околна села (Трнова, Шеховци, Каменград), Босански Петровац (Дринић, Бјелај, Крњеуша), Кључ и долина Санице, Босанска Крупа (Радићи, Пишталине), Нови Град (Добриљин, Пољавнице, Пруси), делови Приједора – југоисточни и јужни крајеви према Санском Мосту, укључујући Расавце, који иако административно припадају општини Приједор, могу се сврстати у шири Подгрмеч због географског положаја према Санском Мосту и обронцима Грмеча. Оштра Лука – села према Сани (Доња и Горња Козица, Гаревица, Усорци), делови Бихаћа и Мркоњић Града.
Историја
Средњи век Простор Подгрмеча био је рубни део средњовековне босанске државе. На подручју Санице и Бјелаја сачувани су стечци и некрополе.
Османско доба Планински простор био је уточиште хајдука, а становништво се бавило сточарством и ратарством.
Аустроугарска и Краљевина Југославија Подгрмеч је остао сиромашан крај, али је народна епика била развијена, посебно песме уз гусле.
Други светски рат Подгрмеч је био једно од кључних упоришта партизанског покрета у Босни и Херцеговини.
формирана је тзв. Подгрмечка партизанска република, деловали су Унско-сански и Петровачки партизански одред, 1942. године вођена је Битка на Грмечу.
Подгрмечки сабори Након рата, на Грмечу су покренути Подгрмечки сабори, масовне културно-политичке манифестације. Окупљале су десетине хиљада посетилаца из целе Југославије, неговали су се фолклор, гусларске песме и спортска такмичења, а централна тема била је сећање на НОБ.
Култура и традиција гусле и епика, епске песме о хајдуцима и партизанима, народна архитектура (брвнаре, катуни), обичаји (крсне славе, саборовања, сточарски обичаји), народна ношња (вунени одевни предмети, опанци).
Природне знаменитости шуме (букове и јелове), реке (Сана, Саница, Јапра, Клокот, Дабар), пашњаци и висоравни, Дабарска пећина и друге мање пећине, дивљач (медвед, вук, јелен, дивља свиња).
Савремени значај Подгрмеч је данас погођен депопулацијом и миграцијама. Ипак, простор има потенцијал за:
развој туризма (еко-туризам, планинарење, лов), очување културне традиције (гусле, фолклор, сеоски туризам), меморијални туризам (обележавање догађаја из Другог светског рата).
Познате личности Бранко Ћопић (1915–1984), писац, рођен у Хашанима код Босанске Крупе, Скендер Куленовић (1910–1978), песник, др Младен Стојановић (1896–1942), народни херој, Миле Мећава (1916–1942), партизански командант.
Књижевна дјела инспирисана Подгрмечом Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа, Пролом, Башта сљезове боје. Скендер Куленовић: Стојанка мајка Кнежопољка. Петар Кочић: изабрана приповјетка Мрачајски прото.
Литература
Енциклопедија Југославије, томови I–VIII, Загреб, 1955–1971. Марко Вего, Историја средњовековне Босне, Сарајево, 1982. Љубо Михић, Босанска Крајина кроз вијекове, Бања Лука, 2001. Енес Ченгић, Путеви Босанске Крајине, Сарајево, 1980. Радован Самарџић, Подгрмечка партизанска република 1941–1942, Београд, 1965. Петар Деспот, Грмеч у рату, Сарајево, 1972. Ђуро Затезало, Рат и злочини на Банији и у Подгрмечу, Карловац, 1987. Грмеч – Тврђава слободе, зборник радова, Бања Лука, 1981. Ђуро Милановић, Сјећања из Подгрмеча, Бања Лука, 1975. Радмило Марић, Епске народне пјесме из Босанске Крајине, Сарајево, 1968. Миленко С. Филиповић, Етнографска грађа из Подгрмеча, Зборник Етнографског музеја у Београду, 1956. Гојко Р. Тешановић, Култура и традиција Подгрмеча, Бања Лука, 1998. Миле Кесић, Подгрмеч: простори и људи, Бања Лука, 2005. Ивица Шарић, Природне љепоте Грмеча, Бања Лука, 2010. Милорад Чавић, Села под Грмечом, Бања Лука, 2015.
Категорија:Географија Босне и Херцеговине Категорија:Области Републике Српске