мини|368x368пиксел| Температура површине земље у Аустрији 1743-2013 као 12-месечни и 10-годишњи просеци Климатске промене у Аустрији утичу на температуру, временске прилике, екосистеме и биодиверзитет Аустрије. Од 1950. године температуре су порасле за 1,8 °C, а у протеклих 150 година глечери су се топили, изгубивши значајну количину своје запремине. Промењени обрасци падавина, повишене температуре, смањене снежне падавине, отапање глечера и све чешће екстремне временске појаве, као што су суше, очекиване су последице климатских промена. Екосистеми и биодиверзитет у Аустрији се суочавају са променама услед пораста температура и ширења термофилних врста, топлотног и сушног стреса на животиње и биљке, пораста страних и инвазивних врста и пораста патогених организама и ширења болести.
Очекује се да ће аустријска привреда бити значајно погођена последицама климатских промена, што ће довести до трошкова од 4,2 до 5,2 милиона евра годишње до средине века. Чешће и интензивније временске неприлике узрокују све веће трошкове реконструкције и одржавања инфраструктуре. Мање дана са снегом доводи до пада броја туриста који зими долазе, а већи број здравствених проблема везаних за топлоту представља изазов за аустријски здравствени систем.The Impact of Climate Change on Austria: An Economic Assessment of all Sectors and Cross-Sectoral Interactions. Framework and main results of the COIN research project. Scientific coordination: Karl Steininger, University of Graz.
Да би се суочили са ефектима климатских промена, спроводе се напори ка ублажавању, из различитих праваца. Политичари планирају да остваре климатску неутралност најкасније до 2040. године, наводи се у коалиционом споразуму. Као део Европске уније, Аустрија мора да уложи напоре да постигне циљеве емисије из Европског зеленог договора. Активисти често виде напоре за ублажавање као сувише споре и покушавају да их убрзају користећи петиције, кампање и протесте.
Ефекат стаклене баште Према националној енергетској и климатској стратегији Аустрије ради испуњавање захтева Париског споразума, планирано је смањење емисије гасова стаклене баште од 36% до 2030. године у односу на ниво из 2005. Као део Европске уније, Аустрија је у обавези да допринесе климатским циљевима ЕУ о смањењу емисије гасова стаклене баште за 55% до 2030. године у односу на ниво из 1990. године, како је то утврђено Европским зеленим договором. Ради постизања овог циља, предложено је да Аустрија повећа свој циљ смањења емисија на 48% до 2030. године. Поред тога, садашња влада планира да доведе Аустрију до неутралности угљеника (нето нулта емисија) до 2040.
Аустрија је раније емитовала 5,51 милијарду тона СО2 као резултат сагоревања фосилних горива и производње цемента, што доприноси уделу од 0,32% кумулативне глобалне емисије СО2.
У следећој табели приказане су емисије гасова стаклене баште у Аустрији у мегатонама еквивалената СО2 у претходним годинама, у поређењу са укупним емисијама ЕУ27 и емисијом у свету. Година Аустрија (Мт СО2 екв) ЕУ27 (Мт СО2 екв.) Свет (Мт СО2 екв.) 1990 81.5 4 953 32 657 2000 85.5 4 555 36 420 2010 91.2 4 298 46 372 2015 85.0 3 950 49 415 2018 85.4 3 925 51 200 Доња табела приказује емисије гасова стаклене баште Аустрије у тонама еквивалента СО2 по глави становника у претходним годинама у поређењу са емисијама по глави становника у ЕУ27 и свету. Година Аустрија (т СО2 екв/по глави становника) ЕУ27 (т СО2 екв/по глави становника) Свет (т СО2 екв/по глави становника) 1990 10.56 11.79 6.13 2000 10.60 10.63 5.93 2010 10.84 9.76 6.67 2015 9.79 8.94 6.70 2018 9.76 8.86 6.71
Потрошња енергије Повећана потражња за енергијом у саобраћају и грађевинарству допринела је порасту емисија у последњих неколико година. 28% енергије у Аустрији долази из обновљивих извора, што представља врхунске резултате у овој области, а биогорива и хидроенергија су најважнији обновљиви извори енергије у Аустрији. Нуклеарна енергија није присутна у Аустрији, јер је забрањена аустријским уставом. У складу са својим циљем да до 2040. године буде на нултом нивоу угљеника, Аустрија ради на томе да до 2030. буде потпуно зависна од обновљивих извора енергије – у 2018. овај удео је већ износио 77%. Аустрија је затворила своју последњу електрану на угаљ 2020. и тежи да укине грејање на угаљ и нафту до 2035.
