Брендон Александер Макналти (; 2. април 1998) амерички је професионални бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим УАЕ тим емирејтс ХРГ. Остварио је по једну етапну побједу на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи, освојио је по једном Ђиро ди Сицилију, Класик Суд—Ардеш, Вуелта а ла комунидад Валенсијану, Гран при Мигел Индураин, Тур де Полоње и Гран при сајклисте де Монтреал. Освојио је једном Свјетско првенство у друмској вожњи и два пута првенство Сједињених Америчких Држава у вожњи на хронометар

Каријера

Освојио је четири медаље на Свјетском друмском првенству у вожњи на хронометар, двије као јуниор и двије у категорији до 23 године. Након што је 2016. године освојио златну медаљу, постао је четврти амерички возач који је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре, након Едија Меркса, Џефа Еваншајна и Тејлора Финија. Каријеру је почео 2017. а 2019. је освојио Ђиро ди Сицилија трку, док је 2020. године возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију. Године 2022. остварио је етапну побједу на Париз—Ници и освојио је класик Суд—Ардеш, док је Тур де Франс завршио на 20 мјесту, радећи за Тадеја Погачара.

Године 2023. остварио је етапну побједу на Ђиро д’Италији, што је била његова прва побједа на гранд тур тркама, а затим је освојио првенство САД у вожњи на хронометар по први пут. Године 2024. освојио је Вуелта а ла комунидад Валенсијана трку и Гран при Мигел Индураин. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је побиједио на хронометру на првој етапи испред Матијаса Вачека и Ваута ван Арта. Године 2025. завршио је Ђиро д’Италију на деветом мјесту радећи за Исака дел Тороа који је завршио на другом мјесту, а затим је освојио Тур де Полоње 29 секунди испред Антонија Тиберија побједом на хронометру на последњој, седмој етапи, након што је пред хронометар заостајао седам секунди иза Виктора Ланђелотија. Средином септембра возио је Гран при сајклисте де Монтреал, гдје је напао на три круга до краја, што је пратио Квин Симонс, а затим су их достигли Луј Баре и Тадеј Погачар, који је послије тога напао и стекао 20 секунди предности. Макналти је пратио Симонса, а затим достигао Погачара који је успорио, прошли су кроз циљ заједно и Макналти је побиједио, што му је била прва побједа на некој једнодневној трци у оквиру ворлд тура. Послије трке изјавио је да побједа јесте била мали поклон од Погачара али не потпуни јер није било лако наћи се у тој позицији и да то није било бесплатно. Његова побједа је била 85 у сезони за тим УАЕ тим емирејтс ХРГ, чиме су изједначили рекорд тима ХТЦ—Колумбија из 2009.

Године 2026. на Свјетском првенству у друмској вожњи напао је на 33 -{km}- до циља и побиједио је 13 секунди испред групе коју је одспринтао Мајкл Метјуз, чиме је постао први амерички побједник послије Ленса Армстронга 1993.

Референце

Спољашње везе

Профил на сајту -{uci.org}- Профил на сајту -{cyclingarchives.com}- Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cqranking.com}-

Категорија:Рођени 1998. Категорија:Амерички бициклисти Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу Категорија:Светски шампиони у друмском бициклизму Категорија:Спортисти из Финикса