Међународни дан акција за климу (), познат и као Дан борбе против климатских промена, је глобална акција која се обележава у више од 170 земаља света сваког 15. маја.

Историјат Међународни дан акција за климу је посвећен подизању свести о хитној потреби решавања климатских промена. Људи се сваке године окупљају како би истакли важност очувања животне средине, промовисали одрживе праксе и залагали се за политику које се баве климатским питањима. Најчешће га обележавају камповањем, садњом дрвета и одржавањем скупова и едукативних догађаја. Овај дан подсећа на важност очувања биодиверзитета, смањења емисије угљеника и рада ка зеленој и одрживој будућности за све.

Поводом Међународног дана акције за климу, Европска комисија је 2019. године представила Европски зелени договор – мапу пута за одрживост привреде Европске уније претварањем климатских и еколошких изазова у прилике у свим областима политике и чинећи транзицију праведном и инклузивном за све. Европска зелена агенда је стратегија која би Европу требало да учини првим „климатски неутралним” континентом до 2050. године. Научна основа и циљ "350" алт=350 organisation logo|лево|миниНаучну основу за многе акције овог типа поставио је покрет 350.org, који наглашава да је концентрација угљен-диоксида (CO2​) у атмосфери прешла безбедну границу. Према подацима НАСА-е и водећих климатолога, циљ је враћање концентрације на 350 ppm (честица по милиону), што се сматра горњом границом за очување климатске стабилности какву је човечанство познавало. Тренутне вредности знатно премашују овај број, што директно утиче на топљење глечера и пораст нивоа светског мора. алт=EarthMinute_03Fever_Instagram|мини

Улога покрета "Fridays for Future" Последњих година, Међународни дан акција за климу добио је нови замах кроз покрет „Fridays for Future”, који је покренула Грета Тунберг. Овај покрет је мобилисао милионе младих људи широм света, претварајући повремене годишње акције у редовне седмичне протесте. Њихови захтеви су усмерени ка доносиоцима одлука да „слушају науку” и испуне циљеве зацртане Париским споразумом, чиме је климатски активизам постао један од најистакнутијих политичких покрета 21. века.

Глобални покрет и координација Током великих годишњих мобилизација, акције се одржавају на свим континентима, укључујући и екстремне локације попут Антарктика. Координација се врши путем дигиталних платформи које омогућавају да се истог дана одржи хиљаде локалних догађаја: од верских служби посвећених природи до масовних бициклистичких вожњи. Овај децентрализовани приступ омогућава свакој заједници да прилагоди протест својим специфичним еколошким проблемима.

Утицај на међународну политику Значај овог дана огледа се и у његовом притиску на Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе (UNFCCC). Масовне акције често служе као увертира за годишње конференције страна (COP), где цивилни сектор користи прикупљене потписе и медијску пажњу како би приморао владе на амбициозније планове смањења емисија штетних гасова. Извештаји Интергаверменталног панела о климатским променама (IPCC) служе као стручна подлога за ове захтеве, потврђујући хитност ситуације.

Регионални значај на Балкану На простору Балкана, Међународни дан акција за климу постаје све важнији због специфичних изазова као што су загађење ваздуха из термоелектрана на угаљ и изградња малих хидроелектрана. Акције у региону често обухватају едукативне радионице и „зелене маршеве” у градовима попут Београда, Загреба и Сарајева.

Еколошка правда и глобални југ Посебан аспект ових акција је истицање климатске неправде, феномена где земље у развоју, које су историјски најмање допринеле глобалној емисији угљеника, сносе најтеже последице у виду суша, поплава и нестанака природних ресурса. Кроз масовне протесте на овај дан, активисти са „глобалног југа”, посебно из малих острвских држава и подсахарске Африке, гласно захтевају од индустријски развијених нација не само драстично смањење загађења, већ и испуњење обећања о климатском финансирању и компензацији за „губитке и штету” (енгл. Loss and Damage). Међународни дан акција за климу тако прераста оквире чисте екологије и постаје покрет за основна људска права, наглашавајући да борба против климатске кризе мора бити нераскидиво повезана са социјалном правдом и искорењивањем сиромаштва. У овом контексту, акције служе као морални подсетник да одржива будућност није могућа без глобалне солидарности и праведне расподеле одговорности.

Референце

Категорија:Међународни празници Категорија:Мајске светковине