десно|340п|мини|Пример дијаграма друштвене мреже
Друштвена мрежа () јесте друштвена структура састављена од појединаца (или организација) који се називају „чворови“, а који су повезани једним или више специфичних типова међузависности, као што су вредности, визије, идеје, финансијски интереси, пријатељство, сродство, заједнички интерес, финансијска размена, недопадање, сексуални односи, или односи поверења, знања или престижа. Резултујућа структура често може да буде веома комплексна. Анализа друштвене мреже посматра друштвене односе у терминима „чворова“ и „веза“. Чворови су индивидуални актери унутар мреже, а везе су њихови међусобни односи. Може да буде више различитих веза између чворова.
Друштвене мреже се могу оснивати и гасити зависно од потреба. Оснивају се како би се носиле са одређеним проблемом, најчешће у форми група за самопомоћ, мрежа НВО и група за социјални активизам. Убрзано се развијају са појавом нових технологија, посебно Интернета. Истраживање у академској средини је показало да друштвене мреже функционишу на више нивоа, почевши од породице до нивоа нације, и играју критичну улогу у одређивању начина на који ће се неки проблеми решити, како ће организације функционисати, и степен до кога ће појединац успети у достизању индивидуалних циљева. У својој најједноставнијој форми друштвена мрежа је мапа свих релевантних веза између чворова који се проучавају. Мрежа може да искористи и за одређивање друштвеног капитала индивидуалних актера. Ови концепти се често приказују у виду дијаграма друштвене мреже где су чворови тачке а линије везе. Друштвене мреже не треба мешати са сервисима за друштвене мреже као што су -{MySpace}-, -{Orkut}-, -{Facebook}-, -{Ning}- итд. или са виртуелним заједницама.
Друштвене мреже и њихова анализа је инхерентно интердисциплинарна академска област која је настала из социјалне психологије, социологије, статистике и теорије графова. Георг Зимел је аутор раних структурних теорија у социологији које наглашавају динамику тријада и „мрежу групних припадности”. Јакоб Морено је развио прве социограме током 1930-их за студирање међуљудских односа. Ови приступи су математички формализовани педесетих година 20. века, а теорије и методе друштвених мрежа постале су свеприсутне у друштвеним и бихевиоралним наукама до 1980-их. Социјална анализа мрежа је у данашње време једна од главних парадигми савремене социологије, а примењује се и у многим другим друштвеним и формалним наукама. Заједно са другим комплексним мрежама, она је део нове области мрежне науке.
Преглед мини|лево|Графикон еволуције друштвене мреже: Барасијев модел.
Друштвена мрежа је теоријски конструкт који је користан у друштвеним наукама за проучавање односа између појединаца, група, организација или чак целих друштава (социјалних јединица, погледајте диференцијацију). Термин се користи да би се описала друштвена структура одређена таквим интеракцијама. Везе преко којих се свака дата друштвена јединица повезује представљају конвергенцију различитих друштвених контаката те јединице. Овај теоријски приступ је нужно релацијски. Аксиом приступа друштвених мрежа разумевању друштвене интеракције је да друштвене појаве треба првенствено замислити и истражити кроз својства односа између и унутар јединица, уместо својстава самих јединица. Према томе, једна од уобичајених критика теорије друштвених мрежа је да се појединачна агенција често игнорише. иако то можда није случај у пракси (види агентно моделирање). Управо зато што многе различите врсте односа, појединачно или у комбинацији, формирају ове мрежне конфигурације, мрежна аналитика је корисна за широк спектар истраживачких предузећа. У друштвеним наукама, ова подручја студија укључују, али нису ограничена на антропологију, биологију, комуникацијске студије, економију, географију, информатику, организационе студије, социјалну психологију, социологију и социолингвистику.
Историја
При крају 1890-их, Емил Диркем и Фердинанд Тенис су наговестили идеју друштвених мрежа у њиховим теоријама и истраживању друштвених група. Тенис је тврдио да друштвене групе могу да постоје као личне и директне друштвене везе које било повезују појединце са заједничким вредностима и веровањима (-{Gemeinschaft}-, немачки израз који се обично преводи као „заједница”) или безличне, формалне и инструменталне друштвене везе (-{Gesellschaft}-, немачки израз који се обично преводи као „друштво”).Tönnies, Ferdinand (1887). Gemeinschaft und Gesellschaft, Leipzig: Fues's Verlag. (Translated, 1957 by Charles Price Loomis as Community and Society, East Lansing: Michigan State University Press.) Диркем је дао неиндивидуалистичко објашњење друштвених чињеница, тврдећи да друштвени феномени настају када интеракције појединаца чине стварност која се више не може узети у обзир у смислу својстава појединих актера.Durkheim, Emile (1893). De la division du travail social: étude sur l'organisation des sociétés supérieures, Paris: F. Alcan. (Translated, 1964, by Lewis A. Coser as The Division of Labor in Society, New York: Free Press.) Георг Зимел, пишући на прелазу у двадесети век, указао је на природу мрежа и утицај величине мреже на интеракцију и испитивао је вероватноћу интеракције у лабаво испреплетаним мрежама, уместо у групама..
Анализа друштвених мрежа
Анализа друштвених мрежа (у вези са теоријом мрежа) је постала кључна техника у модерној социологији, антропологији, социолингвистици, географији, социјалној психологији, студијама о комуникацији, информатичким наукама, организационим наукама, економији, биологији, а такође као популаран предмет у другим областима. (Princeton Studies in Complexity). Oxford: Princeton University Press.
Види још Сервис за друштвену мрежу Виртуелне организације Електронско пословање Интернет Нетикеција Веб Комуникација на друштвеним мрежама
Референце
Литература
Додатна литература
Спољашње везе
Од друштвених мрежа до умреженог друштва - Научни чланак -{The International Network for Social Network Analysis}- -{INSNA - professional society of social network analysts, with more than 1.000 members}- -{Organizational Network Mapping - SNA applied in business organizations}-
- a visual exploration on mapping complicated and complex networks -{Dynamic Centrality in Social Networks}- -{NetLab at the University of Toronto, studies the intersection of social, communication, information and computing networks}- -{Network Science Center at the U.S. Military Academy at West Point, NY}- -{Social Life of Routers - social network analysis applied to computer systems}- -{FAS.research - network visualizations produced using social network analysis}- -{Building networks for learning- A guide to on-line resources on strengthening social networking.}- -{Program on Networked Governance - Program on Networked Governance, Harvard University}-
Рецензирани часописи
-{Network Science}- -{Journal of Social Structure}- -{Journal of Mathematical Sociology}- -{Social Network Analysis and Mining (SNAM)}-
Уџбеници и образовни ресурси -{Networks, Crowds, and Markets (2010) by D. Easley & J. Kleinberg}- -{Introduction to Social Networks Methods (2005) by R. Hanneman & M. Riddle}- -{Social Network Analysis Instructional Web Site by S. Borgatti}- -{Guide for virtual social networks for public administrations (2015) by Mauro D. Ríos (in Spanish)}-
Сетови података
-{UC Irvine Network Data Repository}- -{Stanford Large Network Dataset Collection}- -{M.E.J. Newman datasets}-
-{Gephi datasets}-
-{RSiena datasets}-
Категорија:Интернет Категорија:Социологија Категорија:Антропологија Категорија:Теорија система Категорија:Друштвене мреже Категорија:Самоорганизација