Едмунд Густав Албрехт Хусерл (, , Просниц, Моравска, 8. априла 1859xiv.–Фрајбург, Немачка, 27. априла 1938) је био немачки филозоф јеврејског порекла, оснивач феноменологије и један од најутицајнијих филозофа 20. века. Његово дело је утицало на егзистенцијалисте и на Хајдегера.
Студирао је астрономију, математику, физику и филозофију код Франца Брентана,Cooper-Wiele, J. K, . Kluwer Academic Publishers, 1989). који је веома утицао на Хусерла. После хабилитације је радио као приватни доцент и касније као професор филозофије на универзитетима у Халеу и касније у Фрајбургу.
Биографија
Младост и образовање Рођен је 1859. године у Простјејову, граду у Маргравиате у Моравској, која је тада била у Аустријском царству, а данас је под именом Проштејов у Чешкој. Рођен је у јеврејској породици, као друго од четворо деце. Његов отац је био произвођач шешира. Детињство је провео у Простејову, где је похађао световну основну школу. Потом је Хусерл отпутовао у Беч да тамо учи у реалној гимназији, а затим у Државној гимназији у Оломоуцу (нем. Olmütz).Joseph J. Kockelmans, "Biographical Note" per Edmund Husserl, at 17–20, in his edited Phenomenology.
На Универзитету у Лајпцигу од 1876. до 1878. Хусерл је студирао математику, физику и астрономију. У Лајпцигу је био инспирисан предавањима из филозофије Вилхелма Вунта, једног од оснивача модерне психологије. Затим се преселио на Универзитет Фредерик Вилијам у Берлину (данашњи Универзитет Хумболт у Берлину) 1878. где је наставио студије математике код Леополда Кронекера и Карла Вајерштраса. У Берлину је пронашао менторство код Томаша Масарика, тада бившег студента филозофије Франца Брентана, а касније првог председника Чехословачке. Тамо је Хусерл такође похађао предавања филозофије Фридриха Полсена. Године 1881. отишао је на Универзитет у Беч да заврши студије математике под надзором Леа Кенигсбергера (бившег Вајерштрасовог ученика). У Бечу 1883. докторирао је радом Beiträge zur Variationsrechnung (Прилози варијацијском рачуну).
Након доктората из математике, Хусерл се вратио у Берлин да ради као асистент Карлу Вајерштрасу. Ипак, Хусерл је осетио жељу да се бави филозофијом. Тада се професор Вајерштрас тешко разболео. Хусерл је постао слободан да се врати у Беч где је, после кратке војне дужности, своју пажњу посветио филозофији. Године 1884. на Универзитету у Бечу је похађао предавања Франца Брентана о филозофији и филозофској психологији. Брентано га је упознао са списима Бернарда Болцана, Хермана Лоцеа, Џона Стјуарта Мила и Дејвида Хјума. Хусерл је био толико импресиониран Брентаном да је одлучио да свој живот посвети филозофији; заиста, Францу Брентану се често приписује да је највише утицао на Хусерла, на пример, у погледу интенционалности. Следећи академске савете, две године касније, 1886. Хусерл је пратио Карла Штумпфа, бившег Брентановог студента, на Универзитет у Халеу, у потрази за хабилитацијом која би га квалификовала да предаје на универзитетском нивоу. Тамо је, под Штумпфовим надзором, написао Über den Begriff der Zahl (О концепту броја) 1887. године, који ће касније послужити као основа за његово прво значајно дело Philosophie der Arithmetik (1891).Kockelmans, "Biographical Note" per Edmund Husserl, 17–20, at 17–18, in his edited Phenomenology (Doubleday Anchor 1967).
Хусерл се 1887. оженио Малвин Штајншнајдер, њихов брак је трајао више од педесет година. Године 1892. рођена им је ћерка Елизабета, 1893. син Герхарт, а 1894. син Волфганг. Елизабета ће се удати 1922, а Герхарт 1923; Волфганг је, међутим, постао жртва Првог светског рата. Герхарт ће постати филозоф права, доприносећи предмету упоредног права. Предавао је у САД и после рата у Аустрији.
Професор филозофије Након женидбе започео је своју дугу каријеру предавача у филозофији. Почео је 1887. као приватни доцент на Универзитету у Халеу . Године 1891. објавио је своју Philosophie der Arithmetik. Psychologische und logische Untersuchungen који је, ослањајући се на своје претходне студије математике и филозофије, предложио психолошки контекст као основу математике. То је изазвало негативну пажњу Готлоба Фрегеа, који је критиковао психологизам предложеног концепта.Cf, , translated by P.T.Geach, at 79–85, in Peter Geach and Max Black, editors, Translations from the Philosophical Writings of Gottlob Frege .Edmund Husserl.
Године 1901. Хусерл се са породицом преселио како би предавао на Универзитету у Гетингену, где је предавао као изванредни професор. Непосредно пре тога објављено је његово велико дело, Logische Untersuchungen (1900–1901). Први том садржи искусна размишљања о „чистој логици“ у којима пажљиво побија „психологизам“.Husserl's Logische, in its disentangling of psychology from logic, also served as preparation for the later development of his work in phenomenological reduction.Cf, Paul Ricœur, Овај рад је био добро прихваћен и постао је предмет семинара који је одржао Вилхелм Дилтај; Хусерл је 1905. отпутовао у Берлин да посети Дилтаја. Две године касније у Италији је посетио Франца Брентана, свог инспиративног старог учитеља, и математичара Константина Каратеодора. Кант и Декарт су такође сада утицали на његову мисао. Године 1910. постао је заједнички уредник часописа Логос. Током овог периода Хусерл је држао предавања о унутрашњој временској свести, која је неколико деценија касније његов бивши ученик Хајдегер уредио за објављивање.. translated as The Phenomenology of Internal Time Consciousness (Indiana University 1964).
