Масакр у Румбули

мини|Меморијални споменик на месту масакра у Румбули, постављен 1964. од стране јеврејских активиста Масакр у Румбули је заједнички назив за инциденте 30. новембра и 8. децембра 1941. године, у којима је око 25.000 Јевреја убијено у или на путу за шуму Румбула у близини Риге, у Летонији, током холокауста. Осим масакра у Бабином Јару у Украјини, ово је био највећи дводневни злочин холокауста до почетка рада логора смрти. Око 24.000 жртава су били летонски Јевреји из гета у Риги и око 1.000 немачких Јевреја који су превезени у шуму возом. Масакр у Румбули извела је нацистичка Ајнзацгрупа А уз помоћ локалних сарадника Арајс команде, и уз подршку других летонских помоћника. За операцију је био задужен виши СС и Полицајфирер Фридрих Јекелн, који је претходно надгледао сличне масакре у Украјини. Рудолф Ланге, који је касније учествовао на Ванзејској конференцији, такође је учествовао у организовању масакра. Неке од оптужби против Летонца Хербертса Цукурса везане су за чишћење Ришког гета од стране Арајс команде. Убиства у Румбули, заједно са многим другим, чинила су основу суђења припадницима ајнзацгрупа након Другог светског рата где је један број команданата Ајнзацгрупа проглашен кривим за злочине против човечности., Indictment, at 6.F: "(F) On 30 November 1941 in Riga, 20 men of Einsatzkommando 2 participated in the murder of 10,600 Jews."

Номенклатура Овај масакр је познат под различитим именима, укључујући "Велика акција" и "Акција Румбула", али у Летонији се зове само "Румбула" или "Румбули". Понекад се назива и Јекелнова акција по њеном команданту Фридриху Јекелну.: "Aktion Jeckeln, named after its commander, Hoeherer SS- und Polizeiführer Friedrich Jeckeln. Undertaken in the Riga ghetto, the Aktion took place between November 30 and December 7, 1941. During the Aktion some 25,000 Jews were transported to the Rumbula Forest and murdered." Реч „Aktion“, која се преводи буквално као акција или операција, нацисти су користили као еуфемизам за убиство. За Румбулу је званични еуфемизам био „акција пуцања“ (Erschiessungsaktion). На суђењу припадницима Ајнзацгрупа пред Нирнбершким војним судом, догађај није добио име, већ је једноставно описан као „убиство 10.600 Јевреја“ 30. новембра 1941.

Локација Румбула је била мала железничка станица 12 км јужно од Риге, главног града Летоније, који је био повезан са Даугавпилсом, другим по величини градом у Летонији, железничком линијом дуж северне стране реке Даугаве (Двине).Riga trial verdict excerpts, as reprinted in На брду око 250 м од станице, место масакра је било „прилично отворено и приступачно место“. Поглед је био блокиран вегетацијом, али звук пуцњаве се могао чути са подручја станице. Подручје је лежало између железничке пруге и аутопута Рига-Даугавпилс, са железничком линијом северно од аутопута. Румбула је била део шумског и мочварног подручја познатог на летонском као Vārnu mežs, (шума врана). Са аутопута су се чули звуци пуцњаве. Немачке окупационе власти извршиле су низ других масакра на северној обали Даугаве у околини Румбуле. Земља је била песковита и било је лако копати гробове. Док су околне борове шуме биле ретке, у центру се налазила густо пошумљена област која је постала место погубљења. Железничка пруга и аутопут су олакшали пребацивање жртава из Риге (морало је бити на пешачкој удаљености од Ришког гета на југоисточној страни града), као и транспорт убица и њиховог оружја.

