мини|360п|Primer sistema za podršku odlučivanju za branu Džon Dej (engl. John Day Dam).
Sistem za podršku odlučivanju (engl. Decision Support System, DSS) je informacioni sistem koji podržava poslovne ili organizacione procese odlučivanja. Sistemi za podršku odlučivanju se koriste u menadžmentu, operacijama i planiranju u organizaciji (uglavnom srednji i viši menadžment) i pomažu ljudima da donose odluke o problemima koji se mogu brzo menjati i nisu određeni unapred – tj. nestrukturiranim i polustrukturiranim problemima odlučivanja. Sistemi za podršku odlučivanju mogu biti potpuno kompjuterizovani ili se mogu oslanjati na ljudsku snagu, a moguća je i kombinacija navedenih.
Dok su akademski građani smatrali sistem za podršku odlučivanju za alatku koja služi kao podrška pri odlučivanju, korisnici ovog sistema su ga sagledavali kao instrument koji olakšava organizacione procese. Cambridge, Massachusetts : Center for Information Systems Research, Alfred P. Sloan School of Management.http://hdl.handle.net/1721.1/47172 Neki autori su proširili definiciju sistema za podršku odlučivanju i u njih ubrajaju bilo koji sistem koji pruža podršku u donošenju odluka, a neki od njih uključuju i softver za donošenje odluka. Sprejg (1980)Sprague, R;(1980). definiše propisno definisane sisteme za podršku odlučivanju kao sledeće: Sistemi za podršku odlučivanju teže da budu namenjeni ne tako dobro strukturiranim, dvosmislenim problemima, sa kojima se obično suočavaju top menadžeri; Sistemi za podršku odlučivanju pokušavaju da kombinuju upotrebu modela ili analitičkih tehnika sa tradicionalnim pristupom podacima i povratnim funkcijama; Sistemi za podršku odlučivanju se posebno fokusiraju na karakteristike koje čine da ih ljudi koji nisu vešti u radu na kompjuteru mogu lako koristiti na interaktivan način; Sistemi za podršku odlučivanju ističu fleksibilnost i adaptabilnost kao važne osobine za prilagođavanje promenama u okruženju i donošenje odluka prema korisnicima.
Sistemi za podršku odlučivanju uključuju sisteme bazirane na znanju. Valjano dizajnirani sistem za podršku odlučivanju je interaktivni sistem baziran na softverima, namenjen da pomogne donosiocima odluka da skupe korisne informacije kombinovanjem sirovih podataka, dokumenata i ličnih znanja, ili poslovnih modela da bi identifikovali i rešili problem i doneli odluku.
Tipične informacije koje aplikacija za podršku odlučivanju može da sakupi i predstavi su: zalihe informacionih sredstava (uključujući nasleđe i odnosne izvore podataka, kocke, skladišta podataka i tržišta podataka), uporedne podatke o prodaji između dva perioda, projektovane cifre prihoda bazirane na pretpostavkama prodaje proizvoda.
Istorija Koncept podrške odlučivanju se razvio uglavnom teorijskim izučavanjem donošenja organizacionih odluka u Institutu za tehnologiju Karnegi tokom kasnih 50-ih i ranih 60-ih godina i radom na implementaciji istog koji je obavljen 60-ih godina.Keen, P. G. W. . Decision support systems: an organizational perspective. Reading, Mass., Addison-Wesley Pub. Co. DSS je postao samostalno područje istraživanja sredinom 70-ih godina, nakon čega je dobio na intenzitetu 80-ih godina. Sredinom i krajem 80-ih godina, izvršni informacioni sistemi (engl. Executive information system, EIS), sistemi za podršku grupnom odlučivanju (engl. Group Decision Support System, GDSS) i sistemi za podršku odlučivanju u organizaciji (engl. Organizational Decision Support System, ODSS) razvili su se od jednokorisničkog i model-orijentisanog DSS-a.
Prema Solu (1987) , definicija i područje DSS-a menjali su se tokom godina: 70-ih godina DSS je opisan kao: „kompjuterski sistem za pomoć odlučivanju”; kasnih 70-ih DSS pokret je počeo da se fokusira na „interaktivne kompjuterske sisteme koji pomažu donosiocima odluke da iskoriste baze podataka i modele da bi rešili loše strukturirane probleme”; 80-ih godina DSS je trebalo da obezbedi sisteme „koristeći pogodnu i dostupnu tehnologiju za poboljšanje efektivnosti menadžerskih i profesionalnih aktivnosti”, i krajem 80-ih DSS se susreo sa novim izazovom u pogledu dizajna inteligentnih radnih stanica.
