мини|Статуа у знак сећања на Чудотворну миљу Роџера Банистера и Џона Лендија 1954.Трка на једну миљу (1.760 јарди или тачно 1.609.344 метара) је атлетска дисциплина у трчању на средње пруге.
Историјат трке на једну миљу Иако је миља данас дефинисана као дужина од 5.280 стопа, удаљеност енглеске миље добија своју тренутну дефиницију од 1.760 јарди кроз статут енглеског парламента из 1593.Mile (unit of measurement). Encyclopædia Britannica. Retrieved on 12 June 2011. Тако је историја трчања на миљу почела у Енглеској и првобитно је нашла употребу у тркама за опкладу у 18. и 19. веку. Таква такмичења би привукла велики број гледалаца и коцкара – толико да су неки тркачи постали професионалци.Bryant, John . .
Трчање на миљу је било у срцу поделе између професионалног и аматерског спорта крајем 19. века, пошто је трчање почело да добија на популарности у свету спорта. Вођене су одвојене категорије светских рекорда за аматере и професионалце, а професионални тркачи су постизавали бржа времена. Такмичења високог профила између Британаца Вилијама Камингса и Волтера Џорџа донела су велики публицитет овом спорту, као и Џорџове трке против Американца Лона Мајерса. Трчање на миљу је такође било један од најважнијих догађаја на аматерском ААА шампионату.Bryant, John . .. Услед пораста аматеризма и пада професионалног сектора, подела на аматерске и професионалне тркаче у 20. веку постаје ирелевантна.
Након усвајања метричког система током 1900-их трка на једну миљу је задржала своју популарност, а поготово због изазова да се ова деоница истрчи за брже од четири минута.
Трчање на миљу је и даље била популарна дистанца упркос озваничењу трке на метричку миљу (1.500 метара), која је представљена на Олимпијском атлетском програму. Међународна аматерска атлетска федерација формирана је 1912. године и следеће године потврдила је први званично признати светски рекорд у трчању на једну миљу од 4:14,4 минута коју је истрчао Џон Пол Џонс.12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook (p. 546, 549–50). IAAF. Retrieved on 12 June 2011.
Најбољи мушки тркачи на средње стазе наставили су да се такмиче у трчању на миљу у првој половини 1900-их – Паво Нурми, Џек Лавлок и Сидни Вудерсон били су светски рекордери на овој дистанци. Током 1940-их, шведски тркачи Гундер Хег и Арне Андерсон поставили су по три светска рекорда током свог деценију дугог ривалства.Mile - Introduction. IAAF. Retrieved on 12 June 2011.
Циљ да се истрчи једна миља испод четири минута први је постигао Енглез Роџер Банистер у мају 1954. године. Његов труд, спроведен уз помоћ тркача Криса Брашера и Криса Четавеја, био је кључни моменат у порасту употребе пејсмејкера (зеца) у тркама на врхунском нивоу – пракса да изабрани тркач или тркачи воде одређени део трке у жељеном ритму пре него што сами одустану пре краја трке – је сада уобичајена пракса на тркама на средњим и дугим стазама на којима је циљ да се истрчи рекордно време.1954: Bannister breaks four-minute mile. BBC On This Day. Retrieved on 12 June 2011.Butcher, Pat (4 May 2004). Completely off pace. The Guardian. Retrieved on 2011-06-12.
Шездесетих година прошлог века Американац Џим Рјун поставио је светске рекорде близу границе од 3:50 минута, а његова достигнућа су популарисала технике интервалног вежбања које се и данас у великој мери користе у тренингу трчања на средње и дуге стазе.Mile - Introduction. IAAF. Retrieved on 12 June 2011. Од уназад 50 година, афрички тркачи су почели да се појављују, разбијајући углавном белу, западну доминацију на трци на једну миљу; лед је пробио Кенијац Кип Кеино којиј је победио у трци на миљу на Играма Комонвелта 1966.Commonwealth Games Medallists - Men. GBR Athletics. Retrieved on 12 June 2011.
