Тажин (арапски: طاجين) је северноафричко јело, названо по земљаној посуди у којој се кува. Такође се зове марак или марка. Једно је од најпознатијих традиционалних јела у Мароку, Алжиру, Тунису и Либији.
Етимологија Арапски طاجين (тажин) потиче од берберског ṭajin што значи „плитак земљани лонац”, од старогрчког ταγηνον (тагенон) што значи „тигањ, лонац”.
Порекло Већина људи се слаже да порекло потиче из касног 8. века када је пети абасидски халифа Харун ал Рашид владао Исламским царством. Међутим, постоји мишљење да је употреба керамике у мароканском кувању вероватно римског утицаја; Римљани су били познати по својој керамици и вероватно су ту традицију донели у своју владавину римском Африком. Начин кувања у тажину појављује се у чувеној Хиљаду и једној ноћи, збирци прича на арапском језику из 9. века.
Данас се ова глинена посуда и њено традиционална јело првенствено припремају на Блиском истоку и у северној Африци.
Глинена посуда мини|Грнчар тажина Посуда за кување је направљена од глине или керамике и може се оставити таква каква јесте или премазана глазуром. Омиљени је неглазирани глинени тажин због јединственог земљаног укуса којег даје јелима. Тажини долазе у свим величинама; у најмањем се може скувати храна за једну или две особе, док у највећем за осам или више људи. мини|Разнолики тажини Дно је широка, плитка кружна посуда која се користи и за кување и за сервирање, док је врх тажина изразито обликован у заобљену куполу или конус. Сврха врха у облику куполе или конуса је да врати влагу назад у храну, стварајући влажно и укусно јело.
Врсте тажина
Марокански и алжирски мини|Марокански тажин У Мароку и Алжиру тажин је лагано куванo јело које се обично састоји од исеченог меса, живине или рибе заједно са поврћем или воћем. Додају се и зачини, ораси и суво воће. Уобичајени зачини укључују ђумбир, ким, куркуму, цимет и шафран. Паприка и чили се користе у тажинима од поврћа. Слатко-кисела комбинација је уобичајена у тажинским јелима попут јагњетине са сувим шљивама и зачинима. Тажини се углавном служе уз хлеб или кускус.
Тунишки и либијски мини|177x177п|Тунишки тажин
Оно што Тунишани називају тажином разликује се од мароканског и алжирског. Тунишки тажин више личи на француски киш, док је либијски сличнији италијанској фритати. Тунишки тажин се не спрема традиционално у глиненој посуди, већ се пече у рерни. Најкласичнији тунишки тажин се прави од јаја, кромпира, лука, белог лука, першуна, ренданог сира, соли, бибера и куркуме. Затим по жељи додаје пилетина, туњевина, млевено месо или спанаћ.
Магрепско-јеврејски Јевреји из Магреба такође једу и припремају тажине, захваљујући њиховом историјском присуству у северној Африци. Тажин је веома важно јело у сефардској кухињи који се обично припрема за шабатске вечере у сефардској заједници и служи се са кус-кусом. Сефарди из различитих региона припремају различите стилове тажина, на пример марокански Јевреји често припремају тажин са сувим воћем, док Јевреји из Туниса често припремају тажин од поврћа попут кромпира, шаргарепе и тиквице исечене на велике коцкице. Тажин се такође обично припрема за јеврејске празнике као што су Рош Хашана и Јом Кипур.
Галерија
Референце
Спољашње везе BBC рецепти за тажин Марокански тажин Тажин као марокански понос и страст Британика тажин
Категорија:Храна Категорија:Арапска култура Категорија:Египатска кухиња Категорија:Туниска кухиња