Kompanija Teksas Instrumenti (engl. Texas Instruments) 1987. godine je završila razvoj Displej sistema za dodelu kapije (engl. Gate Assignment Display System, GADS) za Junajted Erlajns (engl. United Airlines). Ovaj sistem za podršku odlučivanju zaslužan je za značajno smanjenje kašnjenja u putovanju zato što je pružio pomoć menadžmentu koji se bavi operacijama na zemlji na različitim aerodromima počev od Međunarodnog aerodroma O'Her (engl. O'Hare International Airport) u Čikagu (engl. Chicago) i Stejplton aerodroma (eng. Stapleton) u Denveru u Koloradu (engl. Denver Colorado).Efraim Turban; Jay E. Aronson; Ting-Peng Liang: Decision Support Systems and Intelligent Systems. Počev oko 1990-ih, skladištenje podataka i onlajn analitičko procesiranje (engl. Online analytical processing, OLAP) počeli su da se šire na oblast DSS-a. Kako se bližila smena milenijuma, uvedene su nove web-zasnovane analitičke aplikacije.
Pojava više i bolje tehnologije izveštavanja dovela je do toga da je DSS počeo da se pojavljuje kao kritična komponenta dizajna menadžmenta. Primeri ovoga mogu se videti u intenzivnom obimu diskusija na temu DSS u sferi obrazovanja.
DSS takođe ima slabu povezanost sa paradigmom hiperteksta (engl. hypertext) korisničkog interfejsa. Sistemi PROMIS Univerziteta u Vermontu (engl. University of Vermont) (za odlučivanje u medicini) i ZOG/KMS Univerziteta Karnegi Melon (engl. Carnegie Mellon) (za odlučivanje u vojsci i biznisu) bili su sistemi za podršku odlučivanju koji su takođe bili veća otkrića u okviru istraživanja korisničkog interfejsa. Štaviše, iako su istraživači hiperteksta generalno brinuli zbog preopterećenosti informacijama, određeni istraživači, posebno Daglas Engelbart, bili su fokusirani prvenstveno na donosioce odluke.
Taksonomije Koristeći vezu sa korisnikom kao kriterijum, Hetenšviler . Gutes Entscheiden in Wirtschaft, Politik und Gesellschaft. Zurich, vdf Hochschulverlag AG: 189-208. razlikuje pasivni, aktivni i kooperativni DSS. Pasivni DSS je sistem koji pomaže procesu odlučivanja, ali ne može da izvede eksplicitne predloge odluka ili rešenja. Aktivni DSS može da izvede takve predloge odluka ili rešenja. Kooperativni DSS omogućava iterativni proces između čoveka i sistema za postizanje konsolidovanog rešenja: donosilac odluke (ili savetnik) može da modifikuje, kompletira ili redefiniše predloge odluka koje je doneo sistem pre nego što iste vrati sistemu na validaciju i isto tako, sistem ponovo poboljšava, kompletira ili redefiniše predloge donosioca odluke i šalje donosiocu na validaciju.
Još jednu taksonomiju DSS, prema načinu pomoći, napravio je Danijel Pover: on razlikuje DSS orijentisan na komunikaciju, podatke, dokumente, znanje i model.. Westport, Conn., Quorum Books. DSS orijentisan na komunikaciju omogućava kooperaciju podržavajući rad više osoba na zajedničkom zadatku; primeri uključuju integrisane alate poput Google Docs ili Microsoft SharePoint Workspace., Hungry Minds DSS orijentisan na podatke naglašava pristup i manipulaciju vremenskim serijama internih podataka kompanije i ponekad eksternih podataka. DSS orijentisan na dokumente upravlja, preuzima i manipuliše nestrukturiranim informacijama u različitim elektronskim formatima. DSS orijentisan na znanje obezbeđuje specijalnu ekspertizu u rešavanju problema koja se skladišti u obliku činjenica, pravila, procedura ili sličnih struktura. DSS orijentisan na model naglašava pristup i manipulaciju statističkog, finansijskog, optimizacionog ili simulacionog modela. On koristi podatke i parametre koje obezbeđuje korisnik kako bi asistirao donosiocima odluke u analizi situacije; oni ne koriste nužno intenzivne podatke. Dikodes (engl. Dicodess) je primer generatora DSS orijentisanog na model otvorenog koda (engl. open-source code).. Zurich, VDF.
