Ѳ ѳ (Ѳ ѳ; искошено: Ѳ ѳ) је слово ране ћирилице. Зове се фита. Облик и назив слова су изведени из грчког слова тета (Θ θ). У систему ISO 9, Ѳ је романизовано помоћу гравног акцента од слова F (F̀ f̀).
У ћириличном нумеричком систему, Фита има вредност 9.
Облик
У традиционалним црквенословенскимфонтовима, централна линија је типично око дупло већа од тела слова и има серифе сличне онима на слову Т: 40x40п.
Понекад је линија повучена ниско као основна линија, због чега је ово слово тешко разликовати од Д.
Коришћење Староруски и црквенословенски Традиционални руски назив слова је фита́ (fitá) (или, у правопису пре 1918, ѳита́). Фита се углавном користила за писање властитих имена и позајмљеница изведених из или преко грчког. Руси су ова имена изговарали гласом /ф/ уместо /θ/ (попут изговора ⟨тх⟩ у енглеској ријечи „thin“).
На пример, грчко име Θεόδωρος се изговарало као „Феодор“ (сада „Фјодор“).
Рани текстови на руском (и у руској ревизији црквенословенског) показују све већу заменљивост θ и Ф. Неки писари су преферирали једно од два слова, а игнорисали друго. Постојао је ортографски систем за писање Ѳ на почетној позицији и Ф на другом месту. Од средине 17. века, избор између θ и Ф је поново прилагођен да тачно прати грчко порекло, систем који је још увек у употреби у црквенословенском правопису.
Руски У првој варијанти петровске руске азбуке (1707–1708), слово Ф је елиминисано и Фита је постала једини начин да се представља /ф/. Касније (1710) слово Ф (са истим етимолошким правилом правописа Ѳ и Ф) је враћено и оба слова су постојала све до правописне реформе 1918, када је Фита елиминисана и замењена словом Ф (Ф ф).
Имајте на уму да су многе грчке речи са тетом усвојене у руском са словом Т (Т т) уместо фите (углавном преко латинског или преко других западноевропских језика):
театаръ (позориште) теорема (теорема) атлетъ (спортиста) пантера (пантера) фталевый (фтални)
итд.
Понекад је постојао двоструки правопис и/или изговор:
ааеизмъ/атеизмъ (атеизам) алгориѳмъ/алгоритмъ (алгоритам) католическiй/католическiй (католик)
итд.
Варијанте са фитом (у модерном правопису са Ф) су типично архаичније или посебне.
Румунски У румунском језику, θ се звала тита ⟨Ѳ⟩ и била је део румунског ћириличног писма, које се користило до око 1860. године.
Алеутски Фита се користи у ћириличној верзији алеутског писма, обично у позајмљеним речима.
Остали језици У другим језицима који користе ћирилично писмо, Фита се изговарала као /т/ а касније је замењена са Т (Т т).
На пример, бугарска, македонска и српска верзија грчког имена Θεόδωρος је Тодор (Todor) или Теодор (Teodor).
Слична слова и знакови Θ θ/ϑ: грчко слово тета.
Ө ө: тренутно у употреби у казашком, киргиском, таџичком и монголском језику.
Рачунарски кодови
Референце