Холокауст у Летонији мини| Политика концентрисања Јевреја Летоније у гето Риге Хинриха ЛозеаAs Lohse appeared in 1941 in an announcement in Latvia newspapers following the German occupation. олакшала је Фридриху Јекелну и његовој јединици да убију око 24.000 људи за два дана у Румбули близу Риге Холокауст у Летонији почео је 22. јуна 1941. године, када је немачка војска извршила инвазију на Совјетски Савез, укључујући балтичке државе Литваније, Летонију и Естонију које су окупирале совјетске снаге након периода независности после Првог светског рата. Убиства Јевреја, комуниста и других почела су скоро одмах, извршена од стране немачких одреда смрти познатих као Ајнзацгрупе, немачке безбедносне полиције Зихерхајтсполицај и Службе безбедности СС (Зихерхајтсдинст или СД). Нацистичким окупаторима је такође помагала јединица Летонаца позната као Арајс команда, и донекле летонска помоћна полиција.Stahlecker report, at 985: "Special detachments reinforced by selected units -- in Lithuania partisan detachments, in Latvia units of the Latvian auxiliary police -- therefore performed extensive executions both in the towns and in rural areas."

Укљученост локалног становништва Нацисти су желели да изгледа као да је локално становништво Летоније одговорно за убиства Јевреја. Ширили су гласине да су Јевреји одговорни за распрострањене паљевине и друге злочине, и чак су то пријавили својим претпостављенима.Stahlecker, report, at 986: "In Latvia as well the Jews participated in acts of sabotage and arson after the invasion of the German Armed Forces. In Duensburg so many fires were lighted by the Jews that a large part of the town was lost. The electric power station burnt down to a mere shell. The streets which were mainly inhabited by Jews remained unscathed." Ову политику подстицања на оно што су нацисти називали „акцијама самочишћења“ признао је Франц Валтер Шталекер, који је, као шеф Ајнзацгрупе А, био главни нацистички стручњак за убиства у балтичким државама.Friedländer, The Years of Extermination, at page 223, refers to the Stahlecker report as evidence that Nazi efforts to induce local pogroms were in general failures in the Baltic states.Stahlecker report, at 984-85: "It proved much more difficult to set in motion similar cleansing actions in Latvia. Essentially the reason was that the whole of the national stratum of leaders had been assassinated or destroyed by the Soviets, especially in Riga. It was possible though through similar influences on the Latvian auxiliary to set in motion a pogrom against Jews also in Riga. During this pogrom all synagogues were destroyed and about 400 Jews were murdered. As the population of Riga quieted down quickly, further pogroms were not convenient. So far as possible, both in Kowno and in Riga evidence by film and photo was established that the first spontaneous executions of Jews and Communists were carried out by Lithuanians and Latvians.

Стварање Ришког гета До 15. октобра 1941. нацисти су убили до 30.000 од око 66.000 Јевреја који нису могли да побегну из земље пре завршетка немачке окупације. Хинрих Лозе, који је извештавао Алфреда Розенберга, а не шефа СД-а, Хајнриха Химлера, желео је првенствено да украде сву њихову имовину, затвори их у гета,Winter, "Rumbula viewed from the Riga Ghetto, at Rumbula.org и искористи их као раднике. Овај бирократски сукоб успорио је темпо убистава у септембру и октобру 1941. године. Лозе, као део „цивилне администрације“, је од стране СД оцењен да се опире њиховим плановима.Stahlecker report, at 987: "In this connection it may be mentioned that some authorities at the Civil Administration offered resistance, at times even a strong one, against the carrying out of larger executions. This resistance was answered by calling attention to the fact that it was a matter of carrying out basic orders." Лозе је 15. новембра 1941. затражио упутства од Розенберга да ли ће сви Јевреји бити убијени „без обзира на економске разлоге“.n1.The reply, coming from Brätigam, of Rosenburg's bureau on December 18, 1941, after the murders, was essentially that Lohse should follow instructions from the SS: "Clarification of the Jewish question has most likely been achieved by now through verbal discussions. Economic considerations should fundamentally remain unconsidered in the settlement of the problem. Moreover, it is requested that questions arising be settled directly with the Senior SS and Police Leaders. До краја октобра, Лозе је затворио све Јевреје Риге, као и неке из околине, у гето у граду, чије су капије биле око 10 km од Румбуле. Ришки гето је био творевина самих нациста и није постојао пре рата.Stahlecker report, at 987: "In Riga the so-called "Moskau suburb" was designated as a Ghetto. This is the worst dwelling district of Riga, already now mostly inhabited by Jews. The transfer of the Jews into the Ghetto-district proved rather difficult because the Latvians dwelling in that district had to be evacuated and residential space in Riga is very crowded, 24,000 of the 28,000 Jews living in Riga have been transferred into the Ghetto so far. In creating the Ghetto, the Security Police restricted themselves to mere policing duties, while the establishment and administration of the Ghetto as well as the regulation of the food supply for the inmates of the Ghetto were left to Civil Administration; the Labor Offices were left in charge of Jewish labor."