Мере садржане у Националном енергетском и климатском плану Аустрије за постизање енергетских циљева укључују укидање грејања на нафту и угаљ у зградама, забрану грејања нових зграда природним гасом, уградњу фотонапонских инсталација (соларни систем) и проширење примене система такси за угљеник на више сектора. мини|349x349пиксел| Емисије гасова стаклене баште у тонама еквивалената угљен-диоксида (СО₂е) у Аустрији по секторима до 2018.
Транспорт Сектор саобраћаја је са 30% емисија у 2019. години највећи сектор Аустрије који доприноси климатским променама.Jensen, Liselotte; Carvalho Fachada, João (2021). Climate action in Austria: Latest state of play. European Parliamentary Research Service. Од 1990. године емисије у сектору транспорта су порасле за 52% и није било значајног смањења загађења од 2005. Највећа количина емисија везана је за друмски саобраћај, посебно за путничка возила. Проблем је и извоз горива, јер због релативно ниских цена у поређењу са суседним земљама, многи "странци" прелазе границе да би напунили резервоаре аутомобила горивом у Аустрији. Ово је допринело са 25% емисија у сектору транспорта у 2020.
Од 26. октобра 2021. године Федерално министарство за климатску акцију, животну средину, енергију, мобилност, иновације и технологију увело је климатску карту. Куповина ове карте омогућава коришћење свих средстава јавног превоза у целој земљи у трајању од годину дана.
Највећи емитери У наставку је наведен преглед десет највећих емитера СО2 еквивалената регистрованих у Аустрији у оквиру Система за трговину емисијама Европске уније (European Union Emissions Trading System). мини|Voestalpine у Линцу је највећи емитер СО2 еквивалената у Аустрији +Велики емитери у Аустрији Емитер Верификоване емисије (тоне СО2 е) Регистрована активност Година Voestalpine Linz 7 816 077 Производња сировог гвожђа или челика 2018 Hüttenwerk Donawitz Производња сировог гвожђа или челика 2018 Raffinerie Schwechat Рафинација минералног уља 2018 Остријан ерлајнс Ваздушни саобраћај 2018 Kraftwerk Simmering Сагоревање горива 2018 Fernheizkraftwerk Mellach Сагоревање горива 2018 Borealis Agrolinz Melamine Производња амонијака 2018 Dürnrohr Power Station Сагоревање горива 2018 Kraftwerk Donaustadt Сагоревање горива 2018 Lafarge Perlmooser Производња цементног клинкера 2018
Утицаји на природну средину
Промене температуре Температуре у Аустрији порасле за 1,8 °C између 1951–2021, од средње температуре од 8,7 °C после 1951. и око 10,5 °C пре 2021. Просечно повећање од 0,12-0,19 °C по деценији десило се између 1909. и 2008. године. мини|429x429пиксел| Актуелна/прошла Кепенова мапа класификације климе за Аустрију за 1980–2016. Температуре у Аустрији су порасле 2 до 3 пута брже него у другим деловима северне хемисфере. У 20. веку температуре су порасле за 1,8 °C, са порастом температуре на свим надморским висинама. Четрнаест од 20 најтоплијих година од почетка бележења температуре 1786. и 2019. године биле су у 21. веку. Температуре у Аустрији расту брже у односу на друге делове света, због тога што је Аустрија земља без излаза на море, а вероватно и због кретања суптропског максимума ка северу. Северноатлантска осцилација (НОА) повезана је са повишеним температурама у Алпима.
