Шеширџија је мајстор занатлија који производи шешире. О занату Прављење шешира је стари занат који је настао из потребе да се заштити глава како зими тако и лети, али и као модни детаљ. Многа друштвена правила су се односила на ношење шешира. Та правила су прописивала када се шешир скида са главе, а када не.
Некада су шешире носили само мушкарци, а модели су били скоро сви исти. Разликовали су се по боји - за млађе и старије мушкарце.
Шеширџијски занат у Србији заснован је средином 19. века у Београду. Модисткиња Персида Милошевић која је дошла у Београд из Новог сада 1848. године, у свом салону у Београду израђивала је шишире од свиле и сламе по бечком укусу.
Да би се направио један шешир потребан је бар један дан. Шешир се прави по моделу, обиму главе и величини обода.
Данас су ретке занатске радње у којима се ручно производе шешири као што су се некада производили.
Алат и прибор У свом раду шеширџија користи: сировину од које се праве шешири: најчешће је то зечији филц нож, маказе, игле, конци, напрстак... дрвене калупе мерач главе, кројачки метар пеглу машину за шивење
Види још Списак заната Шешир Модисткиња
Референце
Спољашње везе STARI ZABORAVLJENI ZANATI: Čime su se bavile abadžije, mutavdžije, rabažije, opančari, kujundžije Стари занати – Шеширџија ZABORAVLJENI ZANATI Stari zanati
Категорија:Стари занати