Улазак Фридриха Јекелна мини| Фридрих Јекелн у совјетском притвору после Другог светског рата. 27. јануара 1942. одликован је крстом за ратне заслуге прве класе са мачевима за своју немилосрдну ефикасност.: "There can be no doubt that the Higher SS and Police Leader Friedrich Jeckeln received the KVK First Class with swords in recognition of his faithful performance: his organization of the mass shootings in Riga, 'on orders from the highest level' (auf höchsten Befehl).

Мотив Химлеров мотив је био да елиминише летонске Јевреје у Риги како би Јевреји из Немачке и Аустрије били депортовани у Ришки гето и смештени на њихово место.Friedländer, The Years of Extermination, at page 267: "The mass slaughters of October and November 1941 were intended to make space for the new arrivals from the Reich." Слично мотивисана масовна убиства источних Јевреја затворених у гета извршена су у Ковну 28. октобра 1941. (10.000 мртвих) и у Минску, где је стрељано 7. новембра 13.000 и 20. новембра додатних 7.000.Friedländer, The Years of Extermination, at page 267 Да би извршио овај план, Химлер је довео Фридриха Јекелна у Летонију из Украјине, где је организовао низ масовних убистава, укључујући Бабин Јар (30.000 мртвих). Јекелнова група од око 50 убица и пратећег особља стигла је у Ригу 5. новембра 1941. године. Јекелн није стигао са њима, већ је отишао у Берлин где се негде између 10. и 12. новембра 1941.: "On November 12, Jeckeln received his order from Himmler to kill the Jews of the Riga ghetto." Other sources give the date of Himmler's order as November 10 or November 11. Fleming, Hitler and the Final Solution, at 75 сусрео са Химлером. Химлер је рекао Јекелну да побије цео гето у Риги и да упути Лозеа, ако приговори, да је ово наређење Химлера, као и Адолфа Хитлера: „Реци Лозеу да је то моје наређење, и Фирерова жеља“.

Јекелн је затим отишао у Ригу и објаснио ситуацију Лозеу, који није имао даљи приговор. До средине новембра 1941, Јекелн се сместио у зграду у старом делу Риге познатој као Ритерхаус. У Берлину, Розенберг, Лозеов надређени у нацистичкој хијерархији, успео је да добије један уступак од Химлера, да би се робовски рад извучен из мушких Јевреја старости од 16–60 година сматрао превише важним за немачке ратне напоре. Самим тим, ти људи би били поштеђени, а жене, деца, стари и инвалиди би били стрељани. Јекелнов план за спровођење ове сегрегације жртава постао је познат као „мали гето”.

Планирање масакра мини| Нациста Франц Валтер Шталекер, још један починилац холокауста у Летонији, припремио је ову мапу. Илустрован ковчезима, показује да је још 35.000 Јевреја остало у Летонији пре масакра у Румбули. Естонија је, наводи се у извештају, „слободна од Јевреја“ (judenfrei). Да би испунио Химлерову наредбу да очисти гето, Јекелн би морао да убија 12.000 људи дневно. У то доба године било је само око осам сати дана и сумрака, тако да би последња колона жртава морала да напусти Ришки гето најкасније у 12 часова. Стража би била постављена са обе стране дуж целе руте колоне од 10 km. За цео процес је било потребно око 1.700 људи.