Климатски модели указују на даље повећање температуре у Аустрији. Крајем 21. века могуће је да би алпске температуре могле порасти за 4-6 °C зими и 3-5 °C лети. мини|424x424пиксел| Предвиђена Кепенова мапа класификације климе за Аустрију за 2071–2100. Средња температура у јануару и јулу је -0,6 °C и 20,7 °C у Бечу, главном граду Аустрије. BBC News је објавио четири сценарија повећања температуре у различитим градовима широм света. Најбољи сценарио за Беч имплицира повећање од 3,1 °C у јануару и 2,4 °C у јулу, средње-ниски сценарио 4,3 °C и 3,8 °C, средњи-висок сценарио 4,7 °C и 4,6 °C, а најгори сценарио имплицира повећање од 7,0 °C и 7,2 °C до 2100. године, у поређењу са 1900. Сценарији укључују претпоставке о томе колико се гаса стаклене баште ослобађа у атмосферу. Смањење емисија гасова стаклене баште након врхунца почетком века било би оптимално за Аустрију, међутим неконтролисане емисије би биле субоптималне.
Падавине Моделирање је показало, за период између 1990. и 2050. године, повећање падавина од 8% у северним Алпима и 11% у јужним Алпима, а очекује се да ће се летње падавине смањити за 17% у северним Алпима и за 19% у јужним Алпима.
Повећање падавина током зиме значило би интензивне снежне падавине у краћим временским периодима, а самим тим и више снежних лавина.
Снег Очекује се смањење снежних падавина, чак и уз пројектовано повећање зимских падавина, због виших средњих температура. Извесност снега ће бити смањена.
Сезона снежног покривача у Европским Алпима, укључујући еквивалент снежне воде и трајање снежног покривача, процењена је из регионалних експеримената на климатском моделу у оквиру IPCC SRES A1B сценарија емисије. Процена је показала смањење еквивалента снежне воде са 40-80% испод 1500 м до средине века, у поређењу са контролним годинама 1971–2000. Очекује се да ће веће надморске висине бити мање погођене него ниже надморске висине. На 2000 – 2500 м се очекује да ће се еквивалент снежне воде смањити за 10-60% до средине века и за 30-80% на крају века.
Очекује се да ће годишња сезона снежног покривача бити краћа. Мање снежних покривача ће значити мање рефлексије сунчеве светлости, а самим тим и даље загревање земље, доприносећи негативној повратној спрези.
Водни ресурси Водна тела у Аустрији покривају 43.000 хектара. Постоји приближно 6000 природно развијених стајаћих водних површина, од којих је 59% имало веома добар статус, а 33% добар статус, у 2014. Аустрија има текуће воде укупне дужине око 31.000 км. У 2019. години процењено је да је удео река у веома добром или добром еколошком статусу испод 40%. У Аустрији се налази 136 водних тела подземних вода, а 2014. године процењено је да су три у лошем хемијском стању, због високе концентрације нитрата.
Укупна годишња потражња за водом износи приближно 3% расположивих водних ресурса, што одговара 2,6 милијарди м³.
Глечери мини|Глечер Пастерзе у источној Аустрији. Аустрија има скоро 900 глечера, који се налазе у области највиших планина - Централних Алпа. Попут глобалног повлачења глечера од 1850. године, глечери у Источним Алпима су изгубили 52% своје површине и више од 60% своје масе у последњих 150 година. Глечер Дахштајн се повлачи од 1981. и изгубио је 44 м³ до 2019. Очекује се да ће се глечери смањити на мање од 20% своје тренутне масе до краја века, због пораста температура.
Екосистеми Аустрија има разнолик пејзаж, климу и биодиверзитет. Конвергирају се Панонски басен и континентални биогеографски регион. 32% алпског лука налази се у Аустрији, што је највећи део у односу на остале земље.
Алпи, форланди, базени, као и гранитна и гнајсова висораван Боемског масива, представљају главне пределе пејзажа. Процењује се да су екосистеми и биодиверзитет веома осетљиви на будуће утицаје климатских промена. Постоје неке регионалне разлике у томе шта се може очекивати од промена као што су повишене температуре и нови обрасци падавина. Алпски региони са високим уделом ендемских врста су посебно осетљиви на очекиване промене.
Више температуре ће довести до тога да транспирација биљака почиње раније и завршава се касније, што значи да ће се сезона раста продужити. Суше ће бити све чешће и биљке ће бити изложене топлотном стресу како због суше (смањење падавина током лета) тако и због виших средњих температура.
Алпски и планински екосистеми Алпи покривају 60% територије Аустрије и представљају пејзаж који највише доприноси биодиверзитету.