Koristeći obim kao kriterijum, PoverPower, D. J. (1996). What is a DSS? The On-Line Executive Journal for Data-Intensive Decision Support 1(3). razlikuje DSS koji se koristi širom preduzeća i desktop DSS. DSS koji se koristi širom preduzeća je povezan sa velikim skladištima podataka i pomaže mnogim menadžerima u kompaniji. Desktop DSS za pojedinačnog korisnika je mali sistem koji se koristi na računaru individualnog menadžera.
Komponente мини|360п|Dizajn sistema za podršku odlučivanju za ublažavanje suša Tri osnovne komponente sistema za podršku odlučivanju su:Sprague, R. H. and E. D. Carlson . Building effective decision support systems. Englewood Cㄴliffs, N.J., Prentice-Hall. Haag, Cummings, ㅊㄴㅋMcCubbrey, Pinsonneault, Donovan (2000). Management Informatㅍㅈion Systems: For The Information Age. McGraw-Hill Ryerson Limited: 136. . Upper Saddle River, N.J., Prentice Hall. baza podataka (baza znanja), model (tj. kontekst odluke i korisnički kriterijum), korisnički interfejs.
Takođe, sami korisnici su veoma važna komponenta ove arhitekture.
Razvojni okviri Slično kao i kod ostalih sistema, sistemi za podršku odlučivanju zahtevaju strukturirani pristup. Ovakav okvir podrazumeva ljude, tehnologiju i razvojni pristup.
Rani okvir sistema za podršku odlučivanju obuhvata četiri faze: Inteligencija – nalaženje uslova koji utiču na donošenje odluke; Dizajn – analiza i razvoj potencijalnih altenrnativnih rešenja; Izbor – izbor pravca u kome će se delovati iz datih alternativa; Implementacija – prilagođavanje pravca delovanja shodno situaciji u kojoj se donosi odluka.
Tehnološki nivoi (nivoi hardvera i softvera) sistema za podršku odlučivanju mogu da sadrže: Aplikaciju koju će korisnik upotrebljavati. Ovo je deo aplikacije koji omogućava donosiocu odluke da donese odluku vezanu za određenu oblast u kojoj se problem nalazi. Na ovaj način korisnik može da deluje na određeni problem. Generator sadrži softversko/hardversko okruženje koje omogućava da se određene aplikacije sistema za podršku odlučivanju razvijaju bez poteškoća. Ovaj nivo omogućava korišćenje case alata i sistema kao što su Kristal (engl. Crystal), Analitika (engl. Analytica) i Ajtink (engl. iThink). Alati obuhvataju niže nivoe hardvera/softvera, generatore sistema za podršku odlučivanju koji uključuju posebne jezike, biblioteke funkcija kao i povezane module. Iterativni razvojni pristup omogućava razvoj i redizajn sistema za podršku odlučivanju u različitim vremenskim intervalima. Kada se završi sa dizajniranjem sistema potrebno je izvršiti testiranje i prepravke da bi se došlo do željenog ishoda.
Klasifikacija Postoji nekoliko načina za klasifikaciju DSS aplikacija. Ne odgovara svaki sistem za podršku odlučivanju tačno jednoj kategoriji, nego može da predstavlja kombinaciju dve ili više arhitektura. Holsepl i Vinston su podelili sistem za podršku odlučivanju u sledećih šest okvira: tekstno-orijentisani DSS, DSS orijentisan na baze podataka, tabelarno-orijentisani DSS, DSS orijentisan na rešavanje problema, upravljačko-orijentisani DSS i složeni DSS. Složeni DSS je najčešća klasa sistema za podršku odlučivanju; to je hibridni sistem koji uključuje od dve do pet osnovnih struktura.
Podrška koju pruža sistem za podršku odlučivanju može biti podeljena u tri posebne, međuzavisne kategorije.: lična, grupna i organizaciona podrška.
Komponente sistema za podršku odlučivanju se mogu podeliti na: Inpute: činioci, brojevi i karakteristike za analizu; Korisničko znanje i ekspertiza: inputi koji zahtevaju da ih korisnik ručno analizira; Autputi: obrađeni podaci na osnovu kojih su odluke DSS-a generisane; Odluke: rezultati koje generiše sistem za podršku odlučivanju na osnovu korisničkog kriterijuma.
Sistemi za podršku odlučivanju koji izvršavaju odabrane kognitivne funkcije odlučivanja i koji su zasnovani na veštačkoj inteligenciji ili tehnologiji inteligentnih agenata nazivaju se inteligentni sistemi za podršku odlučivanju (engl. Intelligent decision support systems, IDSS).