Филберт Баји из Танзаније постао је први светски рекордер из Африке у трци на једну миљу (1975). Новозеланђанин Џон Вокер је неколико месеци касније оборио Баијев рекорд и постао први човек који је једну миљу истрчао испод 3:50 минута. Осамдесете су биле обележене ривалством између британских тркача Себастијана Коуа и Стива Овета, који су пет пута побољшавали рекорд. Нуредин Морсели из Алжира је вратио рекорд трке на једну миљу у афричке руке 1993. године. Актуелни светски рекордери су Џош Кер из Уједињеног Краљевства са временом 3:42,66 (три минута, 42 секунде и 66 стотинки) и Фејт Кипјегон из Кеније са рекордом у женској конкуренцији од 4:07,64 (четири минута, 7 секунди и 64 стотинки).
Куриозитет је да рекорд за најбржу миљу икада претрчану на било ком терену држи Крејг Вилер, који је 1993. претрчао низбрдо у времену 3:24. Међутим, Вилерово време није званично признато као рекорд зато што се стаза налазила на великој низбрдици.
Трка на 1.500 метара се трчи на светским првенствима и Олимпијским играма али је трка на једну миљу од 1976. године једина дистанца у британском систему мера за коју Светска атлетика води званичне статистике и евиденције светских, регионалних и националних рекорда.
Трка од једне миље на друму Британац Елиот Гајлс истрчао је у Диселдорфу једну миљу ван стадиона (на друму) за 3:51,3 и тај резултат се води као незванични светски рекорд у трци на једну миљу на друму. Код жена незванични светски рекорд држи Дирибе Велтеџи са 4:20,98.
Рекорди у трчању на једну миљу мини|Џош Кер из Уједињеног Краљевства је светски рекордер у трци на једну миљу на атлетској стази на отвореном. мини|Фејт Кипјегон (Кенија), светска рекордерка у трчању на једну миљу на отвореном мини|Јакоб Ингебригтсен (Норвешка), светски рекордер у дворани у трчању на једну миљу.мини|Гензебе Дибаба (Етиопија), светска рекордерка у трчању на једну миљу у дворани
На отвореном Подручје Мушкарци Жене време Атлетичар време Атлетичарка Свет 3:42,66Џош Кер (Уједињено Краљевство) 4:07,64Фејт Кипјегон (Кенија) Континентални рекорди Африка 3:43,13Хишам ел Геруж (Мароко) 4:07,64Фејт Кипјегон (Кенија) Азија 3:47,97Дахам Најим Башир (Катар) 4:17,75Марјам Јусуф Јамал (Бахреин) Европа 3:42,66Џош Кер (Уједињено Краљевство) 4:12,33Сифан Хасан (Холандија) Северна, Централна Америка и Кариби 3:43,97Јаред Нугус (САД) 4:16,32Синклер Џонсон (САД) Океанија 3:46,06Камерон Мајерс (Аустралија) 4:13,68Џесика Хал (Аустралија) Јужна Америка 3:51,05Хадсон де Соуза (Бразил) 4:26,13Кармен Алдер Каисалитин (Еквадор) Рекорди СрбијеСрбија3:52,24Драган Здравковић4:31,52Марина Мунћан
У дворани Подручје Мушкарци Жене време Атлетичар време Атлетичарка Свет 3:45,14Јакоб Ингебригтсен (Норвешка) 4:13,31Гензебе Дибаба (Етиопија) Континентални рекорди Африка 3:47,01Јомиф Кејелча (Етиопија) 4:13,31Гензебе Дибаба (Етиопија) Азија 3:54,72Киеран Тунтивате (Тајланд) 4:24,71Марјам Јусуф Јамал (Бахреин) Европа 3:45,14Јакоб Ингебригтсен (Норвешка) 4:17,14Дојна Мелинте (Румунија) Северна, Централна Америка и Кариби 3:45,94Кол Хокер (САД) 4:16,41Ели Пурије (САД) Океанија 3:47,48Камерон Мајерс (Аустралија) 4:19,03Џесика Хал (Аустралија) Јужна Америка 3:56,26Хадсон де Соуза (Бразил) 4:29,49Кармен Алдер Каисалитин (Еквадор) Рекорди СрбијеСрбија3:55,90Елзан Бибић4:31,84Марина Мунћан Референце
Референце
Категорија:Атлетске дисциплине Категорија:Трчање