Хусерл и његова школа су 1912. године у Фрајбургу основали часопис Jahrbuch für Philosophie und Phänomenologische Forschung („Годишњак за филозофију и феноменолошка истраживања“), који је објављивао чланке о њиховом феноменолошком покрету од 1913. до 1930. године. Његово значајно дело Ideen. translated as Ideas. објављено је у првом броју (1. том, бр. 1, 1913). Пре рада на Ideen Хусерл је достигао фазу где је „сваки субјект 'презентован' самом себи, а сваки други су 'презентовани' ( Вергегенвартигунг ), не као делови природе већ као чиста свест. Ideen је елаборирао и промовисао Хусерлов прелазак на „трансцендентално тумачење“ феноменологије, гледиште које је касније критиковао, између осталих, Жан-Пол Сартр.Jean-Paul Sartre, "La Transcendance de L'Ego. Како је феноменологија даље развијана, водила је (када се посматра са друге тачке гледишта у Хусерловом 'лавиринту') до "трансценденталне субјективности". Такође у Ideen Хусерл експлицитно елаборира феноменолошке и еидетичке редукције.. translated as Ideas (1931), e.g, at 161–165. Године 1913. Карл Јасперс је посетио Хусерла у Гетингену.
У октобру 1914. оба његова сина послата су да се боре на Западном фронту Првог светског рата, а следеће године је један од њих, Волфганг Хусерл, тешко повређен. 8. марта 1916, у борби код Вердена, Волфганг је погинуо у акцији. Следеће године његов други син Герхарт Хусерл је рањен у рату, али је преживео. Његова рођена мајка Јулија је умрла. У новембру 1917. један од његових изванредних ученика, а касније и угледни професор филозофије, Адолф Реинацх, погинуо је у рату док је служио у Фландрији.
Хусерл је 1916. прешао на Универзитет у Фрајбургу где је наставио да ради у области филозофије, сада као редовни професор.Peter Koestenbaum, "Introductory Essay" ix–lxxvii, at lxxv, in Husserl, The Paris Lectures (The Hague: Martinus Nijhoff, 2d ed. 1967). Едит Штајн је служила као његов лични асистент током његових првих неколико година у Фрајбургу, а касније Мартин Хајдегер од 1920. до 1923. године. Математичар Херман Вајл почео је да се дописује са њим 1918. године. Хусерл је одржао четири предавања о феноменолошкој методи на Универзитетском колеџу у Лондону 1922. године. Универзитет у Берлину га је 1923. позвао да се тамо пресели, али је он одбио понуду. Године 1926. Хајдегер му је посветио своју књигу Sein und Zeit (Биће и време) „у знак захвалности и пријатељства“.In the 1962 translation Being and Time by Macquarrie and Robinson, Heidegger states: "Dedicated to Edmund Husserl in friendship and admiration. Хусерл је остао на професорском месту у Фрајбургу све док није затражио пензију, држећи последњи час 25. јула 1928. Фестшрифт за прославу његовог седамдесетог рођендана уручен му је 8. априла 1929. године.
Упркос пензионисању, Хусерл је одржао неколико запажених предавања. Прво, у Паризу 1929,. by Peter Koestenbaum, with an "Introductory Essay" at ix–lxxvii. довело је до Méditations cartésiennes (Париз 1931).This work was published first in French. Хусерл овде разматра феноменолошку епоху (или феноменолошку редукцију), представљену раније у његовој кључној Ideen (1913), у смислу даље редукције искуства на оно што он назива 'сфером сопствености'. Унутар ове сфере, коју Хусерл изводи да би показао немогућност солипсизма, трансцендентални его се увек налази у пару са проживљеним телом другог ега, другог монаде. Ова 'априорна' међусобна повезаност тела, дата у перцепцији, је оно што заснива међусобну повезаност свести познату као трансцендентална интерсубјективност, коју би Хусерл опширно описао у томовима необјављених списа. Постојала је дебата о томе да ли је Хусерлов опис својине и њеног кретања у интерсубјективност довољан или не да се одбаци оптужба за солипсизам, којој је Декарт, на пример, био подложан. Један аргумент против Хусерловог описа функционише на овај начин: уместо да бесконачност и Божанство буду капија ега ка Другом, као код Декарта, Хусерлов его у самим Картезијанским медитацијама постаје трансцендентан. Остаје, међутим, сама (неповезана). Само схватање ега „по аналогији“ Другог (нпр. нагађањем реципроцитета) дозвољава могућност за „објективну“ интерсубјективност, а тиме и за заједницу.
Године 1933. усвојени су расни закони новог нацистичког режима. Хусерлу је 6. априла забрањено коришћење библиотеке Универзитета у Фрајбургу или било које друге академске библиотеке; следеће недеље, после негодовања јавности, враћен је на посао. Ипак, његов колега Хајдегер је изабран за ректора универзитета 21-22. априла и придружио се Нацистичкој партији. Хусерл је у јулу дао оставку на Deutsche Akademie.